Crvena Rusija
Crvena Rus (rus. Червонная Русь, Красная Русь; ukr. Червона Русь; polj. Ruś Czerwona; lat. Russia Rubra), ili Crvena Rusija, starinski je horonim (oblasni naziv) koji je tokom ranije istorije označavao istočnoslovenske prostore u slivovima gornjeg Dnjestra i Sana, od Karpata na jugozapadu, do Bele Rusije na severoistoku. U oblast Crvene Rusije su pored uže Galicije u gornjem porečju Dnjestra i Pšemislovske zemlje u porečju Sana, ponekad ubrajane i druge oblasti, dalje prema istoku, uključujući delove Volinije i Podolije. Sve ove oblasti su prvobitno pripadale Kijevskoj Rusiji, a potom su (od kraja 12. do sredine 14. veka) bile u sastavu Galičko-volinske države. Za vreme poljske vlasti, na tom prostoru je u razdoblju od prve polovine 15. do kraja 18. veka postojalo posebno Rusko vojvodstvo (polj. Województwo ruskie), a širi pojam Crvena Rusija je upravo u tom periodu često upotrebljavan u geopolitičkoj terminologiji i kartografiji.[1][2][3][4]
Nakon uspostavljanja habzburške vlasti (1772) i stvaranja Kraljevine Galicije i Lodomerije, pojam Crvena Rusija je postepeno potiskivan iz upotrebe, prvenstveno iz političkih razloga. U cilju izbegavanja upotrebe endonimskih (izvornih) pojmova, izvedenih iz ruskog imena, forsirana je upotreba egzonimskog (stranog) pojma Crvena Rutenija (nem. Rotruthenien), koji je stekao popularnost u austroslavističkim i grkokatoličkim krugovima, a prvenstveno među zagovornicima antiruske politike.[5][6][7]
Vidi još uredi
- Rusija
- Belorusija
- Malorusija
- Karpatska Rusija (Potkarpatska Rusija)
- Ukrajina
- Rutenija
- Ruteni
- Rusini
Reference uredi
- ^ Isaevič 1969, str. 135—138.
- ^ Mыlьnikov 1996.
- ^ Šanta 2002.
- ^ Milošević 2008.
- ^ Solovьev 1947, str. 24—38.
- ^ Soloviev 1959, str. 1—33.
- ^ Juchnowski, Sielezin & Maj 2018.
Literatura uredi
- Baйcar, Andrій; Baйcar, Іrina (2018). „Nazvi Rusь, Červona Rusь na kartah Єvropi XIV–XVIII st.”. Vіsnik Lьvіvsьkogo unіversitetu: Serія geografіčna. 52: 15—26.
- Isaevič, Яroslav D. (1969). „O proishoždenii nazvaniй Červen, Červenskie goroda, Červonnaя Rusь”. Dokladы i soobщeniя Lьvovskogo otdela Geografičeskogo obщestva USSR za 1966 god: 135—138.
- Juchnowski, Jerzy; Sielezin, Jan R.; Maj, Ewa (2018). The Image of «White» and «Red» Russia in the Polish Political Thought of the 19th and 20th Century. Berlin: Peter Lang.
- Milošević, Zoran (2008). Od Malorusa do Ukrajinaca: Prilog proučavanju promjene kulturnog i nacionalnog identiteta Malorusa. Istočno Sarajevo: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Arhivirano iz originala 18. 08. 2022. g. Pristupljeno 14. 05. 2021.
- Mыlьnikov, Aleksandr S. (1996). Kartina slavяnskogo mira: Vzglяd iz Vostočnoй Evropы: Эtnogenetičeskie legendы, dogadki, protogipotezы XVI-načala XVIII veka. Sankt-Peterburg: Peterburgskoe Vostokovedenie.
- Solovьev, Aleksandr V. (1947). „Velikaя, Malaя i Belaя Rusь” (PDF). Voprosы istorii. 7 (1): 24—38. Arhivirano iz originala (PDF) 30. 08. 2021. g. Pristupljeno 25. 05. 2021.
- Soloviev, Alexandre V. (1959). „Weiß-, Schwarz- und Rotreußen: Versuch einer historisch-politischen Analyse”. Jahrbücher für Geschichte Osteuropas. 7 (1): 1—33.
- Šanta, Vladimir (2002). Enigma Rusini-Rusnaci-Ruteni: Dožica, rozdumovanя i prešvečenя o etnїčnim identitetu юgoslavaяnskih Rusnacoh. Novi Sad: Feljton.
