Crvene alge

Crvene alge
Naučna klasifikacija
Domen:	Eukaryota
(nerangirano):	Diaphoretickes
(nerangirano):	Archaeplastida
Divizija:	Rhodophyta; Wettstein, 1922
klase
	Florideophyceae; Bangiophyceae; Cyanidiophyceae;

Crvene alge (Rhodophyta, od grč. ῥόδον = crven, i grč. φυτόν = biljka) su velika grupa uglavnom višećelijskih algi. Postoji između 5.000 i 6.000 recentnih vrsta^[1], mada postoje i izvori koji tvrde da ima oko 10.000 vrsta^[2]. To su uglavnom morske, bentosne alge^[3]. Najčešće naseljavaju topla mora i to uglavnom na većim dubinama, gde se ne oseća udarna jačina talasa. Jedno od karakterističnih svojstava ovih algi je da tokom ontogenetskog razvića nemaju stadijume koji se kreću uz pomoć bičeva^[3].

Specifičnosti građe vegetativne ćelije uredi

Ćelija sadrži višeslojan ćelijski zid. Unutrašnji slojevi su izgrađeni od celuloze, dok su spoljašnji slojevi izgrađen od pektina^[3]. Među crvenim algama ima predstavnika čiji su ćelijski zidovi prožeti kalcijum karbonatom i magnezijum karbonatom. Najviše su kalcifikovani pektinski slojevi, celulozni slojevi su manje kalcifikovani i idući ka protoplastu kalcifikacija se smanjuje.

Citoplazma se kod crvenih algi nalazi uz ćelijski zid, dok sredinu ćelije zauzima vakuola^[3]. Većina crvenih algi ima jedno jedro, mada ima i višejedarnih predstavnika. Kod ovih algi jedro je malo.

Crvene alge vrše fotosintezu preko posebnih oblika hromatofora - rodoplasta. U ćeliji ovih algi se nalazi jedan ili više rodoplasta. Najprimitivniji oblici imaju jedan, zvezdast rodoplast sa pirenoidom, dok se kod složenijih algi nalaze pločasti ili trakasti rodoplasti bez pirenoida^[3]. Oko rodoplasta se nalazi dvostruka membrana, a u unutrašnjosti su pojedinačni tilakoidi. U rodoplastima se nalaze hlorofil a i d, karoteni (α i β karoten), ksantofili (zeakstin, lutein, neoksantinom) i fikobilini (crveni: fikoeritrin i plavi: fikocijanin i alofikocijanin). Fikobilini se nalaze na površini tilakoida^[3]. Količina pigmenata u rodoplastima varira u zavisnosti od vrste alge. Rezervna supstanca, koja nastaje kao produkt fotosinteze, je floridea skrob (ugljeni hidrat sličan amilopektinu i glikogenu). Floridea skrob se odlaže u vidu malih zrnaca, koja se nalaze u citoplazmi ili oko pirenoida (kod onih algi koje imaju pirenoide)^[3]. Sem floridea skroba kod crvenih algi se kao rezervne materije javljaju još i šećeri (floridozid, saharoza...), alkoholi, masti (holesterol, silosterol, fukosterol...).

Neke alge iz klase Florideophyceae imaju žlezdaste (mehuraste) ćelije - posebno diferencirane, bezbojne ćelije ispunjene jedinjenjima joda ili ređe broma. Ne postoji opšteprihvaćena teorija o ulozi ovih ćelija tako da postoje mišljenja da su one: mesta za skladištenje rezervnih supstanci, mehuri za plivanje ili nepotpuno razvijene sporangije^[3].

Neke alge iz klase Florideophyceae poseduju ćelije koje izrastaju u dlake. Dlake mogu biti jednoćelijske i višećelijske. U ćelijama koje obrazuju dlake postoji citoplazma i jedro, dok tokom diferencijacije rodoplasti nestaju^[3].

Građa talusa uredi

Talus većine crvenih algi je višećelijski. Samo najprimitivniji predstavnici (iz klase Bangiophyceae) imaju jednoćelijski ili kolonijalni talus^[3]. Mnoge crvene alge imaju heterotrihalan talus, a najveći broj ima pseudoparenhimatičan talus, dok su alge sa pravim parenhimatičnim talusom dosta retke^[3]. Talus crvenih algi može biti:

jednoćelijski ili kolonijski - retko se sreće, npr. kod roda Porhyridium
končast (rodovi Rhodocorton, Bangia)
parenhimatičan (rod Porphyra)
jednoosovinski
višeosovinski (Batrachospermum)

Razmnožavanje uredi

Crvene alge se razmnožavaju bespolno (vegetativno i sporulativno) i polno^[3].

Vegetativno razmnožavanje se ostvaruje prostom deobom (kod jednoćelijskih oblika), raskidanjem kolonije ili otkinutim delovima talusa.

Prilikom sporulativnog razmnožavanja, stvara se određeni vid spora (zoospore, planospore, aplanospore, autospore). Spore se stvaraju u sporangijama koje mogu biti monosporangije, tetrasporangije i retko polisporangije. U monosporangijama se nalazi po jedna spora, dok se u tetrasporangijama obrazuju 4 spore. U sporangijama crvenih algi se retko obrazuje više od 4 spora, a tada se one zovu polisporangije. Kod Bangiophyceae se monospore mogu obrazovati u bilo kojoj vegetativnoj ćeliji talusa, dok se kod Florideophyceae obrazuju samo u monosporangijama^[3]. Monosporama se razmnožavaju predstavnici klase Bangiophyceae i najprimitivniji predstavnici iz klase Florideophyceae (red Nemalionales). Monospore nemaju bičeve, a jedno vreme se mogu kretati ameboidno. U spoljašnjoj sredini, posle nekog vremena, dobijaju ćelijski zid i počinju da klijaju^[3]. Najveći broj vrsta crvenih algi se razmnožava pomoću tetraspora. Prema načinu deobe i rasporedu teraspora postoje tri tipa tetrasporangija: krstasti, zonalni i tetraedalni. Tetrasporangije se uglavnom nalaze na krajevima bočnih grana ograničenog rasta. Retko se javljaju u sredini končastog tela algi (interkalarno). Tetrasporangije mogu da se razvijaju pojedinačno ili u grupama; na celoj jedinci, ili samo na posebnim delovima. Tetraspore su, kao i monospore, gimnoplasti (nemaju stalan ćelijski omotač), a ćelijski zid nastaje oko njih tek kada napuste tetrasporangiju i pričvrste se za podlogu^[3].

Skoro sve vrste crvenih algi se razmnožavaju i polno. Samo se neke primitivne vrste iz klase Bangiophyceae ne razmnožavaju polno. Polno se razmnožavaju oogamijom. Imaju muške polne organe (anteridije) i ženske (karpogone). Anteridije su sitne i bezbojne. Uglavnom su grupisane u soruse, mada mogu biti i rasute po talusu. U anteridijama se stvaraju muški gameti (spermacije) koji su loptasti, jednojedarni, najčešće bezbojni, nepokretni i nemaju čvrst ćelijski omotač. Kada se oslobode iz anteridija, gamete voda pasivno prenosi i oni tako stižu do ženskih polnih organa - karpogona^[3]. Ženski gamet (jajna ćelija) ne napušta karpogon. Karpogon uglavnom ima izgled boce i sastoji se od donjeg, proširenog dela i vršnog dela - trihogona. Jedro se uglavnom nalazi u donjem, proširenom delu. Karpogon uglavnom nastaje na karpogenskoj grani, koja je izgrađena od nekoliko bezbojnih ćelija. Anteridije i karpogoni se uglavnom razvijaju na različitim jedinkama. Kada muški gamet (spermacija) stigne do trihogena, spaja se sa ženskim gametom i nastaje zigot^[3].

Rasprostranjenost uredi

Crvene alge su široko rasprostranjeni organizmi. Žive u obalskim zonama skoro svih mora, mada su u hladnim morima manje zastupljene nego u toplim. Jedan od važnih ekoloških faktora koji utiče na njihovu rasprostranjenost je temperatura. Neke vste su vrlo osetljive i ne podnose kolebanja veća od 5 °C. Mali je broj algi koja mogu da podnesu veća kolebanja temperature. Postoji i oko 200 vrsti u slatkim vodama. Vrste nekih rodova kao što su npr. rodova Batrachospermum, Lemanea, Bangia žive u čistim, brzotekućim vodama, sa dosta kiseonika. Vrste koje žive u slatkim vodama su primitivnije od morskih. Crvene alge su najzastupljenije u vodama tropskih mora. U njima su sitnijih dimenzija. Veliki broj vrsta živi i u umerenokontinentalnim morima. Tu dostižu veće veličine. U hladnim, severnim i južnim, morima broj vrsta je veoma mali^[3].

Crvene alge rastu na različitim dubinama. Većina vrsta crvenih algi naseljava dubinske zone vode. Ima ih i na dubinama od 250 metara. Vrste koje žive na većim dubinama su uglavnom tamnocrvene boje, dok su oni iz plićih voda najčešće žutozelene boje. Najveći broj crvenih algi nalazi se u dubinama između 20 i 40 metara^[3]. Najveći broj vrsta su bentosne alge. Žive pričvršćene za stene, ljušture školjki i predmete u vodi. Ima i onih koje žive epifitski na drugim algama i biljkama (ne nanoseći im štetu). Među crvenim algama postoje i endofitni oblici i paraziti. Endofiti žive delimično ili potpuno u telima drugih algi ili biljaka. Kod endofitnih i parazitskih oblika talus je redukovan^[3].

Značaj crvenih algi uredi

Crvene alge su značajne kao primarni producenti organskih supstanci i kiseonika. Pojedine se koriste u prehrambenoj (za ishranu ljudi i životinja) i hemijskoj industriji (npr. proizvodnja agara). Kalcifikovane vrste se ponekad dodaju kiselom zemljištu radi regulisanja kiselosti.

U ishrani se crvene alge koriste kao salate, varivo, ili kao dodatak drugim jelima. U tu svrhu se najčešće upotrebljavaju porfira (Porphyra) i rodimenija (Rhodymenia). Porfira se u Japanu (gde je veoma cenjena kao hrana) gaji u posebno pripremljenim podvodnim baštama kao povrtarska biljka.

Crvene alge se, zajedno sa drugim algama, skupljaju, suše i od njih se priprema algalno brašno. Ono se koristi u ishrani stoke i kao đubrivo^[3].

U ćelijskom zidu nekih algi nalazi se polisaharid iz grupe fikokoloida agar-agar. Iz grupe fikokoloid se u industriji još koriste i agaroid i karaginin. Agar-agar se dobija iz tridesetak vrsti crvenih algi. To je želatinasta supstanca koja je sposobna da dugo vremena zadrži vlažnost. U biologiji i medicini se koristi za pravljenje podloga na kojima se grane mikroorganizmi, tkiva... Agar-agar se koristi i kao lek kod želudačnih oboljenja. U hlebu koji koriste dijabetičari, umesto skroba koristi se agar-agar. I kapsule lekova se prave od agar-agara^[3].

Klasifikacija uredi

Klasifikacioni sistem po Hwan Su Yoon et al. 2006^[4]	Klasifikacioni sistem po Saunders and Hommersand 2004^[5]
Carstvo Plantae Haeckel potcarstvo Biliphyta Wettstein razdeo Rhodophyta Wettstein podrazdeo Cyanidiophytina subphylum novus klasa Cyanidiophyceae Merola et al podrazdeo Rhodophytina subphylum novus klasa Bangiophyceae Wettstein klasa Compsopogonophyceae Saunders et Hommersand klasa Florideophyceae Cronquist klasa Porphyridiophyceae classis nova klasa Rhodellophyceae Cavalier-Smith klasa Stylonematophyceae classis nova	Carstvo Plantae Haeckel potcarstvo Rhodoplantae razdeo Cyanidiophyta klasa Cyanidiophyceae Merola et al razdeo Rhodophyta Wettstein podrazdeo Rhodellophytina klasa Rhodellophyceae Cavalier-Smith podrazdeo Metarhodophytina klasa Compsopogonophyceae Saunders et Hommersand Spodrazdeo Eurhodophytina klasa Bangiophyceae Wettstein klasa Florideophyceae Cronquist potklasa Hildenbrandiophycidae potklasa Nemaliophycidae potklasa Ahnfeltiophycidae potklasa Rhodymeniophycidae

Reference uredi

^ Thomas, D. 2002 Seaweeds. in the Life Series. The Natural History Museum, London. ISBN 978-0-565-09175-0.
^ W. J. Woelkerling (1990). „An introduction”. Ur.: K. M. Cole & R. G. Sheath. Biology of the Red Algae. Cambridge University Press, Cambridge. str. 1-6. ISBN 978-0-521-34301-5.
^ ^a ^b ^v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l ^lj ^m ⁿ ^nj ^o ^p ^r ^s ^t *Sistematika algi; Dr. jelena Blaženčić; Beograd 2000.
^ Yoon, Hwan Su, K. M. Müller, R. G. Sheath, F. D. Ott, and D. Bhattacharya. (2006). Defining the major lineages of red algae (Rhodophyta). J. Phycol. 42:482-492
^ Saunders, Gary W., Hommersand, Max H. (2004). Assessing red algal supraordinal diversity and taxonomy in the context of contemporary systematic data. Am. J. Bot. 91: 1494-1507

Literatura uredi

W. J. Woelkerling (1990). „An introduction”. Ur.: K. M. Cole & R. G. Sheath. Biology of the Red Algae. Cambridge University Press, Cambridge. str. 1-6. ISBN 978-0-521-34301-5.

[Thomas_02-1] Thomas, D. 2002 Seaweeds. in the Life Series. The Natural History Museum, London. ISBN 978-0-565-09175-0.

[Woelkerling_90-2] W. J. Woelkerling (1990). „An introduction”. Ur.: K. M. Cole & R. G. Sheath. Biology of the Red Algae. Cambridge University Press, Cambridge. str. 1-6. ISBN 978-0-521-34301-5.

[Блаженчић-3] v ^g ^d ^đ ^e ^ž ^z ⁱ ^j ^k ^l ^lj ^m ⁿ ^nj ^o ^p ^r ^s ^t *Sistematika algi; Dr. jelena Blaženčić; Beograd 2000.

[yoon-4] Yoon, Hwan Su, K. M. Müller, R. G. Sheath, F. D. Ott, and D. Bhattacharya. (2006). Defining the major lineages of red algae (Rhodophyta). J. Phycol. 42:482-492

[saunders-5] Saunders, Gary W., Hommersand, Max H. (2004). Assessing red algal supraordinal diversity and taxonomy in the context of contemporary systematic data. Am. J. Bot. 91: 1494-1507

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]