Википедија

Homicid

Homicid (lat. homicid; homo - човек + cide - сећи) je u najširem smislu svako ljudsko delo koje za neposrednu posledicu ima smrt druge osobe.[1] U užem smislu ubistvo je oduzimanje ljudskog života protivno pravu, pa se često kao definicija navodi protivpravno lišavanje, odnosno protivpravno oduzimanje života. Gotovo sve države u svojim pravnim sistemima ubistvo smatraju jednim od najtežih zločina, te ga u skladu s time regulišu.

Kain ubija Abela Gistava Dorea

Za ubistvo je potreban samo voljni čin ili propust koji uzrokuje smrt drugog, i stoga ubistvo može biti rezultat slučajnih, bezobzirnih ili nehatnih radnji čak i ako nema namere da se povredi neko.[2] Homicidi se mogu podeliti u mnoge pravne kategorije koje se preklapaju, kao što su ubistvo, ubistvo iz nehata, [justifiable homicide[|opravdano ubistvo]], atentat, ubistvo u ratu (bilo u skladu sa zakonima rata ili kao ratni zločin), eutanazija i smrtna kazna, u zavisnosti od okolnosti događaja smrti. Ove različite vrste ubistava se često veoma različito tretiraju u ljudskim društvima; neke se smatraju zločinima, dok su druge dozvoljene ili čak naređene pravnim sistemom.

Kriminalitet uredi

Krivično ubistvo ima mnogo oblika uključujući slučajno ubistvo ili ubistvo. Krivično ubistvo je podeljeno u dve široke kategorije, ubistvo i ubistvo iz nehata, na osnovu stanja svesti i namere osobe koja je izvršila ubistvo.[3]

Izveštaj koji je izdala Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal u julu 2019. godine dokumentovao je da je skoro 464.000 ljudi širom sveta ubijeno u ubistvima u 2017. godini, što je broj koji je znatno veći od 89.000 ubijenih u oružanim sukobima tokom istog perioda.[4]

Ubistvo uredi

Ubistvo je najteži zločin za koji se može počinilac optužiti nakon ubistva. U mnogim jurisdikcijama, ubistvo može biti kažnjeno doživotnim zatvorom ili čak smrtnom kaznom.[5] Iako se kategorije ubistva mogu razlikovati u zavisnosti od nadležnosti, optužbe za ubistvo spadaju u dve široke kategorije:

  • Ubistvo prvog stepena: umišljajno, protivpravno, namerno ubistvo druge osobe.
  • Ubistvo drugog stepena: Namerno, protivpravno ubistvo druge osobe, ali bez ikakvog predumišljaja.

U nekim jurisdikcijama, ubistvo koje se dogodi tokom izvršenja opasnog zločina može predstavljati ubistvo, bez obzira na nameru aktera da izvrši ubistvo. U Sjedinjenim Državama, ovo je poznato kao pravilo o krivičnom delu ubistva.[6] Jednostavnije rečeno, prema pravilu o teškom ubistvu, osoba koja počini krivično delo može biti kriva za ubistvo ako neko umre usled izvršenja krivičnog dela, uključujući žrtvu krivičnog dela, posmatrača ili saučesnika, bez obzira na njihove namere – ili nedostatak iste – da ubije, te čak i kada je smrt posledica radnji saokrivljenog ili trećeg lica koje reaguje na zločin.

Ubistvo iz nehata uredi

Ubistvo iz nehata je oblik ubistva u kojem osoba koja izvrši ubistvo bilo nema nameru da ubije žrtvu, ili ubije žrtvu kao rezultat okolnosti koje bi izazvale da razumna osoba postane emocionalno ili mentalno poremećena do te mere da potencijalno izgubi kontrolu nad svojim postupcima.[7] Ponekad se kaže da je razliku između ubistva i ubistva iz nehata prvi razgraničio drevni atinski zakonodavac Drakon u 7. veku pre nove ere. Kazna za ubistvo iz nehata je obično manja od kazne za ubistvo. Dve široke kategorije ubistva iz nehata su:[7]

  • Dobrovoljno ubistvo iz nehata: namerno, nepredviđeno ubistvo druge osobe kao rezultat poremećenog stanja uma ili žara strasti.
  • Nenamerno ubistvo iz nehata: nenamerno ubistvo druge osobe kroz čin bezobzirnosti koji pokazuje ravnodušnost prema životima i bezbednosti drugih, ili čin nemara za koji se razumno može predvideti da će dovesti do smrti. Čin koji rezultira smrću može biti nameran, kao što je guranje nekoga u ljutnji, ali njihova smrt (kao što je naknadno pao, udario glavu i pretrpio smrtonosnu povredu glave) nije.

Drugi oblik ubistva iz nehata u nekim jurisdikcijama je konstruktivno ubistvo iz nehata, za koje se može optužiti počinitelj ako prouzrokuje smrt bez namere, ali kao rezultat kršenja važnog zakona ili propisa o bezbednosti.[8][9]

Zakoniti izgovor uredi

Nisu sva ubistva krivična dela, niti su predmet krivičnog gonjenja.[10] Neka su zakonski privilegovana, što znači da uopšte nisu krivična dela. Drugi mogu nastati pod okolnostima koje okrivljenom pružaju potpunu ili delimičnu odbranu od krivičnog gonjenja. Uobičajene odbrane uključuju:

  • Samoodbrana: dok je većina ubistava civila krivično gonjena, pravo na samoodbranu (često uključujući pravo na odbranu drugih)[11] je široko priznato, uključujući, u teškim okolnostima, upotrebu smrtonosne sile.[12]
  • Duševna nesposobnost: Okrivljeni može pokušati da dokaže da nije krivično odgovoran za ubistvo zbog psihičkog poremećaja. U nekim jurisdikcijama, mentalno nesposobne ubice mogu biti nevoljno hospitalizovane umesto krivičnog suđenja. Mentalno zdravlje i razvoj se često uzimaju u obzir prilikom izricanja kazne. Na primer, u Sjedinjenim Državama smrtna kazna se ne može primeniti na osuđene ubice sa intelektualnim invaliditetom.[13]
  • Odbrana dece – Mala deca se ne smatraju krivično odgovornom pre uzrasta krivične odgovornosti. Sud za maloletnike može postupati sa okrivljenima iznad ovog starosnog uzrasta, ali ispod zakonske godine punoletstva, mada zato što je ubistvo ozbiljan zločin, neki stariji maloletnici se terete u pravosudnom sistemu za odrasle. Starost se ponekad takođe uzima u obzir prilikom izricanja kazne čak i ako je počinilac dovoljno star da snosi krivičnu odgovornost.
  • Opravdano ubistvo ili privilegija: S obzirom na okolnosti, iako se ubistvo dogodi, čin ubistva nije protivpravan. Na primer, ubistvo na bojnom polju tokom rata je obično zakonito, ili policajac može pucati u opasnog osumnjičenog da bi zaštitio svoj život ili živote i bezbednost drugih.

Dostupnost odbrane za krivičnu optužbu nakon ubistva može uticati na stopu ubistava. Na primer, sugerisano je da je dostupnost odbrane po osnovu „stojati na svome“ dovela do povećanja stope ubistava u američkim jurisdikcijama koje priznaju takvu odbranu,[14] uključujući Floridu.[15][16]

Reference uredi

  1. ^ „Homicide definition”. Cornell University Law School. 30. 6. 2009. Arhivirano iz originala 7. 6. 2014. g. Pristupljeno 22. 4. 2014. 
  2. ^ Melenik, Juey (9. 9. 2015). „7 Common Mistakes Regarding Autopsy Reports”. Advantage Business Media. Forensic News Daily. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 21. 11. 2017. 
  3. ^ „Chapter 9: Criminal Homicide”. Criminal Law: Criminal Homicide. M Libraries. University of Minnesota. 17. 12. 2015. Arhivirano iz originala 11. 9. 2017. g. Pristupljeno 11. 9. 2017. 
  4. ^ „Homicide kills far more people than armed conflict, says new UNODC study”. www.unodc.org. Arhivirano iz originala 3. 5. 2020. g. Pristupljeno 2019-07-09. 
  5. ^ „Federal Laws Providing for the Death Penalty”. Death Penalty Information Center. Arhivirano iz originala 11. 9. 2017. g. Pristupljeno 11. 9. 2017. 
  6. ^ Fletcher, George P. (1980). „Reflections on Felony Murder”. Southwestern University Law Review. 12: 413. Arhivirano iz originala 8. 12. 2017. g. Pristupljeno 11. 9. 2017. 
  7. ^ a b „9.6 Manslaughter”. Criminal Law: Manslaughter. M Libraries. University of Minnesota. 17. 12. 2015. Arhivirano iz originala 10. 9. 2017. g. Pristupljeno 11. 9. 2017. 
  8. ^ Slapper, Gary (1. 12. 1993). „Corporate Manslaughter: an Examination of the Determinants of Prosecutorial Polic” (PDF). Social & Legal Studies. 2 (4): 423—443. S2CID 1337567. doi:10.1177/096466399300200404. Arhivirano (PDF) iz originala 12. 2. 2020. g. Pristupljeno 13. 6. 2019. 
  9. ^ e.d. fatal accidents with alpinists Condamnation de deux alpinistes pour « homicide involontaire » Arhivirano 5 februar 2019 na sajtu Wayback Machine L’avocat du syndicat des guides dérape sur l’arête du Goûter Arhivirano 26 decembar 2018 na sajtu Wayback Machine
  10. ^ Stevens, T.L. (februar 1957). „Manslaughter and Negligent Homicide”. Judge Advocate General Journal. 1957. Arhivirano iz originala 8. 12. 2017. g. Pristupljeno 11. 9. 2017. 
  11. ^ See, e.g., California Constitution, Art. 1, Sec. 1
  12. ^ See, e.g., California Penal Code, Sec. 197.
  13. ^ See the U.S. Supreme Court decision in Atkins v. Virginia.
  14. ^ Vedantam, Shankar (2. 1. 2013). „'Stand Your Ground' Linked To Increase In Homicides”. All Things Considered. National Public Radio. Arhivirano iz originala 26. 1. 2018. g. Pristupljeno 25. 1. 2018. 
  15. ^ Sanburn, Josh (14. 11. 2016). „Florida's 'Stand Your Ground' Law Linked to Homicide Increase”. Time. Arhivirano iz originala 23. 3. 2018. g. Pristupljeno 25. 1. 2018. 
  16. ^ Cheng, Cheng; Hoekstra, Mark (2013). „Does Strengthening Self-Defense Law Deter Crime or Escalate Violence? Evidence from Expansions to Castle Doctrine” (PDF). Journal of Human Resources. 48 (3): 821—854. S2CID 14390513. doi:10.1353/jhr.2013.0023. Arhivirano (PDF) iz originala 2018-06-05. g. Pristupljeno 25. 1. 2018. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Homicid na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хомицид&oldid=27555979”