H 49 Split
H49 Split je visoko sposobna vazduhoplovna hidro jedrilica otvorene klase, drvene konstrukcije. Napravljena je u Jugoslaviji (konstruktivni biro Zagreb) 1949–1953. godine a namenjena je za takmičenja i postizanja uslova za diplome jedriličara. Bila je amfibijska vazduhoplovna jedilica koja je mogla da sleće i poleće sa travnatih i vodenih površina.
| H 49 Split | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | Visoko sposobna jedrilica otvorene klase | |
| Posada | 1 | |
| Poreklo |  FNR Jugoslavija
| |
| Proizvođač | Radionica Zrakoplovnog saveza Hrvatske Zagreb | |
| Probni let | 1953. | |
| Uveden u upotrebu | 1955. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | Zrakoplovni savez Hrvatske | |
| Broj primeraka | 1 | |
| Dimenzije | ||
| Masa | ||
| Pogon | ||
| Fizičke osobine | ||
| Performanse | ||
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Projektovanje i razvoj uredi
Savezni odbor Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije raspisao je 22. decembra 1948. godine veliki konkurs za vazduhoplovne konstrukcije koji je između ostalog obuhvatio: klizače, školske dvosede i hidrojedrilice[1].
Znatno pre raspisivanja ovog konkursa u Ljubljani se uveliko radilo na hidro vazduhoplovnoj jedrilici KB-3 Jadran koja je završena za Titov rođendan 1949. godine, Zrakoplovni savez Hrvatske (ZSH) je tek po objavi konkursa doneo odluku da pristupi projektovanju jedne amfibijske vazduhoplovne jedrilice koja će moći da sleće i poleće sa travnatih pista i sa vodenih površina. Cilj je bio da se zadovolji potreba aeroklubova duž jadranske obale i podstakao razvoj jedriličarskog sporta na tom području s obzirom na izvanredne prirodne pogodnosti, korišćenja vazdušnih strujanja duž dinarskog masiva a nedostatku pogodnih terena za izgradnju aerodroma u priobalju.
U konstrukcionom birou ZSH u Zagrebu je formiran projektantski tim pod rukovodstvom Franje Hranuelijem da napravi nacrte za hidro jedrilicu koja je dobila radni naziv "Split". Kada je tehnička dokumentacija bila gotova u Radionici ZSH u Zagrebu je napravljen prototip hidro jedrilice H 49 Split koja je prvi put poletela početkom 1953. godine i to sa suvog tla (klasičnog aerodroma). Jedrilica je dobila ime prema početnom slovu prezimena projektanta (H), godine projekta (49) i radnog naziva projekta (Split). Želja projektanata je bila da jedrilica koju su projektovali bude u otvorenoj klasi visokosposobnih jedrilica. Pošto se u to vreme kao osnovni materijal za gradnju jedrilica koristilo drvo, najveći problem je predstavljao trup jedrilice koji se pravio u obliku čuna od vodootpornog materijala sa mnogo težom osnovnom konstrukcijom koja je morala da savlada znatno veći otpor vode u odnosu na vazduh, tako da je težina trupa predstavljala ograničavajući problem.
Pored toga što je projektovanje i izrada prototipa ove jedrilice dugo trajala, dugo je trajao i proces testiranja i otklanjanja nedostataka koji su uočeni pri opitovanju, tako da je operativno korišćenje ove jedrilice počelo tek 1955. godine
Tehnički opis uredi
Slobodno noseće krilo kod jedrilice H 49 Split je postavljeno na gornju ivicu trupa pa je tako dobijena letelica klsifikovana kao visokokrilni monoplan. Trup jedrilice je bio čunastog oblika. Noseća konstrukcija je napravljena od drveta a obloga je od vodootpornog špera. Kljun jedrilice ima oblik brodskog pramca. Dno trupa, onaj deo koji se nalazi u vodi za vreme plovidbe, je napravljen kaskadno što omogućava lako odvajanje od vode u trenutku poletanja jedrilice. Na podvodnom delu trupa je ugrađeno kormilo što znatno olakšava kormanjenje jedrilicom za vreme plutanja, tegljenja, sletanja i poletanja sa vode. Trup se iza krila naglo sužava i diže prema repu. Na kljunu je bila smeštena jednoseda pilotska kabina sa poklopcem od pleksiglasa iz dva dela (fiksni i otvarajući) koji se otvarao u stranu. Poklopac je bio opremljen specijalnim okovom koji je omogućio odbacivanje poklopca u slučaju vanredne opasnosti. Položaj kabine i pilota u njoj obezbeđuju dobru preglednost. Kabina jedrilice je bila opremljena setom instrumenata za dnevno letenje.
Stajni trap jedrilice se sastoji od klizača sa amortizerima za sletanje na travnati teren i elastične drljače ispod repa jedrilice.
Krila imaju izrazitu formu galebovih krila, tako da su krajevi krila znatno podignuta iznad vode. Krila su drvene konstrukcije obloga od špera i imaju trapezast oblik sa kružnim završetkom. Krilca su dvodelna. Krila su opremljena Hutter aerodinamičkim kočnicama a na krajevima imaju uvlačeće plovke koji obezbeđuju veću stabilnost jedrilice na uzburkanom moru. Konstrukcija horizontalnog i vertikalnog stabilizatora kao i kormila bili su izvedeni kao i krilo, stim što je horizontalni stabilizator podignut na otprilike polovini visine vertikalnog stavilizatora kako bi bio zaštićen od talasa ili vode pri poletanju.
Karakteristike uredi
Karakteristike navedene ovde se odnose na jedrilicu H49 Split a prema izvorima[2][3]
| Finesa | 1 : 28,2 pri brzini 73,5 km/h |
|---|---|
| Performanse |
|
| Dimenzije |
|
| Masa |
|
Operativno korišćenje uredi
Jedrilica H49 Split je izgrađena samo u jednom primerku kao prototip jer kad su završena ispitivanja nijedan aeroklub nije bio zainteresovan za nju pa nije bilo ni serijske proizvodnje iste.
Sačuvani primerci uredi
Ova jedrilica koja je bila unikat nije sačuvana.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ VSJ, Savezni odbor (novembar 1949). „Završen konkurs Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije za konstrukcije vazduhoplovnih jedrilica”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije. 11: strana 29.
- ^ „Paluba: Hidro jedrilica H 49 Split”. Arhivirano iz originala Proverite vrednost parametra
|url=(pomoć) 10. 12. 2008. g. Pristupljeno 24. 12. 2021. - ^ jedrilica zračna
Literatura uredi
- M., V. (novembar—decembar 1950). „Konstruktorski biro u Zagrebu”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije. 11-12: strana 50—52.
- R., D. (1952). „Još jedna nova konstrukcija hidrojedrilica H-49 Split”. Aero svet (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Vazduhoplovni savez Jugoslavije: strana.
- VSJ, Savezni odbor (novembar 1949). „Završen konkurs Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije za konstrukcije vazduhoplovnih jedrilica”. Narodna krila (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Časopis Vazduhoplovnog saveza Jugoslavije. 11: strana 29.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
- Janić, Čedomir; Petrović Ognjan (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Beograd: Aerokomunikacije.
- Oštrić, Šime; Micevski, Milan (2007). Leteći Čunovi: Čamci koji lete - letjelice koje plove (na jeziku: (jezik: srpski)). SRB-Beograd: Galerija '73.