Horus

Horus ili Hor je jedno od najstarijih egipatskih božanstava, otelotvoren u vladaru (odnosno faraonu), sin je boga podzemnog sveta, Ozirisa i boginje Izide, koji se oko prestola bori sa Setom. Najpoznatiji Horusov hram se nalazi u Edfuu u Gornjem Egiptu.[1] Izgrađen je između 173. i 167. p. n. e.

On je bio obožavan od praistorijskog Egipta do Ptolemejskog kraljevstva i rimskog Egipta. U istoriji se beleže različiti oblici Horusa, a egipatolozi ih tretiraju kao različite bogove.[2] Ovi različiti oblici mogu biti različite manifestacije istog višeslojnog božanstva u kojem su naglašeni određeni atributi ili sinkretički odnosi, ne nužno u opoziciji, već komplementarni jedni drugima, u skladu sa načinom na koji su drevni Egipćani gledali na višestruke aspekte stvarnosti.[3] Najčešće je prikazivan kao soko, najverovatnije sredozemni soko ili sivi soko, ili kao čovek sa glavom sokola.[4]

Najraniji zapisani oblik Horusa je duhovno božanstvo Nehena u Gornjem Egiptu, koji je prvi poznati nacionalni bog, specifično vezan za vladajućeg faraona, koji se s vremenom smatrao manifestacijom Horusa u životu i Ozirisa u smrti.[2] Najčešći porodični odnos opisuje Horusa kao sina Izide i Ozirisa, i on igra ključnu ulogu u Ozirisovom mitu kao Ozirisov naslednik i rival Seta, ubice Ozirisa. U jednoj drugoj tradiciji Hator se smatra njegovom majkom, a ponekad i njegovom suprugom.[2] Horus je vršio mnoge funkcije, naročito kao bog kraljevstva i neba.

Poreklo mitologijeUredi

Horus je rođen od boginje Izide nakon što je prikupila sve raskomadane delove tela njenog ubijenog muža Ozirisa, osim njegovog penisa, koji je bio bačen u Nil, te ga je pojeo som,[5][6] ili je ponekad prikazana kraba umesto soma, i prema Plutarhovom izveštaju, koristila je svoje čarobne moći da uskrsne Ozirisa i napravi falus[7] da bi začela svog sina (stariji egipatski opisi navode da je penis Ozirisa preživeo).

Nakon što je ostala trudna sa Horusom, Izida je pobegla u močvaru delte Nila da se sakrije od svog brata Seta, koji je ljubomorno ubio Ozirisa i za koga je znala da bi želeo da ubije njihovog sina.[8] Tamo je Izida rodila božanskog sina Horusa.

Kultno mestoUredi

 
Horus, hram u Edfuu

Horus je poštovan na više mesta, najpoznatiji je hram iz doba Ptolemeja iz grada Eka. Karahti je njegov aspekt, označava horizont rađanja, a prikazuje se kao krilati disk.

Horus je bog kraljevske vlasti, tj. kralj je inkarnacija Horusa.

Horus je i bog neba. Prikazuje se antropomorfno kao dete ili kao odrastao, zoomorfno kao soko ili kombinovano, sa glavom sokola.

Mit o HorusuUredi

Mit o Horusu Behdetskom potiče iz doba kada je Egipat bio još razjedinjen i podeljen na Gornji i Donji Egipat. Borbe za ujedinjenje opisuju se kao borbe između vojske Horusa i Seta.

Athumanunh skreće pažnju da ove borbe nisu borbe Horusa sina Izidinog i Seta, već Hurosa ura koji je brat Seta i Ozirisa, a sin Nutin i Seta.

Horus je na čelu vojske Severnog Egipta, a kult mu je razvijen u gradu Behdetu, a Set je na čelu vojske Južnog (Gornjeg) Egipta. Okolnosti pod kojima su se borbe vodile Athumanunhu nisu baš kristalno jasne, pa je on siguran da je pobeđivala na trenutak jedna, a onda opet druga strana.

Horus se prikazuje u odeći faraona i kao najstariji sin boga Ra.

Horus je solarno božanstvo i gospodar Dvaju zemlji (Nebtaui). U tom mitu pobunjenike protiv Ra predvodi Set, htonsko božanstvo. U tim mitovima Setova vojska sastoji se od ratnika u obličju strašnih krokodila, nilskih konja i zmija, koji su uopšteno i vekovni neprijatelji boga Ra. Otuda i kasnija tvrdnja da su faraonovi neprijatelji zapravo i neprijatelji boga Ra.

U mitu Athumanunh je pronašao i trenutke kada Horus, sin Izidin, zapravo pomaže svom ujaku Horusu Behdetskom u borbama s vojskom vodenog haosa, a u mitu o borbi Horusa, sina Izidinog i Seta oko prava na Ozirisov presto, Horus Behdetski svesrdno i otvoreno pomaže i na strani je svog nećaka mladog Horusa.

Alternativna verovanjaUredi

 
Horusovo oko

Filmovi Zeigeist i Religulous su popularizovali verovanje da je Horus bio uzor za stvaranje lika Isusa Hrista. Po ovim filmovima, Horus je sin Izidin rođen 25. decembra, koja je bila devica, u reci ga je „krstio“ Anup (tj. Jovan Krstitelj) kome je kasnije odsečena glava. Kao i Isus, i Horus je bio iskušavan dok je bio sam u pustinji, lečio je, vraćao vid, isterivao demone, hodao po vodi, podigao Asara (tj. Lazara) iz mrtvih, imao je 12 sledbenika, umro na krstu, kao i da je vaskrsao posle smrti. Ove ideje potiču od egiptologa Džeralda Mesija, koji je izneo ove tvrdnje u svojoj knjizi Ancient Egypt, the light of the world.[9] Većina egiptologa veruje da ove paralele nisu tačne i da su pseudoistorija.[10][11][12][13][14]

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ Sims, Lesley (2000). „Gods & goddesses”. A Visitor's Guide to Ancient Egypt. Saffron Hill, London: Usborne Publishing. str. 29. ISBN 978-0-7460-30677. 
  2. 2,0 2,1 2,2 "The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology", Edited by Donald B. Redford, Horus: by Edmund S. Meltzer, pp. 164–168, Berkley. 2003. ISBN 978-0-425-19096-8.
  3. ^ "The Oxford Guide: Essential Guide to Egyptian Mythology", Edited by Donald B. Redford, pp. 106 & pp. 165, Berkley. 2003. ISBN 978-0-425-19096-8.
  4. ^ Wilkinson, Richard H. (2003). The Complete Gods and Goddesses of Ancient Egypt. Thames & Hudson. pp. 202.
  5. ^ New York Folklore Society (1973). „New York folklore quarterly”. 29. Cornell University Press. стр. 294. 
  6. ^ Ian Shaw (2003). The Oxford History of Ancient Egypt. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-815034-3. 
  7. ^ Piotr O. Scholz (2001). Eunuchs and castrati: a cultural history. Markus Wiener Publishers. стр. 32. ISBN 978-1-55876-201-5. 
  8. ^ Roy G. Willis (1993). World Mythology. Macmillan. стр. 43. ISBN 978-0-8050-2701-3. 
  9. ^ Massey 1907, стр. 728–914.
  10. ^ eSkeptic: Tim Callahan. The Greatest Story Ever Garbled, Приступљено 29. 4. 2013.
  11. ^ Ben Witherington. The Zeitgeist of the 'Zeitgeist Movie', Приступљено 29. 4. 2013.
  12. ^ Критика первой части фильма, Приступљено 29. 4. 2013.
  13. ^ Aren’t there some striking parallels between the Jesus and Horus stories? Архивирано на сајту Wayback Machine (11. mart 2012), Pristupljeno 29. 4. 2013.
  14. ^ Ending the Myth of Horus, Pristupljeno 29. 4. 2013.

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi