Храбро срце
Hrabro srce (engl. Braveheart) filmska je drama iz 1995. godine o otporu Vilijama Volasa engleskoj okupaciji Škotske. Glavne uloge igraju Mel Gibson (koji je i režiser i producent), Sofi Marso, Ketrin Makormak, Patrik Makguan, Angus Makfadjen i Brendan Glison. Film je nagrađen Oskarom za najbolji film. Dobio je i negativne kritike, zbog brojnih istorijskih netačnosti.
| Hrabro srce | |
|---|---|
 Filmski poster | |
| Žanr | istorijska drama |
| Režija | Mel Gibson |
| Scenario | Randal Volas |
| Producent | Mel Gibson Alan Lad mlađi Brus Dejvi Stiven Makeviti |
| Glavne uloge | Mel Gibson Sofi Marso Ketrin Makormak Patrik Makguan Angus Makfadjen Brendan Glison |
| Muzika | Džejms Horner |
| Producentska kuća | Paramount Pictures |
| Godina | 1995. |
| Trajanje | 178 minuta. |
| Zemlja | SAD |
| Jezik | engleski |
| Budžet | 65 miliona dolara |
| Zarada | 210,4 miliona dolara |
| Sledeći | |
| IMDb veza | |
Film prati nastavak Robert Brus iz 2019. godine.
Radnja uredi
Godine 1280, nakon smrti kralja Aleksandra III Škotskog, koji nije za sobom ostavio naslednika prestola, engleski kralj Edvard I Dugonogi napada i osvaja Škotsku. Mladi Vilijam Volas svedoči Edvardovom pogubljenju više škotskih plemića, doživljava smrt oca i brata u borbi protiv Engleza, pa ga stric Argajl vodi na hodočašće širom Evrope, gde stiče obrazovanje.
Godinama kasnije, Edvard I daje svom plemstvu zemlju i povlastice u Škotskoj, uključujući ius primae noctis. U međuvremenu, odrasli Valas se vraća u Škotsku, nakon čega se zaljubljuje u svoju drugaricu iz detinjstva Maron Maklanok i par se venčava u tajnosti. Volas spasava Maron od silovanja engleskih vojnika, ali dok se Volas bori protiv vojnika, Maron biva zarobljena i javno pogubljena. Iz odmazde, Volas predvodi svoj klan u napadu na engleski garnizon u svom rodnom gradu i šalje preživele vojnike garnizona nazad u Englesku.
Edvard I naređuje svom sinu, princu Edvardu, da zaustavi Volasa na bilo koji način, a on odlazi u posetu francuskom kralju, da bi sa Francuzima sklopio savez. Rame uz rame sa prijateljem Hamišem, Volas diže ustanak protiv Engleza, i kako se legenda o njemu širi, pridružuje mu se stotine Škota iz susednih klanova. Volas predvodi svoju vojsku do pobede u bici na Stirlinškom mostu, gde otkida glavu engleskom zapovedniku Čeltamu, a zatim pljačka i uništava grad Jork, kom princ Edvard nije poslao pojačanje, ubijajući bratanca kralja Edvarda i šaljući mu njegovu odsečenu glavu. Volas traži pomoć Roberta Brusa, sina plemića Roberta Starijeg i pretendenta na škotsku krunu. Sin Robert je pod ogromnim uticajem svog gubavog oca, koji želi svom sinu da osigura škotski presto tako što bi se potčinio Englezima. Zabrinut zbog ustanka, kralj Edvard šalje Izabelu, suprugu svog sina, da pokuša da pregovara sa Volasom i tako mu odvuče pažnju od doplovljavanja još jedne vojske za napad na Škotsku.
Posle susreta s Volasom, Izabela se u njega zaljubljuje. Upozoren od Izabele na predstojeću invaziju, Volas moli škotsko plemstvo da odmah preduzmu mere kojima bi se suprotstavili pretnji i pokušali povratiti svoju državu, tražeći od Roberta Brusa da stane na čelo vojske. Lično predvodeći englesku vojsku, Edvard I se sukobljava sa Škotima kod Folkerka. Tokom bitke, škotski plemići Loklan i Mornej, koje je podmitio Edvard, povlače svoje ljude, što rezultira bežanijom Volasove vojske i pogibijom Kempbela, Hamiševog oca. Dok Volas juriša na Edvarda, presreće ga jedan od kraljevih kopljanika; Volas ga savladava i otkriva da je to u stvari Robert Brus. Zbog griže savesti, Brus odvodi Volasa na sigurno.
Volas ubija Loklana i Morneja zbog njihove izdaje i kreće u gerilski rat protiv Engleza, uz pomoć Izabele, koja ostaje s njim trudna. Robert Brus ugovara sastanak sa Volasom u Edinburgu, ali njegov otac kuje zaveru sa drugim plemićima da zarobe Volasa i predaju ga Englezima. Nakon što sazna za izdaju, Robert Brus se oca odriče. Izabela se sveti kralju Edvardu, koji je sada već na samrti, govoreći mu da će njegovom smrću njegova loza biti uništena, jer ona nosi Volasovo dete, i da će se pobrinuti da ono na tron dođe što ranije.
U Londonu, Volas biva doveden pred engleskog sudiju, biva mu suđeno za izdaju i biva osuđen na javno mučenje i odsecanje glave. Iako mučen na više načina, Volas odbija da se pokori kralju. Okupljeni narod, dirnut Škotovim junaštvom, počinje da traži milost za Volasa. Sudija mu daje poslednju priliku, nudeći mu da kaže samo Milosti i biće ubijen odmah. Volas umesto toga uzvikuje Sloboda!, toliko glasno da ga čuje i umirući kralj. Pre nego što će mu odseći glavu, Volasu se priviđa Maron koja mu se iz publike smeši.
Godine 1314, Robert Brus, sada škotski kralj, vodi škotsku vojsku na poljanu Benokbern, gde bi trebalo da zvanično prihvati englesku vladavinu. Umesto toga, obraća se svojoj vojsci sećajući se Volasa i moli ih da se bore uz njega kao što su se borili uz Volasa. Hamiš zabada Volasov mač pred Engleze i Robert ih vodi u napad, koji Škotima donosi slobodu.
Uloge uredi
| Glumac | Uloga |
|---|---|
| Mel Gibson | Vilijam Volas |
| Patrik Makguan | Kralj Edvard I Dugonogi |
| Piter Hanli | Edvard, princ od Velsa |
| Ijan Banen | Robert Brus stariji |
| Angus Makfadjen | Robert Brus |
| Sofi Marso | princeza Izabela |
| Brendan Glison | Hamiš Kembel |
| Džejms Kozmo | Kebel stariji |
| Ketrin Makormak | Maron Maklanok |
| Dejvid O`Hara | Ludi Stiven |
| Brajan Koks | stric Argajl |
| Džejms Robinson II | mladi Vilijam |
| Alun Armstrong | Mornej |
Istorijska (ne)tačnost uredi
Početak filma smešten je u 1280. godinu, kada engleski kraj Edvard I osvaja Škotsku posle smrti škotskog kralja Aleksandra III. Međutim, u stvarnosti, kralj Aleksandar III je umro 1286. godine, bez muškog naslednika, pa je škotski presto pripao njegovoj trogodišnjoj unuci Margareti. Četiri godine kasnije, umrla je sama Margareta, pa se pojavio problem nasleđivanja škotskog trona. Glavni pretendenti bili su Džon Bejliol i Robert de Brus, 5. lord od Anandejla, deda Roberta Brusa. Škotski plemići su pozvali engleskog kralja Edvarda I da presudi u sporu. Edvard I je presudio u korist Džona Bejliola, ali uz uslov da Škotska postane engleski vazal. Bejliol je 1295. godine prekinuo vazalni odnos prema Edvardu I i zauzeo grad Karlajl, što je Edvard I iskoristio kao povod da okupira Škotsku i zbaci Bejliola.
Vilijam Volas je prikazan kao škotski seljak, koji je rano ostao bez roditelja. Pravi Vilijam Volas je bio škotski plemić, kom je otac umro kada mu je bilo oko 18 godina, dok mu je majka umrla kada je imao oko 24 godine.
U filmu, princeza Izabela posle bitke kod Folkerka ostaje trudna. Kasnije govori Edvardu I da je otac deteta, budućeg kralja Edvarda III, niko drugi do Volas. U stvarnosti, Izabela od Francuske imala je oko tri godine i živela je u Francuskoj u vreme bitke kod Folkerka, udala se za Edvarda II tek kad je on bio kralj, a Edvard III je rođen sedam godina posle Volasove smrti. Kakogod, Izabelina pretnja da će princa Edvarda svrgnuti sa vlasti, u stvarnosti će se obistiniti – iako tek 1326. godine, više od 20 godina posle Volasove smrti, Izabela, nezadovoljna muževom vladavinom, zajedno sa ljubavnikom Rodžerom Mortimerom, iz Francuske će napasti Englesku i svrgnuti Edvarda II.
Robert Brus jest menjao stranu između škotskih lojalista i Engleza više puta u ranijim fazama Ratova za škotsku nezavisnost, ali u bici kod Folkerka verovatno se nije borio uopšte, a kamoli na engleskoj strani (mada se ova tvrdnja pojavljuje u više srednjovekovnih izvora). Dalje, bitka kod Benokberna nije bila spontana bitka, jer je Robert Brus već osam godina vodio gerilski rat protiv Engleza. Njegova titula pre krunisanja nije bila „grof od Brusa”, već „grof od Karika”. Brusov otac prikazan je kao gubavac, iako je sâm Brus taj koji je u poznim godinama navodno bolovao od lepre.
Bitka na Stirlinškom mostu prikazana je kao bitka na otvorenoj poljani, gde škotska vojska sačinjena od slabo naoružanih seljaka pobeđuje brojniju englesku vojsku sa konjicom i engleskim lukovima. Zapravo, bitka je vođena na mostu preko reke Fort, na kom zbog male širine engleska prednost nije mogla doći do izražaja. U filmu se ne pominje uloga Endrua Moreja, koji je zajedno sa Volasom zapovedao škotskom vojskom i bio smrtno ranjen. Kasnije, Volas jest izvršio veliki upad na sever Engleske, ali nije stigao čak do Jorka, niti je ubio sestrića Edvarda I. Kakogod, Randal Volas, scenarista filma, jednom prilikom je izjavio da mu je velika inspiracija bio ep „Volas” iz 15. veka, pesnika Slepog Harija, a u tom epu Volas stiže sve do Sent Olbansa i odustaje od napada na London tek pošto engleska kraljica dolazi da sa njim pregovara. Edvardov sestrić Džon od Bretanje jest učestvovao u ratovima za škotsku nezavisnost, ali nije ubijen u Jorku, već je umro u Bretanji.
Irski regruti u bici kod Folkerka takođe su neistorijski; kod Folkerka nije bilo irskih vojnika (mada su mnogi engleski vojnici zapravo bili Velšani). Pored toga, anahronistično je pominjati regrute u srednjem veku (iako su postojali feudalni obveznici).
Nagrade Oskar i nominacije za Oskara uredi
Nagrade:
- Najbolji film
- Najbolji režiser (Mel Gibson)
- Najbolja kinematografija
- Najbolja šminka
- Najbolja montaža zvuka
Nominacije:
- Najbolja montaža
- Najbolji dizajn kostima
- Najbolji originalni scenario
- Najbolji zvuk
- Najbolja originalna muzika
Zarada uredi
- Zarada u SAD-u: 75.609.945 $
- Zarada u inostranstvu: 134.800.000 $
- Zarada u svetu: 210.409.945 $
Spoljašnje veze uredi
- Hrabro srce na sajtu IMDb (jezik: engleski)
- Hrabro srce na www.boxofficemojo.com
