Википедија

Citrusi

Citrus (lat. Citrus), ređe agrumi, zajedničko je ime za rod biljaka (Citrus), iz porodice Rutaceae, koje potiču iz tropski i suptropskih delova jugoistočne Azije. Biljke iz roda citrusa najčešće su veliki grmovi ili mala stabla visine između 5 i 15 metara. Najčešće su zimzelene. Cvetovi su jednostruki ili u obliku cvata. Plod je hesperidijum dužine i prečnika 4-20 centimetara, a jede se svež ili prerađuje u sokove, marmelade itd.

Citrus
Vremenski raspon: torton–sadašnjost, 8–0 Ma[1]
cvetovi i plodovi vrste Citrus reticulata
Naučna klasifikacija e
Carstvo: Plantae
Kladus: Tracheophytes
Kladus: Angiospermae
Kladus: Eudicotidae
Kladus: Rosids
Red: Sapindales
Porodica: Rutaceae
Potporodica: Citroideae
Pleme: Citreae
Rod: Citrus
L.
Vrste i hibridi

Predačke vrste:
Citrus maxima – pomelo
Citrus medica – citron
Citrus reticulata – mandarina
Citrus micrantha – a pameda
Citrus hystrix – kafir limeta
Citrus cavaleriei - Ajčeng papeda
Citrus japonica - kumkvat
Citrus limetta — slatka limeta

Važni hibridi:
Citrus × aurantiifolia – limeta
Citrus × aurantium – gorka pomorandža
Citrus × latifolia – persijska limeta
Citrus × limon – limun
Citrus × limonia – rangpur
Citrus × paradisi – grejpfrut
Citrus × sinensis – narandža
Citrus × tangerina – tandžarina
Takođe pogledajte ispod za druge vrsrte i hibride.

Sinonimi

Eremocitrus
Microcitrus
and see text

Rod Citrus je poreklom iz Južne Azije, Istočne Azije, Jugoistočne Azije, Melanezije i Australije. Domorodačke kulture na ovim prostorima su od davnina koristile i pripitomile razne vrste citrusa. Odatle se njegovo uzgajanje proširilo u Mikroneziju i Polineziju austronezijskom ekspanzijom (oko 3000–1500. p. n. e.); i na Bliski istok i Mediteran (oko 1200. p. n. e.) putem trgovine tamjanom, pa nadalje u Evropu.[2][3][4][5][6]

Istorija uredi

Citrusi su poreklom iz subtropskih i tropskih područja Azije, ostrva jugoistočne Azije, Bliske Okeanije i severoistoka Australije. Pripitomljavanje vrsta citrusa uključivalo je mnogo hibridizacija i introgresija, ostavljajući puno neizvesnosti u vezi s tim kada se i gde pripajanje prvo dogodilo. Genomska, filogenetička i biogeografska analiza[7] pokazala je da je središte porekla roda Citrus verovatno jugoistočno podnožje Himalaja, u regiji koja se proteže od istočnog Asama, severnog Mjanmara, do zapadnog Junana. Divergencija je verovatno počela od pretpostavljenog pretka Poncirus trifoliata. Promena klimatskih uslova tokom kasnog miocena (pre oko 11,63 do 5,33 ) rezultirala je evolucijskom radijacijom, odnosno iznenadnom pojavom specijacije.[2]

Vrste proizašle iz ovog događaja uključuju limunove (Citrus medica) južne Azije, pomela (C. maxima), kontinentalna jugoistočna Azija, mandarine (C. reticulata), patuljaste narandže (C. japonica), mangšanijegan (C.mangshanensis), i ajčang papeda (C. ichangensis) jugoistoka Kine; kafirske limete (C. hystrix) sa ostrva jugoistočne Azije, te bajasong i samujao (C. micrantha) sa Filipina.[2][3]

 
Mapa izvornih rasprostranjenja glavnih divljih kultivara „citrusa“ i odabrani relevantni divlji taksoni.

Nakon toga, usledilo je širenje vrsta rod Citrus na Tajvan i Japan, u ranom pliocenu (pre oko 5,33 do 3,6 miliona godina), što je rezultiralo nastankom narandže tahibana (Citrus tachibana) i izvan Volasove linije u Papua Novoj Gvineji i Australiji tokom ranog pleistocena (pre 2,5 miliona do 800.000 godina), gde su se dogodili dalji specijacijski događaji koji su rezultirali pojavom australskih limeta.[2][3]

Taksonomija uredi

Glavni članak: Taksonomija citrusa
 
Podovi citrusa grupisani po srodstvenoj sličnosti; dijagram prema podacima Cur et al. (2016)[8]
 
Trodimenzionalna projekcija glavne komponentne analize hibrida citrusa, sa limunima (žuta), pomelima (plava), mandarinom (crvena) i mikrantom (zelena) koje definišu osi. Očekuje se da će se hibridi naći između roditelja: ML: meksička limeta; A: Alemov; V: Volkamerov limun; M: Majerov limun; L: uobičajeni i „slatki“ limunovi; B: Bergamotova narandža; H: haploidna klementina; C: klementine; S: gorke narandže; O: slatke narandže; G: grejpfruti.
Slike iz: Curk, et al. (2014).[9]

Taksonomija i biosistematika roda su složene i nejasan je precizan broj prirodnih vrsta, jer su mnoge od imenovanih hibridi koji se klonski razmnožavaju semenom (putem apomiksije), a genetički dokazi upućuju na to da su čak i neke divlje, istinski rasplodne vrste hibridnog porijekla.

Najviše kultivisana Citrus spp. izgleda da su prirodni ili veštački hibridi malog broja osnovnih predačkih vrsta, uključujući limun, pomelo, mandarinu i papedu (vidi sliku).[10] Prirodne i kultivirani hibridi citrusa uključuju komercijalno važno voće, kao što su narandžee, grejpfruti, limuni, limete i neke mandarine.

Filogenetičke analize sugeriraju da su vrste roda Oxanthera sa Nove Kaledonije mogle biti prelazne ka rodu Citrus.[11]

Opis uredi

Stablo uredi

Ove biljke su veliki grmovi ili stabla male do umerene veličine, koja dostižu 5–15 m (16–49 ft) visine, sa bodljikavim izdancima i naizmenično raspoređenim zimzelenim listovima sa celom ivicom.[12] Cvetovi su pojedinačni ili u malim gronjama, svaki cvet prečnika 2–4 cm (0,79–1,57 in), sa pet (ređe četiri) belih latica i brojnim prašnicima; često su veoma jakog mirisa, zbog prisustva esencijalnih uljnih žlezda.[13]

Plod uredi

Plod je hesperidijum, specijalizovana bobica, loptasta do izdužena,[14] 4–30 cm (1,6–11,8 in) duga i 4–20 cm (1,6–7,9 in) prečnika, sa kožnom korom ili „ljuskom“ zvanom perikarp. Najudaljeniji sloj perikarpa je „egzokarp” koji se zove flavedo, a poznat je i pod nazivom zest. Srednji sloj perikarpa je mezokarp, koji se kod citrusa sastoji od belog, sunđerastog „albeda” ili „sržice”. Najdublji sloj perikarpa je endokarp. Prostor unutar svakog segmenta je lokula ispunjena vezikulama soka, ili „pulpom”. Iz endokarpa se „dlake“ u obliku niza protežu u lokule, koje obezbeđuju hranu plodu dok se razvija.[15][16] Mnoge sorte citrusa su razvijene da budu bez semena (vidi nucelarni embrion i partenokarpija) i da se lako gule.[14]

Citrusno voće je prepoznatljivo po svom mirisu, delom zbog flavonoida i limonoida (koji su zauzvrat terpeni) sadržanih u kori, a većina je puna soka. Sok sadrži veliku količinu limunske kiseline i drugih organskih kiselina[17] što im daje karakterističan oštar ukus. Rod je komercijalno važan, jer se mnoge vrste uzgajaju zbog svog voća, koje se jede sveže, ceđeno za sok ili konzervira u marmeladama i ukišeljenom povrću.

Takođe su dobar izvor vitamina C. Sadržaj vitamina C u plodu zavisi od vrste, sorte i načina uzgoja.[18] Flavonoidi uključuju različite flavanone i flavone.[19]

Aroma uredi

Plodovi roda Citrus imaju intenzivan miris zbog flavonoida i limonoida, koji su zapravo terpeni. Sadrže limunsku kiselinu i velike količine vitamina C.

Galerija uredi

Reference uredi

  1. ^ Wu, Guohong Albert (7. 2. 2017). „Genomics of the origin and evolution of Citrus”. Nature. 554 (7692): 311—316. PMID 29414943. S2CID 205263645. doi:10.1038/nature25447  . 
  2. ^ a b v g Wu GA, Terol J, Ibanez V, López-García A, Pérez-Román E, Borredá C, Domingo C, Tadeo FR, Carbonell-Caballero J, Alonso R, Curk F, Du D, Ollitrault P, Roose ML, Dopazo J, Gmitter FG, Rokhsar DS, Talon M (februar 2018). „Genomics of the origin and evolution of Citrus”. Nature. 554 (7692): 311—316. Bibcode:2018Natur.554..311W. PMID 29414943. doi:10.1038/nature25447  . 
  3. ^ a b v Fuller, Dorian Q.; Castillo, Cristina; Kingwell-Banham, Eleanor; Qin, Ling; Weisskopf, Alison (2017). „Charred pomelo peel, historical linguistics and other tree crops: approaches to framing the historical context of early Citrus cultivation in East, South and Southeast Asia”. Ur.: Zech-Matterne, Véronique; Fiorentino, Girolamo. AGRUMED: Archaeology and history of citrus fruit in the Mediterranean. Publications du Centre Jean Bérard. str. 29—48. ISBN 9782918887775. doi:10.4000/books.pcjb.2107. 
  4. ^ Zech-Matterne, Véronique; Fiorentino, Girolamo; Coubray, Sylvie; Luro, François (2017). „Introduction”. Ur.: Zech-Matterne, Véronique; Fiorentino, Girolamo. AGRUMED: Archaeology and history of citrus fruit in the Mediterranean: Acclimatization, diversification, uses. Publications du Centre Jean Bérard. ISBN 9782918887775. 
  5. ^ Langgut, Dafna (2017). „The Citrus Route Revealed: From Southeast Asia into the Mediterranean”. HortScience. 52 (6): 814—822. doi:10.21273/HORTSCI11023-16  . 
  6. ^ Langgut, Dafna (2017). „The history of Citrus medica (citron) in the Near East: Botanical remains and ancient art and texts”. Ur.: Zech-Matterne, Véronique; Fiorentino, Girolamo. AGRUMED: Archaeology and history of citrus fruit in the Mediterranean. Publications du Centre Jean Bérard. ISBN 9782918887775. 
  7. ^ Wua et al. (2018)
  8. ^ Curk, Franck; Ollitrault, Frédérique; Garcia-Lor, Andres; Luro, François; Navarro, Luis; Ollitrault, Patrick (2016). „Phylogenetic origin of limes and lemons revealed by cytoplasmic and nuclear markers”. Annals of Botany. 11 (4): 565—583. PMC 4817432  . PMID 26944784. doi:10.1093/aob/mcw005. 
  9. ^ Curk, Franck; Ancillo, Gema; Garcia-Lor, Andres; Luro, François; Perrier, Xavier; Jacquemoud-Collet, Jean-Pierre; Navarro, Luis; Ollitrault, Patrick (decembar 2014). „Next generation haplotyping to decipher nuclear genomic interspecific admixture in Citrusspecies: analysis of chromosome 2”. BMC Genetics. 15 (1): 152. ISSN 1471-2156. PMC 4302129  . PMID 25544367. doi:10.1186/s12863-014-0152-1. 
  10. ^ Klein, Joshua D. (2014). „Citron Cultivation, Production and Uses in the Mediterranean Region”. Medicinal and Aromatic Plants of the Middle-East. Medicinal and Aromatic Plants of the World. 2. str. 199—214. ISBN 978-94-017-9275-2. doi:10.1007/978-94-017-9276-9_10. 
  11. ^ Bayer, R. J., et al. (2009). A molecular phylogeny of the orange subfamily (Rutaceae: Aurantioideae) using nine cpDNA sequences. American Journal of Botany 96(3), 668–85.
  12. ^ Del Hotal, Tom. „CITRUS PRUNING” (PDF). California Rare Fruit Growers. 
  13. ^ Miguel, M.G.; Dandlen, S.; Figueiredo, A.C.; Barroso, J.G.; Pedro, L.G.; Duarte, A.; Faísca, J. (2008). „Essential oils of flowers of Citrus sinensis and Citrus clementina cultivated in Algarve, Portugal”. Acta Horticulturae. 773 (773): 89—94. doi:10.17660/ActaHortic.2008.773.12. hdl:10400.1/2788  . 
  14. ^ a b Janick, Jules (2005). „Citrus”. Purdue University Tropical Horticulture Lecture 32. Arhivirano iz originala 24. 6. 2005. g. Pristupljeno 28. 2. 2020. 
  15. ^ „Citrus fruit diagram”. ucla.edu. Arhivirano iz originala 3. 10. 2012. g. 
  16. ^ „Lith”. TheFreeDictionary.com. 
  17. ^ Duarte, A.; Caixeirinho, D.; Miguel, M.; Sustelo, V.; Nunes, C.; Fernandes, M.; Marreiros, A. (2012). „Organic Acids Concentration in Citrus Juice from Conventional versus Organic Farming”. Acta Horticulturae. 933 (933): 601—606. doi:10.17660/ActaHortic.2012.933.78. hdl:10400.1/2790  . 
  18. ^ Duarte, A; Caixeirinho, D; Miguel, G; Nunes, C; Mendes, M; Marreiros, A (2010). „Vitamin C Content of Citrus from Conventional versus Organic Farming Systems”. Acta Horticulturae. 868 (868): 389—394. doi:10.17660/ActaHortic.2010.868.52. hdl:10400.1/1158  . 
  19. ^ „Flavonoid Composition of Fruit Tissues of Citrus Species”. Arhivirano iz originala 28. 5. 2007. g. Pristupljeno 5. 7. 2011. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Цитруси&oldid=27549500”