Hronologija Rata u Libiji (2011)

Rat u Libiji je počeo nakon što su antivladine demonstracije od 17. februara prerasle u građanski rat između državnih i pobunjeničkih snaga.

Nakon višenedeljnih sukoba, Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija je 17. marta 2011. odobrio uspostavljanje zone zabrane leta iznad Libije. Vojnu intervenciju u Libiji su sprovodile Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Kanada, dok je kasnije NATO preuzeo komandu. Intervencija je bila usmerena isključivo na libijske oružane snage pod komandom Muamera el Gadafija.

Od marta do sredine avgusta, libijska vlada je kontrolisala zapadni deo Libije sa sedištem u glavnom gradu Tripoliju, a pobunjenici istočni deo sa sedištem u Bengaziju. Okršaji i borbe vodile su se kako na istočnom, tako i na zapadnom frontu, a gradovi su često naizmenično zauzimani. Dana 20. avgusta, pobunjenici pokreću ofanzivu, koja se okončava osvajanjem Tripolija, a oni dobijaju međunarodno priznanje OUN kao libijska prelazna vlada. U naredna dva meseca, Gadafijeve snage pružaju otpor iz svega nekoliko enklava, sa sedištem u Sirtu. Dana 20. oktobra, usledila je nova ofanziva, koja je dovela do pada grada, te hapšenja i smrti višedecenijskog libijskog vođe, njegovog sina Mutasima, kao i nekoliko ljudi iz njegovog kruga. Organizacija ujedinjenih nacija je zvanično zatražila istragu o Gadafijevoj smrti, jer bi ona mogla da bude ratni zločin. Dana 27. oktobra 2011. godine, Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija jednoglasno je usvojio rezoluciju kojom je okončana vojna misija NATO-a u Libiji, uprkos prethodnom zahtevu libijskih prelaznih vlasti da se produži do kraja godine. Rezolucijom je predviđeno da se zona zabrane letenja okonča 31. oktobra u ponoć.

Raniji događaji

Zastava bivše Kraljevine Libije, koju su koristili demonstranti

Između 13. i 16. januara, uznemirenje zbog kašnjenja u izgradnji kuća i zgrada zbog korupcije, demonstranti u gradovima Derna, Bengazi, Bani Valid i drugim gradovima izbili su do te mere da su protestanti upadali i okupirali stambene jedinice koje je vlada pravila. Dana 24. januara 2010. godine Libija je blokirala pristup Jutjubu nakon postavljanja snimaka demonstracija u Bengaziju koje su objavile familije stradalih 1996. godine u masakru u zatvoru Abu Salim. Dana 27. januara, vlada je odgovorila na proteste sa investicijom od 24 milijarde dolara čime je omogućila dalju izgradnju kuća.

Krajem januara, Džemal el Hadži, pisac, politički komentator zatražio je na internetu „održavanje demonstracija kako bi se dobila podrška za povećanje slobode u Libiji“ inspirisan protestima u Tunisu i Egiptu. Uhapšen je 1. februara i optužen je 3. februara da je nekoga povredio kolima. Na početku februara, Muamer el Gadafi se sreo sa političkim aktivistima i novinarima i upozorio ih je da imaju odgovornost ukoliko poremete mir ili stvore haos u Libiji.

Hronologija događaja pre NATO bombardovanja

Građanin Bengazija nosi sliku bivšeg kralja Idrisa, 23. februar

Dana 16. februara u Bengaziju, drugom po veličini gradu u Libiji, tokom nasilnih demonstracija i protesta povređeno je 14 ljudi. Sledeći dan 17. februar, nazvan je „Danom gneva“ od strane libijskih demonstranata. Protesti se šire po celoj zemlji tako da zahvataju i Tripoli gde su zapaljene neke vladine zgrade 21. februara. Arapska televizija Al Džazira javila je 22. februara da je libijsko vazduhoplovstvo raketiralo nenaoružane demonstrante u Tripoliju.

Libijski vođa Muamer el Gadafi u video obraćanju 23. februara odbio je mogućnost odlaska i objavio da će se boriti do kraja i ako zatreba „umreti kao mučenik“. Italijanski ministar spoljnih poslova Franko Fratini je izjavio da je do 23. februara tokom suzbijanja protesta poginulo oko 1.000 ljudi i da se može očekivati egzodus izbeglica „biblijskih razmera“. Vodeće svetske novinske agencije su izveštavale o temama kojima su naširoko napadali režim — bivši ministar pravde Mustafa Muhamed Abdul Dželal navodno je optužio da je Gadafi lično naredio 1988. godine napad na Lokerbi. Usledila je serija ostavki i dezerterstva bliskih saradnika Gadafija, gubitak Bengazija, drugog po veličini grada u Libiji, a drugi gradovi poput Tobruka i Misurate su prešli na stranu pobunjenika, sa verovanjem da je vlada zadržala kontrolu samo u nekim džepovima, što je uvećavalo međunarodnu izolaciju i pritisak. Izveštaji medija sa Bliskog istoka su smatrali da je došao kraj režima koji se raspada i da je došlo do neizbežnog.

Nakon preuzimanja grada Zavije dana 24. februara, libijske oružane snage napale su grad 28. februara, ali su bile odbijene. Grad Nalut, na granici sa Tunisom, takođe je pao u ruke pobunjenika. Dana 2. marta, vladine snage pokušale su da uzmu grad Bregu, ali su bile neuspešne i vratile su se u Ras Lanuf. Pobunjeničke snage napredovale su sa istoka zemlje i 4. marta uspele da zauzmu Ras Lanuf, a vladine snage su pokrenule veliki napad na Zaviju. Dana 6. marta, pobunjenici su napredovali uz obalu i došli do grada Ibn Džavad, ali je veći broj ubijen od strane vladinih snaga. U isto vreme, oružane snage su napale Misuratu i uspele da uđu u grad, ali su brzo bile zaustavljene i primorane na povlačenje.

Dana 10. marta, gradove Zavija i Ras Lanuf su povratile vladine snage. Do 15. marta, naftni grad Bregu su kontrolisale oružane snage, a grad Adždabiju koji je neposredno do Bengazija, bio je opkoljen. Dana 17. marta, Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija glasao je za uspostavljanje zone zabranjenih letova i zaštite civila, kako bi se sprečilo zauzimanje Bengazija od strane vojske. Kao rezultat rezolucije SB OUN, 18. marta, libijska vlada proglasila je momentalni prekid vatre, ali samo nekoliko časova kasnije, Al Džazira je izvestila da su borbe nastavljene.

Zona zabrane letenja

Dana 28. februara, britanski premijer Dejvid Kameron je predložio da se uvede zona zabrane letenja nad Libijom kako bi se sprečilo navodna upotreba vojnih aviona i helikoptera protiv civila. Italija je saopštila da bi podržala zonu zabrane letenja ako iza nje stane Organizacija ujedinjenih nacija, a američki sekretar odbrane Robert Gejts je bio skeptičan u vezi sa tim, upozoravajući američki Kongres da bi zona zabrane letenja morala da počne napadom na libijsku protivvazdušnu odbranu. Ovaj predlog su Rusija i Kina odbile. Ruski ambasador pri NATO-u Dmitrij Rogozin je tim povodom izjavio da bi to predstavljalo ozbiljno mešanje u unutrašnja pitanja druge zemlje, a Rumunija se apsolutno protivila uvođenju zone zabrane letenja.

Dana 7. marta, stalni predstavnik SAD pri NATO-u Ivo Dalder je objavio da je NATO odlučio da pojača misiju nadgledanja na 24 časa dnevno, a istog dana je jedan anonimni diplomata OUN potvrdio za agenciju Frans-Pres da su Francuska i Britanija sastavile rezoluciju o zoni zabrane letenja koja će ići pred Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija u toku sedmice. Dana 12. marta, ministri spoljnih poslova Arapske lige složili su se da od Organizacije ujedinjenih nacija zatraže uvođenje zone zabrane letenja iznad Libije, a pobunjenici su izjavili da zona zabrane letenja ne bi bila dovoljna.

Lansiranje Tomahavka u operaciji Odisejeva zora

Dana 17. marta, Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija odobrio je Rezoluciju 1973 (2011), dozvoljavajući zonu zabrane letenja. Rezolucija 1973 je zabranjivala sve letove u vazdušnom prostoru iznad Libije u „cilju zaštite civila“ i ovlašćivala države članice da „preduzmu sve potrebne mere... radi zaštite civila i civilno naseljenih područja koja su pod pretnjom napada u Libijskoj Arapskoj Džamahiriji, uključujući i Bengazi, ali bez okupacione sile“.

Promenivši svoju poziciju, SAD su se pridružile početnim pristalicama rezolucije o zabrani letenja, Ujedinjenom Kraljevstvu, Francuskoj i Libanu, kako bi se zauzeli za jaču rezoluciju, koja dozvoljava vojnu intervenciju bez kopnenih trupa. Britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg je izjavio da su ispunjena sva tri kriterijuma za preduzimanje akcije — iskazana potreba, jasan pravni osnov i široka regionalna podrška. Dana 18. marta, predsednik Komiteta za međunarodne poslove ruske Državne dume Konstantin Kosačov je rekao da bi vazdušni napadi na Libiju mogli da „rasplamsaju veliki sukob između tzv. Zapada i arapskog sveta“. Kina i Indija su takođe kritikovale vojnu intervenciju.

Hronologija događaja za vreme NATO bombardovanja

Koalicione snage

Mart

Vojnu intervenciju u Libiji su sprovodile Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, SAD i Kanada, a šifrovani nazivi za njihovo pojedinačno učešće bili su: Operacija Harmatan, Operacija Elami, Operacija Odisejeva zora i Operacija Mobajl.

Dana 19. marta u 16:00 po Griniču, Bi-Bi-Si je izvestio da su francuske vazdušne snage poslale 20 borbenih aviona koji nadleću površinu od 100 km puta 150 km iznad Bengazija, kako bi sprečili eventualne napade na ovaj grad koji su kontrolisali pobunjenici. Bi-Bi-Si je u 16:59 po Griniču izvestio da je u 16:45 po Griniču francuski vojni avion pogodio i uništio libijsko vojno vozilo, što je potvrdio portparol francuskog ministarstva odbrane Loren Tiser. U 20:31 po Griniču, Pentagon je saopštio da su američke i britanske snage ispalile 110-112 krstarećih raketa „tomahavk“ na 20 libijskih integrisanih vazdušnih i kopnenih sistema odbrane. Ukupno, 25 savezničkih brodova, uključujući i 3 američke podmornice, nalazile su se u tom području.

Libijska državna televizija je navela da „krstaški neprijatelji“ bombarduju civilne mete u Bengaziju, Zuari i Misurati, a takođe i da su oružane snage oborile francuski vojni avion iznad Tripolija. Francuska vojska je demantovala gubljenje aviona.

Dana 20. marta privremeno su prekinuti vazdušni napadi i time je okončana prva faza operacije tj. samo uspostavljanje zone zabrane letenja. Arapska liga, Rusija i Kina su zatražile prekid akcije jer nisu gađani samo vojni ciljevi, čime je prekršena Rezolucija 1973. U večernjim časovima počela je druga faza operacije na čelu sa SAD i Francuskom koje su napadale iz vazduha i sa mora, a u toku noći je uništen deo kompleksa Gadafijeve rezidencije.

U periodu od 22. marta do 24. marta, portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je saopštio da su od vazdušnih napada stradale mnoge civilne žrtve, kao i da je gađan grad Sabha na jugu zemlje, manja ribarska luku nedaleko od Tripolija i civilni aerodrom u Sirtu. Istovremeno, američki predsednik Barak Obama je tokom posete Čileu ponovio da je politika SAD da libijski vođa Muamer el Gadafi mora da ode, dok je ruski premijer Vladimir Putin opisao Rezoluciju 1973 kao „neispravnu i punu propusta“, a Kina je pozvala sve strane na uspostavljanje prekida vatre. Libijska vojska je navodno uhapsila tri novinara zapadnih medija. Bombardovanje je nastavljeno, a oružane snage su pokrenule ofanzivu u Misurati i Zintanu, dok su pobunjenici su napadali Adždabiju. Zamenik savetnika Bele kuće za nacionalnu bezbednost Ben Rouds izjavio je da su Barak Obama, Nikola Sarkozi i Dejvid Kameron postigli saglasnost da NATO treba da preuzme vojnu misiju, dok je libijski vođa Muamer el Gadafi poručio pristalicama u Tripoliju da će se boriti i na kraju pobediti pobunjenike i međunarodne snage.

U periodu od 25. marta do kraja meseca, pobunjenici su odbili mirovni predlog Afričke unije, dok ga je Libijska Džamahirija bila prihvatila. U toku ofanzive pobunjenika zapadni vojni avioni su gađali položaje vojske u istočnom gradu Adždabija, a brodovi SAD su ispalili novih 16 krstarećih raketa tipa „tomahavk“. Dana 26. marta pobunjenici su zauzeli Adždabiju i Bregu. Libijski Opšti narodni komitet za zdravlje je saopštio da je u bombardovanju od nedelje do srede poginulo najmanje 114 ljudi, a 445 povređeno. Dana 27. i 28. marta pobunjenici su zauzeli i gradove Ibn Džavad i Sirt, ali su se nakon ofanzive oružanih snaga ubrzo i povukli.

April

Tokom aprila, najžešće borbe vodile su se u gradu Misurati, poslednjem uporištu pobunjenika na zapadu zemlje. Dana 25. aprila, NATO je u vazdušnom napadu uništio deo rezidencije libijskog vođe Muamera el Gadafija u predgrađu Tripolija. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je opisao napad kao „čin vredan mafije, bandi, ali ne i vlada“, i optužio NATO za pokušaj ubistva Gadafija, što je ovaj negirao. SAD su po prvi put iskoristile bespilotne letelice „predator“ sa projektilima „helfajer“, dok je vojska granatama i raketama napadala grad Misuratu.

Dana 30. aprila, libijski vođa Muamer el Gadafi je u televizijskom obraćanju pozvao NATO i pobunjenike na prekid vatre i pregovore. Ubrzo, izveden je vazdušni napad blizu zgrade televizije, što je protumačeno kao novi pokušaj ubistva. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je izvestio da je Opšti narodni komitet za pravdu dao pobunjenicima rok od četiri dana da se predaju u zamenu za amnestiju, a Libija je saopštila da neće dozvoliti više isporuka pomorskim putem u luku Misuratu. Ubrzo, NATO je odbacio poziv za prekid vatre, kao i pobunjenici. Uveče, u vazdušnom napadu poginuo je Gadafijev najmlađi sin Sejf el Arab el Gadafi i troje unučadi. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je ponovno optužio NATO za direktan pokušaj ubistva libijskog vođe. Zbog ubistva Gadafijevog sina i unučadi, građani su u Tripoliju napali neke strane ambasade, a libijska vlada je izrazila žaljenje i poručila da će nadoknaditi štetu. Sahrana je obavljena u ponedeljak 2. maja 2011. godine.

Maj

U periodu od 10. maja do 14. maja, izveden je niz vazdušnih napada na Gadafijevu rezidenciju Bab el Aziziju, gradsku bolnicu i vladinu zgradu u Tripoliju, pri čemu je povređeno četvoro dece. Pobunjenici su potisnuli vojsku iz grada Misurate. Organizacija ujedinjenih nacija je zatražila obustavu neprijateljstava kako bi dostavila pomoć najugroženijem stanovništvu, a prema podacima Kancelarije OUN za humanitarna pitanja, do početka maja 710.000 ljudi je napustilo zemlju (od toga 263.000 Libijaca), dok je 6.000 ljudi blokirano na graničnim prelazima. Oko 58.000 ljudi je interno raseljeno, poginulo je više od 800 ljudi, dok se najmanje 200 vodi kao nestalo. Dva dana kasnije, izveden je novi napad na Bab el Aziziju, a saopšteno je da su tri osobe poginule, a 25 ranjeno. Libijski vođa Muamer el Gadafi je prikazan na državnoj televiziji na sastanku plemenskim vođama. I u drugoj nedelji maja, vazdušni napadi bili su pre svega usmereni na ključne vladine objekte u Tripoliju. Dana 13. maja, prema izveštaju državne televizije u vazdušnom napadu u Bregi poginulo je 16 civila, a ranjeno 40, a navedeno je da se dogodio u zoru i da su većina žrtava sveštenici okupljeni na verskoj ceremoniji. NATO je prvobitno saopštio da nema nikakve informacije o bilo kakvom napadu ili incidentu u Bregi, dok je kasnije saopštio da je pogođena zgrada bila identifikovana kao komandni i kontrolni centar.

U periodu od 16. maja do 19. maja, u bombardovanju pogođena je zgrada službe unutrašnje bezbednosti i zgrada Opšteg narodnog komiteta Uprave za narodni nadzor i kontrolu u Tripoliju. Saopšteno je da je NATO bio naveden da uništi dokumentaciju koja dokazuje korupcionaške afere nekadašnjih zvaničnika koji su se pridružili pobunjenicima. Sekretar Administrativnog komiteta Libijske naftne korporacije dr Šukri Ganem je prebegao u Tunis. Francuski ministar odbrane Žerar Longe rekao je da je više od 80% letelica libijske avijacije uništeno i da su ostali samo helikopteri, kao i da je kopnena vojska pretrpela teške gubitke, dok je ruski šef diplomatije Sergej Lavrov izjavio da je Libijska Džamahirija spremna da prihvati mirovni plan Afričke unije i da poštuje rezolucije Saveta bezbednosti OUN, ali da je potrebno i da pobunjenici učine isto to, kao i da NATO prekine bombardovanje. Dana 18. maja, državna televizija izvestila da je pogođen najmanje jedan broj NATO-a u blizini grada Misurate, što je NATO negirao.

U periodu od 20. maja do 25. maja, iz vazduha je pogođeno osam libijskih brodova u napadu na luke u Tripoliju, El Kumsu i Sirtu. Dana 23. maja navedeno je da se pobunjenici surovo svete saradnicima Gadafija, kao i da su njihova tela pronađena po ulicama na obodima Bengazija. U vazdušne napade uključeno je i 12 borbenih helikoptera „apač“, a Rojters je preneo da se vojska grupiše na zapadu zemlje i da je granatirala grad Zintan, kao i Misuratu. Pojavile su se optužbe i na račun vojske i pobunjenika o učestvovanju u masovnim silovanjima. Dana 24. maja, državna televizija je izvestila da je bombardovana gradska četvrt u Tripoliju gde se nalazi rezidencija Bab el Azizija, pri čemu je poginulo 13 ljudi, a povređeno 150. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je rekao da su žrtve većina civili koji stanuju u okolini. Tokom dana borbe su se vodile oko grada Jafrana.

U periodu od 26. maja do 31. maja, u bombardovanju centra Tripolija pogođena je jedna stručna škola. Sekretar Opšteg narodnog komiteta dr Bagdadi el Mahmudi ponudio je novi plan primirja, dok je francuski predsednik Nikola Sarkozi izneo stav da se libijski vođa Muamer el Gadafi mora povući, ali da može da ostane u Libiji. Dana 31. maja, nakon sastanka južnoafričkog predsednika Džejkoba Zume s libijskim vođom Muamerom el Gadafijem, navedeno je da je Gadafi spreman da prihvati mirovni plan Afričke unije o prekidu vatre pod uslovom da i NATO zaustavi napade, ali je odbacio mogućnost odlaska iz zemlje. Šef italijanske diplomatije Franko Fratini je otvorio konzulat u Bengaziju i obećao pobunjenicima kredit od više stotina miliona evra. Organizacija ujedinjenih nacija je iznela tvrdnje da će se zalihe hrane i lekova u oblastima pod Gadafijevom kontrolom iscrpiti u roku od nekoliko nedelja. NATO je bombardovao mete u predgrađu Tadžura u Tripoliju, ali i u gradu El Džufra. Istovremeno, libijski oficiri koji su dezertirali izneli su tvrdnje da se vojska nalazi na 20% kapaciteta.

Jun

NATO je odlučio da produži operacije za još 90 dana. U periodu od 1. juna do 6. juna, portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim izvestio je da počevši od 19. marta, a zaključno sa 26. majem, 718 civila je poginulo, a 4.047 povređeno, od kojih 433 kritično, s napomenom da ove brojke ne uključuju vojne žrtve. Pobunjenici iz Misurate, kojima je vojska onemogućila napredovanje, naveli su da su dobili instrukcije od NATO-a da ne prelaze određene dogovorene linije, kako bi zapadni helikopteri mogli da gađaju bez bojazni. Tri dana kasnije, po prvi put su dejstvovali i NATO borbeni helikopteri, a zamenik predsednika Vlade Ruske Federacije Sergej Ivanov ocenio je da je NATO samo jedan korak od slanja vojnika kao pomoć pobunjenicima.

Dana 7. juna, libijski vođa Muamer el Gadafi je na svoj 69. rođendan održao govor u kojem je obećao je da će ostati u zemlji i boriti se do smrti. Dana 10. juna, oružane snage su otpočele veliku ofanzivu na grad Misuratu s ciljem da se proteraju pobunjenici. Istovremeno, nastavljeno je intenzivno bombardovanje Tripolija i snažne eksplozije su se čule u blizini Bab el Azizije. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je naveo da je na Tripoli palo više od 60 bombi, kao i da je u napadima poginula 31 osoba, a više desetina ranjeno. Specijalni ruski izaslanik Mihail Margelov boravio je u Bengaziju i poručio da je Moskva spremna da delimično preuzme ulogu posrednika, dok je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov istakao je da ključnu ulogu posrednika treba da preuzme Afrička unija. Prethodno je američki predsednik Barak Obama u Vašingtonu ponovio stav da libijski vođa Muamer el Gadafi mora da odstupi. Prema podacima Organizacije ujedinjenih nacija, od polovine februara kada je počela pobuna, poginulo je između 10.000 i 15.000 ljudi, a 890.000 je napustilo zemlju.

U periodu od 12. juna do 16. juna, posle skoro tri dana borbi, oružane snage su slomile otpor pobunjenika u Zaviji. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je naveo da vlada kontroliše područje od Adždabije do Tunisa i od mora do juga zemlje. Libijski vođa Muamer el Gadafi se sastao sa predsednikom Međunarodne šahovske federacije Kirsanom Iljumžinovim gde je ponovio da ne namerava napustiti zemlju. Istovremeno, na istoku zemlje, pobunjenici su uz vazdušnu podršku NATO-a pokušali da zauzmu naftnu luku Bregu, ali nisu uspeli da izvrše bilo kakav proboj, a zaustavljeni su i kod Adždabije. Rojters je naveo da je šest raketa pogodilo pobunjeničku rafineriju u okolini Misurate, ali da projektili nisu pogodili skladišta nafte, dok je državna televizija izvestila da je NATO bombardovao grad El Džufra. Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele boravio je u Bengaziju i izjavio da je Nemačka priznala pobunjenike kao legitimnu vlast, a isto su uradili i Ujedinjeni Arapski Emirati.

Dana 17. juna, u Tripoliju je održan masovni skup podrške libijskom vođi Muameru el Gadafiju, a on je u govoru poručio da će izvojevati pobedu u ratu protiv NATO-a, pa čak i ukoliko Zapad bude koristio nuklerarno oružje. U periodu od 18. juna do 24. juna, u bombardovanju Tripolija pogođena je dvospratna zgrada, pri čemu je poginulo devetoro ljudi, među kojima ima žena i dece. Sutradan, NATO je priznao odgovornost za civilne žrtve saopštivši da je najverovatnije došlo do „greške u oružanom sistemu“. Istovremeno, pobunjenici su saopštili da su ostali bez novca i sredstava. Dva dana kasnije, saopšteno je da je u vazdušnom napadu poginulo 15 civila na farmi kod grada Surmana, koja je pripadala Hoveidiju el Hamidiju, bliskom Gadafijevom saradniku. Među poginulima je bilo troje dece od koje su dvoje unučad El Hamidija. NATO je prvo negirao napad, a kasnije potvrdio ističući da je gađao legitimne ciljeve.

Od 25. juna do kraja meseca, najmanje 15 civila je poginulo, dok je više od 20 ranjeno u vazdušnom napadu u Bregi. Kanadski general Šarl Bušard je saopštio da su ciljevi bili legitimni, a NATO je saopštio da je u poslednja 24 sata izvršio 43 napada, te da je uništen tenk, dva oklopna transportera, 14 kamioneta i bombardovano sedam položaja vojske. Dana 29. juna, portparol generalštaba francuske vojske Tijeri Burhar je priznao da je Francuska isporučila oružje pobunjenicima, a ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je uputio formalni zahtev za objašnjenje.

Jul

Dana 1. jula, libijski vođa Muamer el Gadafi je u telefonskom obraćanju okupljenim građanima na Zelenom trgu poručio da bi se mogli izvršiti napadi na Evropu ukoliko NATO ne obustavi operacije. Istovremeno, Afrička unija je odlučila da neće sprovesti nalog za hapšenje Gadafija koji je prethodno izdao Međunarodni krivični sud u Hagu. U periodu od 3. jula do 6. jula, pobunjenički predstavnici su prvobitno isticali da Gadafi može da ostane u zemlji, ali da se mora povući, dok je on u više navrata ranije odbacivao slične pozive. Zatim, naveli su da izričito ne postoji takva mogućnost. Libijska mornarica je presrela kod Tripolija dva broda natovarena oružjem iz Katara namenjenog pobunjenicima, a Opšti privremeni komitet za odbranu je pozvao dobrovoljce za borbu protiv NATO-a i pobunjenika. Dana 5. jula, zamenik sekretara Opšteg narodnog komiteta za inostrane poslove i međunarodnu saradnju Halid Haim osudio je francusku isporuku oružja pobunjenicima. Pobunjenici su najavili ofanzivu na Tripoli, a kamionet sa plastičnim eksplozivom otkriven je ispred hotela u Bengaziju gde su bile smeštene diplomate i novinari. Istovremeno, žestoke borbe su se vodile oko grada Misurate, a francuski obaveštajci su tvrdili da iranski eksperti pomažu vojsci u presretanju komunikacija i sakrivanju vojne opreme. Sledeći dan, pobunjenici su napali vojsku južno od Tripolija, a prema navodima zauzeli su selo El Kavališ, dok im je linija razbijena kod Misurate. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim odbacio je tvrdnje medija o Gadafijevom odlasku s vlasti u zamenu za garancije, a pobunjeničke vođe su sudski optužene za veleizdaju.

U periodu od 7. jula do 9. jula, objavljeno je da su pobunjenici stigli na 50 km od Tripolija. Nakon borbi u Misurati pobunjenici su zatražili još oružja i značajniju vazdušnu podršku. Istovremeno, Italija je povukla nosač aviona „Garibaldi“, a italijanski premijer Silvio Berluskoni je izjavio da je bio protiv intervencije. NATO je negirao da pomaže pobunjenicima i najavio je da će predstavnici pobunjenika doputovati 13. jula u Brisel na neformalni sastanak s državama-članicama. Pobunjenici su zatražili da se zamrznuta sredstva libijske vlade stave njima na raspolaganje, a potpisali su takođe sporazum sa Turskom o pozajmici od 200 miliona dolara. Sledećeg dana, pobunjenici su ostali pri najavama za ofanzivu na Tripoli. Bombardovana je rafinerija u Bregi, a pomoćnik sekretara Opšteg narodnog komiteta za inostrane poslove i međunarodnu saradnju Halid Haim je optužio NATO da pomaže pobunjenicima. Generalni sekretar Anders Fog Ramusen je istaknuo da je NATO od početka akcije uništio 2.700 vojnih ciljeva. Okršaji su se vodili kod Misurate, a bombardovani su položaji vojske kod Zapadnih planina. Sledeći dan, oružane snage krenule su u kontraofanzivu na zapadu zemlje, a libijski vođa Muamer el Gadafi je u obraćanju okupljenim građanima poručio da „režim u Libiji neće pasti, jer mu osnovu čini narod, a ne Gadafi.“ Dogodila se serija eksplozija u Tripoliju, a gađani su i položaji vojske u blizini Misurate.

U periodu do 10. jula do 14. jula, odvijale su se istovremene ofanzive vojske i pobunjenika. Snažnim artiljerijskim napadima vojske zaustavljeno je značajnije napredovanje pobunjenika. Libijska državna televizija je navela da je francuski predsednik Nikola Sarkozi besan sazvao vojne komandante saopštivši im da želi da operacija protiv Libije bude okončana do 14. jula kako bi navodno pobedu objavio na Trgu Konkord na najveći francuski praznik. Pojedini mediji su pisali da postoje tajni konvoji kojima se moderno naoružanje doprema pobunjenicima, kao i misteriozne pošiljke projektila i municije sakrivenim u brodovima kojima se humanitarna pomoć doprema u Misuratu. Bombardovani su položaji vojske kod Brege. Prema izveštaju OUN o zapadnoj Africi navedeno je da je oružje iz Libije dospelo u ruke teroristima u Maliju. Zapadni mediji su pisali da pobunjenici na zapadu zemlje uništavaju civilnu imovinu, a nove borbe vodile su se kod grada Zlitena, dok je serija eksplozija potresala Misuratu. Nakon što je Sejf el Islam Gadafi izjavio da je francuski predsednik Nikola Sarkozi priznao da je Francuska formirala pobunjenički Prelazni nacionalni savet, ubrzo je Francuska negirala da pregovara sa libijskim zvaničnicima. Dana 12. jula, sporadični sukobi su se odigravali na zapadu zemlje, a pojačane su se diplomatske aktivnosti u vezi sa pronalaženjem mirnog političkog rešenja. Zaustavljena je najavljivana ofanziva pobunjenika na Tripoli, a istovremeno je objavljeno da bi Libija mogla ostati bez vodosnabdevanja, a pre svega istočni deo zemlje. Kod Misurate bilo je okršaja vojske i pobunjenika, dok je NATO najavio da neće prekidati bombardovanje za vreme Ramazana. Sledećeg dana, vojska je iznenadnim napadom isterala pobunjenike iz mesta Kavališa, a objavljeno je i da pobunjenički „migovi“ lete uprkos zoni zabrani letenja. Organizacija Hjuman rajts voč je saopštila da su pobunjenici odgovorni za krađu, paljenje i zlostavljanje civila u ofanzivi ka Tripoliju, dok je francuski parlament je podržao nastavak finansiranja vojnih operacija. Duž zapadnog fronta odvijale su se sporadične borbe. Libijski ministar poljoprivrede Abdul Magud el Gaud potvrdio je da bi istočni deo zemlje mogao ostati bez vode, a Rusija je saopštila da neće prisustvovati sastanku Kontakt grupe za Libiju jer smatra da je Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija jedino legitimno telo za razmatranje krize. Istovremeno, libijski tužilac Muhamed Zakri el Mahdžubi je saopštio da je više od 1.100 Libijaca poginulo, a 4.500 ranjeno od početka vazdušne kampanje od 19. marta. Najavio je i tužbu protiv generalnog sekretara Anders Fog Rasmusena. Dana 14. jula, ruski predsednički izaslanik za Libiju senator Mihail Margelov je izjavio da smatra da bi libijski vođa Muamer el Gadafi ispalio sve preostale rakete zemlja-zemlja ako bi pobunjenici prišli Tripoliju. Pobunjenička ofanziva na zapadu zemlje je zaustavljena, a vojska je i raketno napala pobunjenike u gradu Dafnija. NATO je tvrdio da je vojska dobila naređenje da tokom povlačenja uništi naftna postrojenja, dok je Američko ratno vazduhoplovstvo je saopštilo da je SAD u operaciji koristila bombardere B-1B i B-2 koji su leteli iz baza u SAD. Istovremeno, održan je novi veliki skup podrške gde je libijski vođa Muamer el Gadafi telefonski održao govor.

U periodu od 15. jula do 18. jula, portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim u Tripoliju je saopštio da je tenkovski napad pobunjenika na Bregu odbijen, dok je prethodno NATO bombardovanjem i pomoću jurišnih helikoptera „apač“ žestoko udarao po položajima vojske. Libijski vođa Moamer el Gadafi je u prethodnom telefonskom obraćanju pristalicama u El Adžalajatu rekao: „Ostaću uz moj narod, naoružan, dok iz mog tela ne isteče i poslednja kap krvi. Pobedićemo u ovoj nepravednoj borbi. Pobedićemo u borbi protiv kolonizacije i mržnje“, a francuskog predsednika Nikolu Sarkozija nazvao je ratnim zločincem. Američki državni sekretar Hilari Klinton je saoštila da su SAD priznale pobunjenički Prelazni nacionalni savet kao legitimnu vlast, a isto su odlučile i više od 30 država i organizacija uključenih u Kontakt grupu za Libiju. Francuski ministar spoljnih poslova Alen Žipe je saopštio da će NATO napadati i za vreme Ramazana, a Kanada je odbila da deblokira zamrznuta sredstva pobunjenicima. Sledeći dan, pobunjenici su otpočeli novi napad na Bregu, dok je vojska pokušala da onesposobni naftna polja oko mesta Džalu. [Pobunjenici dobili pristup zamrznutom novcu od 30 milijardi dolara, a vojska je ispalila desetak projektila na Misuratu pri čemu je stradalo 5 ljudi, a dvadesetak ranjeno. Sveži sukobi su izbili oko mesta Bir Ganam, oko 80 km zapadno od Tripolija. Dana 17. jula, libijski vođa Muamer el Gadafi je u svom obraćanju odbio mogućnost odlaska iz zemlje, a vojska je uspela zadržati kontrolu nad Bregom. Nad istočnim delom Tripolija dogodilo se 13 eksplozija. Sledećeg dana, pobunjenici su uz vazdušnu podršku ušli u Bregu, ali su brzo zaustavljeni. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je izjavio da će vojska ubiti svakog ko se približi libijskoj nafti. Kasnije je objavljeno da se glavnina vojske povukla u Ras Lanuf. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov izjavio je da Rusija neće ponuditi azil libijskom vođi Muameru el Gadafiju, dok su libijske vlasti navečer demantovale medijske navode o zauzimanju Brege.

U periodu od 19. jula do 22. jula, državna televizija je prikazala snimke Brege gde nije bilo tragova borbe. Neimenovani američki diplomata je objavio da su se tokom vikenda sastali izaslanici libijskog vođe Muamera el Gadafija i američke vlade, gde je prenesena poruka da Gadafi mora otići, a Musa Ibrahim je izjavio da se sastanak održao u Tunisu. Libijski vođa Muamer el Gadafi je pozvao pristalice na „marš miliona“ ka Nafusi. Istovremeno, Albanija je priznala pobunjenički Prelazni nacionalni savet kao legitimnu vlast. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je da je moguć kompromis između libijske vlasti i pobunjenika, te da je loše za Libiju da se podržavaju strane u sukobu. Sledećeg dana, zaustavljena je ofanziva pobunjenika na Bregu. Italijanska vlada je zaustavila istragu o nestalom tovaru oružja nad Mediteranom, potpaljujući spekulacije da je završio u rukama pobunjenika, a francuski šef diplomatije Alen Žipe je izjavio da bi se libijskom vođi Muameru el Gadafiju dozvolio ostanak u zemlji ako bi se odrekao političke vlasti. Libijski šef diplomatije Abdelati Obeidi je nakon razgovora sa Sergejom Lavrovom u Moskvi rekao da odlazak Gadafija sa vlasti nije deo pregovora o okončanju libijske krize. Dana 21. jula, vojska je opkolila pobunjenike nedaleko od Zlitana, a oni su uspeli da zarobe generala vojske. Nakon nedavnog izveštaja Hjuman rajts voča o ratnim zločinima pobunjenika, pojavili su se i noviji izveštaji, dok su pobunjenici odbacili takve optužbe. Libijska vlada je tvrdila da je pet meseci rata zemlju koštalo 50 milijardi dolara, a mediji su preneli vesti da navodno firme iz Singapura i Hongkonga pregovaraju o kupovini libijskih trovačkih brodova koje Gadafi prodaje kako bi sakupio dodatni novac za rat. Crna Gora je priznala pobunjenike kao legitimnu vlast. Sledećeg dana, libijski vođa Muamer el Gadafi je poručio da neće pregovarati sa pobunjenicima, dok je Izrael upozorio da je libijsko ratište postala nova baza za snabdevanje oružjem Palestinaca u Pojasu Gaze, posebno Hamasa. Plan za rešavanje krize predstavila je i Organizacija ujedinjenih nacija, a plan je predviđao vladu nacionalnog jedinstva bez Gadafija. Predstanici pobunjenika su izjavili da su u Tripoli ubacili male grupe obučenih boraca iz Bengazija, kao i da Muamer el Gadafi mora da odgovara pred Međunarodnim krivičnim sudom, odbacujući predlog OUN o prekidu vatre.

U periodu od 23. jula do 26. jula, nakon što je propalo zauzimanje Brege, pobunjenici su se ponovno sukobili sa vojskom oko Zapadnih planina. Norveška je odlučila da više neće učestvovati u bombardovanju. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je izjavio da je bombardovana fabrika cevi kod Brege što bi moglo imati posledicu na infrastrukturne projekte, a ujedno je demantovao da se dogodio atentat u Tripoliju na bivšeg Gadafijevog telohranitelja. SAD su pokrenule istragu da li je brod natovaren oružjem za vojsku pristao u Alžir, dok je libijska državna televizija izvestila da je NATO bacio sedam bombi na Tripoli. Pobunjenici su izgubili kontrolu nad gradićem Katrun na jugozapadu Libije. Sledećeg dana, više eksplozija potreslo je Tripoli, a libijski vođa Muamer el Gadafi je u svom govoru kritikovao Egipat i Tunis jer su pokrenuli revolucije, a da nisu imali jasnu alternativu. Dana 25. juna, u gradu Zlitenu prilikom bombardovanja pogođena je bolnica pri čemu je sedam ljudi stradalo. Vojska je izvela kontranapad na pobunjenike na jugozapadu zemlje, dok su pobunjenici izjavili da su zaustavili kontranapad vojske u pustinjskom selu Guališu i da su pojačali odbranu u Zintanu. Saudijski imam Hamud ben Balei el Anzi pozvao je islamske verske vođe da fetvom obavežu pobunjenike da polože oružje i počnu pregovore. Nedeljnik Večernji list je preneo vest da će Vlada Republike Hrvatske poslati pobunjenicima pomoć u vrednosti od milion kuna (oko 134.000 evra). Grupa diplomata u libijskoj ambasadi u Sofiji, predvođena konzulom Ibrahimom el Furisom, objavila je da prelazi na stranu pobunjenika. Sledećeg dana, libijske vlasti su saopštile je da je u bombardovanju stradalo osam ljudi u bolnici za plućne bolesti u Zlitanu, dok je NATO te tvrdnje negirao. Tunis je poslao hiljade vojnika na granicu, a NATO je saopštio da će nastaviti vazdušnu kampanju i optužio vojsku da se krije u civilnim oblastima. El Bagdadi el Mahmudi, sekretar Opšteg narodnog komiteta, izjavio je da Libijska Džamahirija neće pristati na pregovore o okončanju sukoba dok NATO ne obustavi vazdušne udare.

U periodu od 27. jula do kraja meseca, iz Londona je proteran libijski ambasador, a Ujedinjeno Kraljevstvo je priznalo pobunjenički Prelazni nacionalni savet i odmrzlo 91 milion funti za pomoć pobunjenicima. Libijske vlasti su osudile proterivanje svojih diplomata iz Londona, ocenjujući takav potez kao neodgovoran i nezakonit. Izaslanik OUN u Libiji, posle razgovora sa sekretarem Opšteg narodnog komiteta dr Bagdadijem Mahmudijem u Tripoliju, izjavio je da su vlada i pobunjenici daleko od rešenja problema, ali i da je uslov za pregovore prestanak bombardovanja. Bivši libijski obaveštajni agent Abdul Baset el Megrahi, osuđen zbog učestvovanja u obaranju aviona iznad Lokerbija u Škotskoj (1988), dao je podršku Gadafiju na sastanku u Tripoliju. Istovremeno, u Bengaziju je među pobunjenicima formirana prva politička stranka, dok je NATO saopštio da će gađati i civilne objekte ako se vojska bude skrivala u stambenim naseljima. Pobunjenici su pokrenuli ofanzivu na mesto Gezaja, a list Frans pres je izvestio da se vojska povukla. Glavni komandant pobunjenika, general Abdul Fatah Junis, uhapšen je i odveden u vojnu bazu u Bengaziju zbog sumnje da je sarađivao sa vojskom. Nešto kasnije, pobunjenički Prelazni nacionalni savet je saopštio da je ubijen. Dana 29. jula, predstavnici pobunjenika su saopštili da je generala Junisa ubio pripadnik militantne muslimanske organizacije Obaida ibn Džarah, koja se bori uz pobunjenike, dok su neki pobunjenički izvori tvrdili da su Junis i njegova dva saradnika ubijeni za vreme ispitivanja u Bengaziju. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je naveo da je Junisa ubila Al Kaida, dok su okolnosti ubistva probudile strah i nesigurnost u Bengaziju. Istovremeno, troje novinara je poginulo, 15 je ranjeno u vazdušnim napadima na sedište državne televizije u Tripoliju. Zvaničnik televizije Halid Basilija osudio je ovakav napad istaknuvši da novinari nisu vojni komandanti, dok je NATO nazvao državnu televiziju legitimnom metom. Norveška je saopštila da će ovog dana poslednji put učestvovati u vazdušnim udarima.

Avgust

U periodu od 1. avgusta do 8. avgusta, pojedine pobunjeničke frakcije su se međusobno obračunavale zbog ubistva generala Abdula Fataha Junisa, a uhapšene su 63 osobe u Bengaziju zbog sabotaže. Najmanje 25 izbeglica iz Libije pronađeno je na brodu koji je pristao u Lampeduzi. Pobunjenici su saopštili da nastavljaju operacije i tokom Ramazana, a NATO je bombardovao položaje vojske kod Brege. Reporter Gardijana je naveo da su pobunjenici bili ušli u grad Zlitan, dok je Francuska deblokirala 259 miliona dolara i stavila ih na raspolaganje pobunjenicima. Sledećih dana, vojska je u jurišu na pobunjeničke položaje kod Zlitana zaustavila njihovu ofanzivu. Gadafijev sin Sejf el Islam Gadafi je poručio da će se Libija boriti do konačnog oslobođenja, dok je britanski ministar odbrane Lijam Foks rekao da pobeda u ratu protiv Gadafija nije preterano realna opcija, polažući nade u državni udar. Odvijali su se žestoki vazdušni napadi na položaje vojske oko Zlitana pri čemu je zaustavljen njen prodor. Vojska je ispalila nekoliko projektila na italijansku fregatu Bersaljeri u vodama nedaleko od Zlitana, ali su rakete promašile cilj. U Bengaziju je uhapšeno više od 100 navodnih saradnika Gadafija. Spekulisalo se o tome da Gadafijevi saradnici pokušavaju da okrenu radikalne islamiste protiv ostalih pobunjenika. Francuski nosač aviona „Šarl de Gol“ vratio se u matičnu luku Tulon zbog popravki, a navedeno je da su Amerikanci na Libiju ispalili krstareće projektile u vrednosti od 121 milion dolara. Predsednik Međunarodne federacije novinara Bet Košta osudila je vazdušni napad na libijsku državnu televiziju u kome je navodno poginulo troje, a povređeno 15 ljudi. Eksplozije su bile u centru Tripolija, a u novom vazdušnom ubijeno je troje civila u Zlitanu, gde je kontrolu držala vojska. Dana 5. avgusta, pobunjenici su tvrdili da se brigadni komandant Hamis el Gadafi nalazi među ubijena 32 lica u vazdušnom udaru na grad Zlitan, što su libijske vlasti demantovale. Desetak snažnih eksplozija potreslo je Tripoli. Sledeći dan, pobunjenici su saopštili da su zauzeli grad Bir Ganam, 80 km južno od Tripolija.

Dana 9. avgusta, portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je saopštio da je u vazdušnom napadu na selo Madžer kod Zlitana ubijeno 33 dece, 32 žene i 20 muškaraca, dok je NATO saopštio da su gađani legitimni ciljevi. Evropska unija je usvojila peti paket sankcija režimu libijskog vođe Muamera el Gadafija, dok je Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija iza zatvorenih vrata raspravljao o odgovornosti za napad na libijsku državnu televiziju. Sledećeg dana, emitovan je snimak Hamisa el Gadafija kako obilazi ranjenike u Zlitanu, dok su pobunjenici ranije tvrdili da je ubijen u vazdušnom napadu taj grad. Vlasti u Bregi optužile su NATO da je projektilima uništio ambulantno vozilo. U periodu od 11. avgusta do 14. avgusta, pobunjenici su uz vazdušnu podršku pokušali da priđu Bregi, ali su zaustavljeni. Na zapadnom frontu, pokušali su da da se približe Zaviji. Organizacija Amnesti internašonal zatražila je istragu o navodima vlasti da je u vazdušnom napadu na Zlitan ubijeno 85 civila, dok je Libija optužila premijera Dejvida Kamerona da koristi irske plaćenike kako bi zaustavio nerede u Ujedinjenom Kraljevstvu. Pobunjenici su saopštili da su zauzeli Bregu, dok se kasnije ispostavilo da su zauzeli samo jedno naselje kod grada, dok je vojska kontrolisala rafineriju i ostala naftna postrojenja. Italijanska bespilotna letelica „predator B“ izvela je prvu borbenu akciju. Dvadeset pobunjeničkih brigada zatražilo je ostavku svoga ministra odbrane, smatrajući ga direktnim krivcem za smrt generala Abdula Fataha Junisa. Ruski predsednik Dmitrij Medvedev je uveo sankcije Libiji, koje podrazumevaju zabranu letenja iznad Rusije i ulazak pojedinim libijskim državljanima. Dana 13. avgusta, pobunjenici su uspeli da prodru na oko 25 km od Zavije, dok su na istoku neuspešno pokušavali da zauzmu Bregu. Kod Zavije bio je blokiran glavni auto-put od Tripolija ka Tunisu, a portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim saopštio je da je Zavija pod apsolutnom kontrolom vojske. Sledećeg dana, pobunjenici su navodno uspeli da uđu u grad Zaviju, što je vlast demantovala. Mediji su izveštavali da su pobunjenici poslednjih sedmica opljačkali čitav niz mesta u znak osvete lokalnom stanovništvu zbog podrške Gadafiju. Pobunjenici su izjavili da u potpunosti kontrolišu grad Surman, udaljen ono 70 km od Tripolija.

U periodu od 15. avgusta do 19. avgusta, libijski vođa Muamer el Gadafi je pozvao na nastavak borbi protiv pobunjenika i NATO-a, dok je holandska vlada deblokirala 100 miliona evra kako bi Svetska zdravstvena organizacija kupila lekove. U Tunis bio je stigao specijalni izaslanik generalnog sekretara OUN gde su se očekivali mirovni pregovori. Spekulisalo se o navodnoj ostavci sekretara Opšteg narodnog komiteta za javnu bezbednost nakon što se pojavio sa porodicom u Egiptu. Vojska je po prvi put ispalila projektil „skad“ iz grada Sirta na oko 50 km od Brege, a cilj akcije je ostao nejasan. Ofanziva pobunjenika na Zaviju bila je zaustavljena, dok je NATO bacao letke po Tripoliju i upozoravao stanovništvo da se što pre snabde hranom i vodom, što su posmatrači ocenili kao najavu početka bitke za Tripoli. Dana 17. avgusta, pobunjenici su pretrpeli ozbiljne gubitke u ofanzivi na Bregu i Zaviju. Libijski izvori saopštili su da su jedinice vojske ušle u Misuratu, te da kontrolišu tamošnju luku, kao i da su Zavija, Garjan, Surman i Sabrata isto pod kontrolom vojske. Američki ministar odbrane Leon Paneta je izjavio da beg zamenika ministra policije oslikava slabost vlasti, a državna televizija je potom emitovala snimak sa zamenikom Mabrukom, gde objašnjava da je došao u Kairo radi operacije te da njegova lojalnost nije upitna. Odvijale su se žestoke bitke u industrijskim delovima Zavije i Brege. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je demantovao da su blokirani prilazi Tripoliju i saoštio da vojska kontroliše Bregu i Zaviju i delove Misurate. Ruski mediji su javili da je libijski vođa Muamer el Gadafi navodno teško bolestan i da je spreman predati vlast sekretaru Opšteg narodnog komiteta za pravdu Muhamedu Alkamudiju. Dana 18. avgusta, nejasno je bilo ko kontroliše Zaviju, a međunarodne organizacije počele su da pripremaju plan za evakuaciju oko 300.000 stranaca iz Tripolija. Ubrzo, pobunjenici su zauzeli rafineriju u Zaviji i presekli saobraćaj na auto-putu Tripoli—Tunis, a sekretar Opšteg narodnog komiteta dr Bagdadi Mahmudi je još jednom zatražio prekid vatre. Oko pola 11 uveče, dogodila se snažna eksplozija u Tripoliju. Sledećeg dana, pojavile su se spekulacije o odlasku libijskog vođe Muamera el Gadafija i pre otpočinjanja napada na Tripoli. U vazdušnom napadu prošlog dana na Zaviju, ubijen je rođeni brat portparola Opšteg narodnog komiteta dr Muse Ibrahima, 25-godišnji student Hasan. Francuska je saopštila da su održani pregovori na tuniskom ostrvu Đerba, ne navodeći detalje. Vojska je preuzela kontrolu u Zlitanu, a u vazdušnom udaru prošle noći pogođena je kuća šefa obaveštajne službe Abdulaha el Sanusija. Nejasno je ko ima kontrolu nad Zlitanom, dok su u Zaviji bili žestoki sukobi.

U periodu od 20. avgusta do 24. avgusta, pobunjenici su ovladali gradom Zavijom. Abdul Salam Džalud, koji je važio kao druga ličnost Tripolija, prebegao je među pobunjenike, dok je vojska zaustavila ofanzivu u Zlitanu. Katarska televizija Al Džazira je javila da su pobunjenici preuzeli kontrolu i nad Bregom, a objavljen je početak napada na Tripoli. Bio je novi kontraudar vojske u Zaviji, a pobunjenici su se pobunjenici povukli iz Brege. Dogodile su se pucnjave i eksplozije na ulicama Tripolija, a spekulisalo se da su pobunjenici počeli najavljivani napad. NATO je bombardovao Tripoli, a portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je saopštio da je zaustavljen pobunjenički napad. Libijski vođa Muamer el Gadafi se obratio naciji i čestitao stanovnicima Tripolija što su „uništili pacove“, dok je istovremeno britanski ministar spoljnih poslova Vilijam Hejg tvrdio da je Muamer el Gadafi na putu ka Venecueli. Dana 21. avgusta je otpočeo napad Tripoli, a najžešće borbe vodile su se na vojnom aerodromu Mitiga. Dok je NATO bombardovao kompleks Bab el Azizija, hiljade pobunjenika se približavalo Tripoliju, kopnenim i morskim putem. Sledećeg dana, žestoke borbe su se vodile oko kompleksa Bab el Azizija, pošto je komandant Hamis el Gadafi izveo tenkove na ulice. Saopšteno je da su uhapšena tri Gadafijeva sina — Muhamed, Saadi i Sejf el Islam. Hapšenje posljednjeg je potvrdio i glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda u Hagu Luis Moreno Okampo, ali su se informacije o svim hapšenjima pokazale kao netačne. Stanovnici Tripolija navodili su da pobunjenici upadaju u kuće i pljačkaju ih. Državna televizija je prekinula emitovanje, a pobunjenici su saopštili da je pala u njihove ruke. Al Džazira je javila da su pobunjenici zauzeli aerodrom. Na zgradi libijske ambasade u Beogradu uklonjena je zelena zastava, a istaknuta pobunjenička. Vojska je ispalila u ponedeljak oko ponoći tri projektila „skad“ iz Sirta, gađajući Misuratu, ali su projektili promašili cilj. Sejf el Islam Gadafi pojavio se u centru Tripolija i demantovao svoje zarobljavanje. Istovremeno, počele su priče o raspodeli nafte među kompanijama koje su ranije imale potpisane ugovor sa Gadafijem (ENI, Britiš petroleum, Total, OMV). Katarska televizija Al Džazira je javila da pobunjenici napreduju prema Ras Lanufu, a da su prethodno zauzeli priobalni grad El Akilu. Uprkos zoni zabranjenih letova, pobunjenički avioni su navodno bombardovali kompleks Bab el Azizija, a grupa pobunjenika je i ušla u kompleks. Dana 24. avgusta, pobunjenici su zauzeli kompleks Bab el Azizija, dok se libijski vođa Muamer el Gadafi tokom noći obratio naciji saopštivši da je povlačenje iz Bab el Azizija taktički potez pošto je kompleks srušen u 64 vazdušna napada NATO aviona, dok je portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim izjavio je da Gadafijeva vlada može da opstane mesecima i godinama. Čule su se detonacije i pucnjava oko hotela „Riksos“ u Tripoliju, gde su bili smešteni strani novinari. Pobunjenički Prelazni nacionalni savet je ponudio nagradu od 1,3 miliona dolara ko pronađe ili ubije Muamera el Gadafija, a pobunjenici su zauzeli vojnu bazu Mazrak em Šams. Četvoro italijanskih novinara je oteto, a njihov vozač ubijen, na putu od Zavije ka Tripoliju, a sumnjalo se da su ih kidnapovale Gadafijeve pristalice. Pobunjenici su saopštili da su zarobili petoro Srba pod optužbom da su plaćenici.

U periodu od 25. avgusta do 28. avgusta, pobunjenici i NATO otpočeli su potragu za libijskim vođom Muamerom el Gadafijem, a žestoke borbe su se vodile u Tripoliju. Vojska je naterala pobunjenike da se povuku 20 km od Ras Lanufa, a britanski ministar odbrane Lijam Foks izjavio je da NATO pruža obaveštajnu i izviđačku pomoć pobunjenicima u potrazi za Gadafijem i njegovim sinovima. Arapska liga je priznala pobunjenički Prelazni nacionalni savet kao legitimnu vlast. U Tripoliju je pronađeno 30 tela libijskih vojnika, nedaleko od zone u kojoj su se vodile borbe, a najmanje četvorica su imala poveze na rukama. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim rekao je da je libijski vođa u zemlji, dok je sam Muamer el Gadafi pozvao pristalice da se organizuju i oslobode Tripoli. Vodile su se borbe na prilazima ka Sirtu. Vodile su se žestoke borbe u četvrti Abu Salim, a pronađena su mnogobrojna tela za čija ubistva se sumnjiči i vojska i pobunjenici. Nemački list Velt objavio je da je Gadafijeva kćerka Hana živa. Francuski i britanski oficiri su koordinisali pripreme za napad na Sirt, dok je NATO napadao položaje vojske u okoloni. Vojska je bombardovala aerodrom u Tripoliju, uništena su četiri „erbasa“. Južnoafrički predsednik Džejkob Zuma je saopštio da Afrička unija neće priznati pobunjenike kao vlast. Dana 27. avgusta, objavljeno je da pobunjenici uz vazdušnu pomoć nameravaju da zauzmu grad Sirt, a potraga za Gadafijem i dalje je trajala. Iz zatvora u predgrađu Abu Salim pobunjenici su oslobodili zatvorenike, a među njima se nalazilo nekoliko stotina radikalnih islamista bliskih Al Kaidi. Sledećeg dana, portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je ponudio pregovore pod vođstvom Saadija el Gadafija, a u štabu komandanta Hamisa el Gadafija pronađena su tela 53 osobe. Radio „Svetigora“ je javio da je pravoslavna Crkva Svetog Georgija u Tripoliju iz 1647. godine opljačkana. Ministar pravde pri Prelaznom nacionalnom savetu je izjavio da pobunjenici neće izručiti Baseta el Megrahija, osuđenog za bombaški napad na avion nad škotskim gradom Lokerbijem (1988), a Arapska liga je priznala pobunjenike kao vlast i prihvatila njihovo članstvo.

U periodu od 29. avgusta do kraja meseca, pobunjenici su saopštili da su dali rok za predaju vladinim snagama u Sirtu, dok je NATO žestoko bombardovao položaje vojske oko grada. Osuđen za bombaški napad u Lokerbiju, Abdel Baset el Megrahi, završio je u komi. Italijanska naftna kompanija „Eni“ dogovorila je sa pobunjenicima nastavak isporuka prirodnog gasa Italiji. Gadafijevi sinovi Hanibal i Muhamed, žena Safija i kćerka Ajša, prešli su u Alžir. Pobunjenici su ponovno saopštili da je poginuo komandant Hamis el Gadafi, nedaleko od mesta Tarhuna, oko 80 km od Tripolija. Organizacija Lekari za ljudska prava je optužila vojsku da je koristila decu kao živi štit od NATO bombardovanja. Pobunjenici su saopštili i da su zarobili 17 hrvatskih državljana. Kćerka libijskog vođe, Ajša Gadafi, rodila je u Alžiru devojčicu, a alžirski list El Šoruk naveo je da će Alžir izručiti Muamera el Gadafija ukoliko uđe u tu zemlju. Pobunjenici su saopštili da odbacuju mogućnost raspoređivanja stranih mirovnih trupa, ali da razmatraju mogućnost dolaska vojnih posmatrača. Evropska unija je najavila delimično ukidanje sankcija, a pobunjenici su zarobili sekretara Opšteg narodnog komiteta za inostrane poslove i međunarodnu saradnju Abdelatija Obeidija. Sin libijskog vođe, Sejf el Islam Gadafi, u svom obraćanju se zavetovao na otpor.

Septembar

U periodu od 1. septembra do 5. septembra, mediji su objavili vest da je ranije Francuskoj nuđeno 35% libijske nafte, a zauzvrat se tražila njena podrška pobuni. Pobunjenici su demantovali tu vest, kao i francuski ministar inostranih poslova Alen Žipe. Dok su se pobunjenici spremali za napad na Sirt, bombardovano je 38 položaja vojske u tom gradu. Rusija je priznala pobunjenike kao legitimnu vlast, a SAD su stavile na raspolaganje pobunjenicima 700 miliona dolara zamrznutih sredstava. Pobunjenici su izneli tvrdnje da je od februara poginulo 50.000 ljudi u ratu, a libijski vođa Muamer el Gadafi je preko satelitske televizije „Arai“ poručio da se neće predati i da je spreman na dugu borbu. Grad Sirt već neko vreme nije imao struju i gas, dok su se oko grada Bani Valida vodile neprestane borbe. NATO je bombardovao položaje oko grada, a prema tvrdnjama vlasti, poginulo je 37 civila. Bugarska policija upala je u libijsku ambasadu u Sofiji i izbacila Gadafijeve diplomate. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov pozvao je predstavnike pobunjenika na pregovore o ranije zaključenim energetskim sporazumima, a navodno su pronađeni obaveštajni dokumenti koji ukazuju na čvrstu saradnju američke Centralne obaveštajne agencije i Gadafija. Istovremeno, Evropska unija je ukinula sankcije za libijska preduzeća, a predsedavajući Afričke unije Žan Pink je izjavio da pobunjenici širom Libije ubijaju crnce zbog sumnje da su plaćenici. Pobunjenici su oko grada Bani Valida doveli oko 2.000 boraca spremajući se za napad, a zatim su ponovno saoštili da je poginuo Hamis el Gadafi i da je sahranjen blizu Bani Valida. Organizacija Hjuman rajts voč pozvala je pobunjenike da prestanu sa zlostavljanjem političkih protivnika i maltretiranjem crnaca, dok su pobunjenici priznali da je samo u Tripoliju, od njihovog dolaska, uhapšeno oko 5.000 ljudi. Pojedini mediji su naveli da je Kina vodila tajne razgovore o isporuci oružja Gadafiju, dok je zvanični Peking to demantovao.

U periodu od 6. septembra do 12. septembra, portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je izjavio da je Muamer el Gadafi odličnog zdravlja, a pobunjenici su neuspešno pregovarali sa plemenskim vođama iz Bani Valida. Mediji su izvestili o prelazu vojnog konvoja od 200 do 250 vozila u Niger, kao i o kretanju kamiona natovarenih zlatom prema Burkini Faso, moguće kao deo operacije odlaska Gadafija iz zemlje. Predstavnici Kube, Irana i Zimbabvea kritikovali su na konferenciji nesvrstanih u Beogradu vojnu intervenciju, posebno ulogu NATO-a. Pobunjenici nisu uspeli da preuzmu kontrolu nad južnim delom zemlje, posebno u oblasti gde žive Tuarezi, gde je pretpostavljano da se nalazi Muamer el Gadafi. Oko gradova Sirta i Bani Valida dešavali su se sporadični sukobi. Objavljeno je da je Saleh Ibrahim el Mabruk, koji se sumnjiči da je odgovoran za smrt libijskih studenata i ubistvo britanske policajke Ivone Flečer (1984), pobegao u Bugarsku pre pada Tripolija. Zapad se bio upustio u potragu za raketama koje su nestale iz skladišta vojne jedinice pod komandom Hamisa el Gadafija, a vlasti u Nigeru su saopštile da Muamer el Gadafi nije ušao u tu zemlju. Propali su pregovori pobunjenika sa lokalnim starešinama u Bani Validu, a sumnjalo se da se u tom gradu nalaze Sejf el Islam Gadafi i Mutasim Gadafi, kao i portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim. Libijski vođa Muamer el Gadafi je poručio da će NATO biti poražen te da priče o njegovom odlasku u Niger predstavljaju psihološki rat i laži, dok su vlasti Nigera saopštile da neće sprečavati Gadafija da uđe u tu državu. NATO je saopštio da neće gađati Gadafija, ukoliko ga pronađe. Dana 9. septembra, objavljeno je da su pobunjenici ušli u Bani Valid, te da je grad poprište borbi. Interpol je izdao poternicu za Muamerom el Gadafijem, njegovim sinom Sejfom el Islamom i šefom obaveštajne službe Abdulahom el Sanusijem. Objavljena je informacija da je u vazdušnim udarima uništeno je oko 600 projektila, radarskih sistema i skladišta, dok je međuvladina Organizacija za zabranu hemijskog oružja saopštila da veruje da su zalihe hemijskog oružja bezbedne. Vojska je pružala žestoki otpor kod Bani Valida, dok su pobunjenici napadali uz vazdušnu podršku. Vlasti u Nigeru su saopštile da je mnogim libijskim zvaničnicima dozvoljen ulazak zbog humanitarnih razloga. MMF je priznao pobunjenički Prelazni nacionalni savet kao legitimnu vlast. Nigerski ministar pravde potvrdio je dolazak Saadija el Gadafija. Pobunjenici su se povukli iz napada na Bani Valid, dok je NATO demantovao da ima koordinaciju sa pobunjenicima. U Tripoliju je zarobljen šef spoljne obaveštajne službe Abuzaid Dorda.

U periodu 13. septembra do 16. septembra, zagrebački Večernji list je izvestio da su pobunjenici streljali 85 ljudi u Misurati, a među njima je bilo i 12 državljana Srbije i 9 iz Hrvatske, ali i iz Bosne i Hercegovine, Rusije, Ukrajine i Kolumbije. Organizacija Amnesti internašonal je u svom izveštaju okrivila i pobunjenike i vojsku za ratne zločine. Objavljeno je da će pobunjeničke vlasti, na osnovu pronaćenih obaveštajnih dokumenata, tužiti sve političare, među njima i one iz Srbije, Hrvatske i BiH, koje je finansirao libijski vođa Muamer el Gadafi. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je izjavio da vojska kontroliše veliki deo zemlje i da skuplja dodatne snage, dok su pobunjenici pretrpeli još jedan poraz u napadu na Bani Valid. Sin libijskog vođe, Saadi el Gadafi, smešten je u kućni pritvor u Nigeru. Istovremeno, Ukrajina je demantovala da su pobunjenici ubili 11 ukrajinskih državljana, a ekshumirana su tela 34 osobe koje je u Kavališu uhapsila i ubila vojska početkom juna. Pobunjenici su spremali novi napad na Bani Valid i tražili pomoć u naoružanju od Ujedinjenog Kraljevstva i Francuske, dok je britanska vlada deblokirala 944 miliona dolara. Britanski premijer Dejvid Kameron i francuski predsednik Nikola Sarkozi bili su u poseti u Tripoliju, a zatim i u Bengazi. Navodno, NATO je gađao fosfornim bombama položaje vojske oko Sirta, a pobunjenici su se povukli dalje od grada. Generalna skupština OUN usvojila je rezoluciju kojom prihvata pobunjenički Prelazni nacionalni savet kao legitimnu vlast u vidu prelazne vlade. Savet bezbednosti OUN ublažio je sankcije i odredio uspostavljanje misije OUN.

U periodu od 17. septembra do 22. septembra, vojska je izvela kontranapad oko Bani Valida, kao i kod Sirta. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je izjavio da su u vazdušnim napadima na Sirt prošle noći ubijene 354 osobe, kao i da je u proteklih 17 dana u vazdušnim napadima ubijeno oko 2.000 stanovnika Sirta. Nakon više od 40 godina obeležen je početak škole bez simbola Gadafija. Gadafijevi zvaničnici su saopštili da su u Bani Validu zarobili 17 stranih plaćenika, među kojima ima i nekoliko Francuza i Britanaca. Jedinice prelazne vlasti nise uspele da zauzmu Bani Valid uprkos vazdušnoj podršci, a pretpostavljalo se da odbranom grada komanduje Sejf el Islam Gadafi. Ujedinjeno Kraljevstvo nije komentarisalo navode o zarobljavanju stranih plaćenika, dok je Francuska to negirala. U televizijskom obraćanju Muamer el Gadafi je nazvao pobunu „šaradom“ navodeći da se libijski politički sistem zasniva na volji naroda i da ne može da se ukloni. Dana 21. septembra jedinice prelazne vlasti su pretrpele ogromne gubitke u pokušaju da zauzmu Sirt, a visoki zvaničnik prelazne vlade najavio je formiranje nove vlade. NATO je produžio vojne operacije za još tri meseca. Sledećeg dana, pokazale su se netačnim ranije tvrdnje jedinica prelazne vlasti da su zauzele pustinjski grad Sabhu. U pustinji je pronađeno skladište hemijskog oružja, dok su stručnjaci za nuklearno oružje saopštili da pronađeni prah nije preterano opasan. NATO je izvodio žestoke napade na položaje vojske oko Bani Valida i Sirta, dok je portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim saopštio da je u vazdušnim udarima i artiljerijskom granatiranju Sirta poginuo 151 civil. U Bani Validu i Sirtu lokalno stanovništvo od početka opsade bilo je bez tekuće vode i struje, a vladala je i ozbiljna nestašica hrane.

U periodu od 23. septembra do 27. septembra, Međunarodna agencija za atomsku energiju potvrdila je da je pronađeno stovarište sirovog uranijuma. Jedinice prelazne vlasti su stalno trpele ogromne gubitke na liniji kod Bani Valida i Sirta, a među njihovim redovima odvijalo se i rivalstvo među raznim frakcijama. Gadafijevi zvaničnici saopštili su da je u poslednjih 48 sati u Sirtu ubijeno više od 200 civila, dok je NATO saopštio da su gađani samo vojni ciljevi. Francuska naftna kompanija „Total“ najavila je da će u roku od dve nedelje postići predratnu proizvodnju od 55.000 barela dnevno. Jedinice prelazne vlasti su se u nekoliko navrata sukobljavale sa oružanim grupama i u samom Tripoliju, a dogodila se i serija snažnih ekplozija u mornaričkoj bazi. Kćerka libijskog vođe Ajša Gadafi obratila se narodu ohrabrujućim i patriotskim govorom. Jedinice prelazne vlasti su raketirale Sirt, dok je NATO gađao položaje vojske. Nedugo zatim, objavljeno je da je zauzet Trg Zafaran, oko kilometar od centra Sirta. Izveštaji o napredovanju jedinica prelazne vlasti pokazali su se preteranim jer je vojska pružala žestoki otpor, dok su se zapadne obaveštajne službe usredsredile su se na traganje oružja iz vojnih arsenala. Objavljeno je da je u Tripoliju pronađena masovna grobnica sa 1.270 tela, blizu zatvora Abu Salim. Vojska je izvršila napad na mesto Gadames na jugu zemlje, a Tuarezi nedaleko od granice sa Tunisom. Ubrzo, obustavljen je napad na Sirt. Portparol Opšteg narodnog komiteta dr Musa Ibrahim je saopštio da se Gadafijeva porodica nije poslužila ogromnim naftnim bogatstvom, dok su pojedini mediji navodili da je porodica živela raskošno i da je trošila veliki novac u inostranstvu. NATO je u poslednjih mesec dana izveo 410 napada na položaje vojske. Jedinice prelazne vlasti su otpočele tenkovski napad na Sirt, a objavljeno je da Sejf el Islam Gadafi predvodi vojsku u Bani Validu, a Mutasim Gadafi u Sirtu. Ubrzo, objavljeno je da su jedinice prelazne vlasti ušle u Sirt i da se vode ulične borbe, dok je libijski vođa Muamer el Gadafi poručio da je spreman umreti kao mučenik. OUN je izvestila da ne može da pošalje humanitarnu pomoć u Sirt budući da je pod opsadom. Prvobitne informacije o zauzimanju luke u Sirtu pokazale su se netačnim jer je obustavljen napad nakon jakog otpora vojske.

U periodu od 28. septembra do kraja meseca, civili koji su pobegli iz Sirta optužili su NATO za genocid jer je gađao stambene zgrade, bolnice i škole, dok je NATO to negirao. Zvaničnici prelazne vlasti su tvrdili da Gadafija skrivaju Tuarezi, pustinjski ratnici. Bio je prikazan snimak na kome se navodno nalazio Hamis el Gadafi u Sirtu. Jedinice prelazne vlasti su tvrdile da su zauzele aeorodrom i luku kod Sirta, a istovremeno negirale maltretiranje i ubijanje žena iz kolona izbeglica. NATO je žestoko bombardovao položaje vojske, a vojska je raketom pogodila vozilo i ubila komandanta opsade grada. Uveče, jedinice prelazne vlasti su saoštile da su zarobile Musu Ibrahima, portparola Opšteg narodnog komiteta, što se kasnije pokazalo netačnim. OUN je uputila humanitarnu pomoć u Sirt, budući da se grad nalazio pred humanitarnom katastrofom. Mesec nakon pada Tripolija i dalje su trajali sporadični okršaji u gradu, a američki obaveštajci upozoravali su o vezama pobunjeničkih vođa sa radikalnim islamistima.

Oktobar

U periodu od 1. oktobra do 6. oktobra jedinice prelazne vlasti su uspele da prodru u neka stambena naselja Sirta. Zbog stradanja, deo stanovnika je napustio Sirt, a u gradu nije bilo hrane, vode niti struje. Organizacija Hjuman rajts voč upozorila je da su jedinice prelazne vlasti mučile mnoge zarobljenike nakon pada Tripolija i zatražila hitnu istragu. Hiljade civila je pobeglo iz Sirta zbog nestašice hrane, vode i struje, a svedoci su tvrdili da NATO bombarduje nasumične mete i često pogađa civilne zgrade. Crveni krst je saopštio da je oko 10.000 ljudi napustilo Sirt, a najmanje trećina da je podigla šatore blizu grada. Negirane su ranije ranije tvrdnje da je uhapšen Musa Ibrahim, portparol Opšteg narodnog komiteta. Jedinice prelazne vlasti su otpočele opšti napad na gradove Bani Valid i Sirt, uz vazdušnu podršku. U borbama upadali su u zasede vojske i nisu uspeli da probiju liniju odbrane. Objavljeno je i da jedinice prelazne vlasti i vojska ubijaju civile, dok je nemački list Špigl pisao da NATO traga za nestalim oružjem iz vojnih arsenala. Crveni krst je tvrdio da NATO bombarduje nasumično Sirt, a jedinice prelazne vlasti su napale bolnicu uprkos konvoju Crvenog krsta. NATO je, od 25. avgusta, gađao 438 ciljeva u Sirtu. Bivši sekretar Opšteg narodnog komiteta dr Bagdadi Mahmudi rekao je da je Muamer el Gadafi u zemlji, te da neće odustati i položiti oružje. Humanitarne agencije su apelovale na prekid vatre kako bi se stanovnici i ranjenici evakuisali bezbedno, i upozoravale na nedostatak hrane, vode, lekova i goriva. Objavljeno je da su jedinice prelazne vlasti ušle u centar Sirta gde su se navodno vodile borbe, što se kasnije pokazalo preuveličanim. U Bengaziju su izbili sukobi među frakcijama, a navedeno je takođe da su se vršile pljačke i paljevine kuća po Sirtu. Crveni krst je ušao u Sirt i doneo humanitarnu pomoć dok se grad i dalje nalazio pod opsadom. Linija odbrane vojske u gradu nije bila probijena. Muamer el Gadafi je poručio u audio poruci da sve lidere zemalja u razvoju koje su priznale pobunjenike čega njegova sudbina, a pozvao je libijske građane na milionske marševe širom zemlje zbog nepodnošljivih uslova. Jedinice prelazne vlasti saopštile su da je Mutasim Gadafi napustio Sirt i zaputio se ka jugu zemlje, što se kasnije pokazalo netačnim. Oko 20.000 izbeglica iz Sirta pobeglo je u pustinju zbog neprijateljstava jedinica prelazne vlasti prema njima.

U periodu od 7. oktobra do 13. oktobra prvobitno je navedeno da su jedinice prelazne vlasti potukle vojsku, a zatim da su odbačene u kontranapadu. NATO je avionima i helikopterima pružao podršku u napadu na vojsku. SAD su tvrdile da su jedinice prelazne vlasti stekle kontrolu nad oko 80% teritorije grada Sirta. Navodno, vojska je bila opkoljena u univerzitetskom kompleksu u centru Sirta, a izveštači su javljali da vojska i dalje uspeva da odoleva napadima. Ubrzo je objavljeno da jedinice prelazne vlasti čiste preostale džepove otpora, da bi se kasnije ispostavilo da su se razbežale nakon kontranapada vojske. Izveštači su javljali da je Sirt sve više posećao na Staljingrad, agencija AFP je javila da je zauzet aerodrom kod Bani Valida te da se sprema napad na taj grad. Jedinice prelazne vlasti su uz vazdušnu podršku pokušale još jedan proboj kod Sirta, ali je vojska odbila napad. Grupa od oko 200 naoružanih islamista bila je upala u nedelju uveče u džamiju u naselju El Masri u Tripoliju, raskopala dva groba imama i pobegla sa svim vrednim stvarima. Dana 11. oktobra jedinice prelazne vlasti su uspele da potisnu vojsku i da prodru u unutrašnjost Sirta, dok je NATO saopštio da je iznenađen žestinom otpora vojske. Bio je zarobljen general Muhamed Omar Gadafi, rođak libijskog vođe, i još dvadesetak ljudi iz plemena Gadafa. Zvaničnici prelaznih vlasti su saopštili da imaju informacije da se Muamer el Gadafi krije na jugu zemlje, a da ga štite Tuarezi. Analitičari su procenjivali da se u Sirtu nalaze bar tri visoka libijska zvaničnika i Mutasim Gadafi. Ubrzo, jedinice prelazne vlasti su saopštile da su zarobile Mutasima Gadafija, što se kasnije ispostavilo netačnim. Lokalna radio-stanica u Bani Validu emitovala je snimak za koga je tvrđeno da se radi o glasu Mutasima Gadafija. Vojska je uspela da odbaci jedinice prelazne vlasti iz centra, dok je u ostatku grada vladala anarhija zbog obračuna sa stanovnicima koji su podržavali Gadafija. Saopšteno je da je zarobljen muftija Halid Tantuš, vrhovni verski zvaničnik, a koji je podržavao Gadafija. Oficiri koji su dezertirali tvrdili su da se u gradu nalazi i sam Muamer el Gadafi.

U periodu od 14. oktobra do 19. oktobra, jedinice prelazne vlasti povukle su se iz centra Sirta nakon jakog otpora vojske. Organizacija Amnesti internašonal zatražila je od prelaznih vlasti da zaustave nelegalno pritvaranje i zlostavljanje zatvorenika, navodeći da je otvoreno 11 centara u Tripoliju i Zaviji za te svrhe. U Tripoliju su se odvijale borbe između Gadafijevih boraca i jedinica prelazne vlasti, čule su se snažne eksplozije i okršaji su bili u najmanje tri kvarta. Jedinice prelazne vlasti su tenkovima pokušavale da slome i poslednje snage odbrane. Istovremeno, prelazne vlasti pokrenule su istragu o umešanosti Saadija el Gadafija u ubistvo libijskog fudbalskog reprezentativca i trenera Bašira el Ranija. Jedinice prelazne vlasti su napustile prethodno osvojene položaje u Sirtu nakon iznenadnog kontranapada vojske. U Tripoliju, islamista Abdul Hakim Belhađ, koga finansira Katar, proglasio se za glavnog komandanta, što je izazvalo nezadovoljstvo drugih komandira jedinica prelazne vlasti. Srušen je kompleks Bab el Azizija. Stanovnici Sirta su tvrdili da dešavanja u tom gradu više nemaju nikakve veze sa vojnim operacijama, nego da se sve svodi na osvetu i pljačku. Jedinice prelazne vlasti otpočele su napad na Bani Valid. Sirijska televizija „Arai“ javila je da je Hamis el Gadafi poginuo ranije kod grada Tarhuna, nedaleko od Tripolija. Prelazne vlasti su saopštile da je zauzet Bani Valid i proglasile tu pobedu, a Ujedinjeno Kraljevstvo je apelovalo na libijske susede da sarađuju sa Međunarodnim krivičnim sudom. Jedinice prelazne vlasti su ponovno odbačene van Sirta. Američki državni sekretar Hilari Klinton je posetila Tripoli i istakla da SAD žele da vide Gadafija mrtvog ili zarobljenog. Zvaničnik prelaznih vlasti Mahmud Džibril je saopštio da Muamer el Gadafi pokušava ponovno da dođe na vlast uz pomoć naroda Tuarega. Jedinice prelazne vlasti su otpočele masovni napad na Sirt i opkolile vojsku. Prelazni nacionalni savet je priznao sirijski nacionalni savet kao legitimnog predstavnika. U Bengaziju je već treći dan desetine ranjenika protestovalo zbog odnosa novih vlasti, a broj ranjenih se procenjivao na najmanje 20.000.

Dana 20. oktobra prvobitno je saopšteno da je zarobljen libijski vođa Muamer el Gadafi nedaleko od Sirta, a zatim i da je ubijen. Prvo, saopšteno je da je ranjen u obe noge, te da traje potraga za njegovim sinovima Mutasimom i Sejfom el Islamom. Kasnije, prelazne vlasti su objavile da je Gadafi preminuo na putu ka bolnicu, a pojavili su se i snimci njegovog mučenja, kao i snimci zarobljeništva Mutasima koji je takođe ubijen. Ubrzo, prelazne vlasti su saopštile da su dopremile Sejfa el Islama na aerodrom u Misuratu, da bi kasnije priznali da ga nisu ni uhvatili. Pojedini svetski i zapadni zvaničnici, Ban Ki Mun, Alen Žipe, Angela Merkel i Barak Obama, pozdravili su ubistvo.

U periodu od 21. oktobra do 23. oktobra, Organizacija ujedinjenih nacija zatražila je hitnu istragu o smrti Muamera el Gadafija dok je NATO saopštio da će okončati operacije do 31. oktobra. Prelazne vlasti su ponovno saopštile da su uhvatile Sejfa el Islama, što se pokazalo netačnim. Jedan od pobunjenika naveo je da je on lično ubio Gadafija, a pojavile su se i druge verzije ubistva. Na video-snimcima vidi se da su Muamer el Gadafi i njegov sin Mutasim Gadafi bili mučeni pred smrt. Britanski obaveštajci su tvrdili da je Sejf el Islam Gadafi ostao bez obe ruke, ali da je uspeo da pobegne. Istovremeno, objavljeno je da je i Abdulah el Sanusi, šef libijske obaveštajne službe, uspeo da pobegdne i da se kreće ka Nigeru. Gadafijevo telo je bilo izloženo u frižideru u tržnom centru u Misurati, a porodica Gadafi je zatražila da se njegovo telo i tela drugih poginulih predaju njima. Prelazne vlasti su ponovno saopštile da su uhasile Sejfa el Islama i Musu Ibrahima, portparola Opšteg narodnog komiteta, što se kasnije pokazalo opet netačnim. Istovremeno, javile su se mnoge teorije o Gadafijevoj pogibiji i njegovom lociranju, a prelazne vlasti tvrde da je umro od posljedica ranjavanja na putu ka bolnici. Sejf el Islam Gadafi se oglasio putem sirijske televizije „Arai“ i rekao da je živ i nepovređen, te da se borba i dalje nastavlja. Prvi čovek prelaznih vlasti Mustafa Abdul Dželal je da će osnova za zakonodavstvo biti šerijatski zakoni.

U periodu 24. oktobra do 30. oktobra, grad Sirt je bio potpuno porušen, a otkrivena su i tela 53 Gadafijeva borca koji su likvidarani nakon zarobljavanja. Tela su otkrivena u hotelu Mahiri, a organizacija Hjuman rajts voč smatrala je da su masakr počinile brigade iz Misurate. Nastavljena je potraga za Sejfom el Islamom i Abdulahom el Sanusijem, a Gadafijevo telo je prebačeno iz Misurate na nepoznatu lokaciju. Sledećeg dana, objavljeno je da je sahranjen na tajnoj lokaciji negde u pustinji. Prelazne vlasti su zatražile da NATO ostane još do kraja godine. Britanski SAS pokušavao je da uhvati Sejfa el Islama pre nego što bi uspeo da pobegne. Istovremeno, objavljen je Gadafijev testament u kome stoji: „Pozivam sledbenike da nastave otpor i bore se protiv stranih agresora u Libiji, danas, sutra, uvek“. Sledećeg dana, objavljeno je da je sva pažnja prelaznih vlasti i zapadnih obaveštajnih službi usmerena na lociranje Sejfa el Islama. Prelazne vlasti su izrazile zabrinutost zbog najave plemena Varfala da će pokrenuti pobunu. Prema pojedinim navodima, Sejf el Islam Gadafi je bio spreman da se preda Međunarodnom krivičnom sudu, dok se kasnije on sam oglasio i naveo da će nastaviti borbu do samog kraja. Jedinice prelazne vlasti, kao i britanski i katarski specijalci, i dalje su tragali za Sejfom el Islamom, a najavljeno je da će se suditi Gadafijevim ubicama. Navodilo se da je Abdulah el Sanusi napustio zemlju i da se kretao prema Maliju, te da je Sejf el Islam Gadafi bio spreman da se preda Međunarodnom krivičnom sudu. Milicija prelaznih vlasti u Tripoliju je bacila sa drugog sprata Omara Dordu, bivšeg Gadafijevog saradnika, koji je tom prilikom povređen, a misija OUN je obećala istragu. Savet bezbednosti Organizacije ujedinjenih nacija je jednoglasno doneo rezoluciju kojom je okončano vojno učešće NATO-a. Sledećeg dana, objavljeno je da Sejf el Islam Gadafi ozbiljno pregovara o predaji, ali da je zabrinut za svoju bezbednost. Zatim, tužilaštvo Međunarodnog krivičnog suda je saopštilo da indirektno pregovara sa njim oko uslova predaje. Glavni tužilac Luis Moreno Okampo je rekao da je Sejf el Islam Gadafi poručio da je nevin po optužbama za ratne zločine.

Dana 31. oktobra, iz NATO-a je saopšteno da je za sedam meseci izveo više od 26.000 borbenih letova u kojima je uništeno 5.900 vojnih meta, uključujući 1.000 tenkova, oklopnih vozila i teškog naoružanja. Sejf el Islam Gadafi je demantovao prethodne navode o predaji i rekao da su takve spekulacije deo propagandne kampanje i poručio: „Ne odustajemo, pobedićemo ili ćemo umreti“. Istovremeno, saopšteno je da je za novog libijskog premijera izabran akademik Abdul el Rahim el Kib. U ponoć, okončana je operacija Ujedinjeni zaštitnik.

Kontra-revolucija krajem 2011. i 2012. godine

Krajem 2011. godine izbila je kontra-revolucija Gadafijevih snaga poznati kao Zelena armija pod komandom najmlađeg pukovnikovog sina generala Hamisa Gadafija. Jedan od velikih uspeha Zelene armije bio je oslobođenje Bani Valida od 23. do 29. januara 2012. godine, dok su u februaru i martu takođe oslobođeni gradovi Al Kufra i Sabha, dok su u Aprilu pobunjenici poraženi kod Ragdaline i El Džamile. Uz Zelenu armiju su plemena Tuareg, Toubu i Varfala.

Kršenje zone zabrane letova

Poznata kršenja zone zabrane letova:

• Dana 19. marta: pobunjenici koriste MiG-23 iznad Bengazija, gde je i oboren greškom od strane pobunjenika;
• Dana 9. aprila: pobunjenici koriste helikoptere Mi-24 kod Adždabije, a kod Bengazija uzletio je pobunjenički MiG-23. Tom prilikom vladne snage oborile su dva pobunjenička helikoptera Mi-24;
• Dana 9—11. aprila: prema rečima pobunjenika iz Tobruka prema Adždabiji su letela 2 pobunjenička helikoptera (navodno Činuk) za koje vladna strana tvrdi da su takođe oboreni u drugoj bici za Adždabiju.
• Dana 7. maja: prema navodima medija libijski avioni koji se inače upotrebljavaju u poljoprivredi za prskanje pesticidima napali su četiri rezervoara benzina u Misurati nakon čega se požar proširio na još četiri. Medijski izveštaji nisu precizirali pripadnost ovih letelica.

Vidi još

• Rat u Libiji (2011)

Spoljašnje veze

• Specijal na B92