Četvrta grupa jurišnih korpusa JVuO
Četvrta grupa četničkih jurišnih korpusa JVuO formirana je po naređenju generala Mihailovića 27. maja 1944. To je bila formacija u rangu armije.[1] Grupu su sačinjavali:
- 1. jurišni korpus od tri brigade, komandant kapetan Predrag Raković
- 2. jurišni korpus - tri brigade, komandant kapetan Nikola Kalabić
- 3. jurišni korpus - tri brigade, komandant kapetan Vojislav Tufegdžić
- 4. jurišni korpus - tri brigade, komandant kapetan Miomir Kolarević
- 5. jurišni korpus - dve brigade, komandant kapetan Miloš Marković.
| Četvrta grupa četničkih jurišnih korpusa | |
|---|---|
| Postojanje | 27. maj 1944. Mesto formiranja: zapadna Srbija |
| Formacija | Prvi jurišni korpus Drugi jurišni korpus Treći jurišni korpus Četvrti jurišni korpus Peti jurišni korpus |
| Jačina | oko 8.000 vojnika i oficira[traži se izvor] |
| Deo | JVuO |
| Angažovanje | |
| Komandanti | |
| Komandant | major Dragoslav Račić |
| Načelnik štaba | kapetan Neško Nedić |
Početkom septembra 1944. Zapadnomoravska grupa operativnih snaga JVuO pod komandom kapetana Aleksandra Miloševića uključena je u Grupu kao Šesti jurišni korpus JVuO.
Svaka brigada je trebalo da ima 560 ljudi, 1-5 lakih i 1-5 teških minobacača i 15-30 automatskih oruđa. Ukupno u grupi je bilo oko 8.000 ljudi. Njen komandant bio je major Dragoslav Račić, zamenik komandanta major Dušan Smiljanić, a načelnik štaba kapetan Neško Nedić.[2]
Četvrta grupa četničkih jurišnih korpusa formirana je kao krupna mobilna formacija u cilju vođenja složenih i zahtevnih ratnih operacija. Učestvovala je u operaciji Trumpf u julu, a zatim u borbama na Kopaoniku avgusta 1944. protiv Operativne grupe divizija NOVJ. U septembru je predstavljala glavnu snagu JVuO tokom Bitke na Jelovoj gori. Nakon poraza na Jelovoj gori, jurišni korpusi su se povlačili prema severu. Do kraja meseca zajedno sa delovima SDK i RZK vodili su borbe protiv Dvanaestog korpusa NOVJ u Podrinju. Pred borbu za Valjevo, Valjevski korpus uključen je u grupu kao Sedmi jurišni.[3]
Prvih dana oktobra, delovi Grupe jurišnih korpusa vodili su borbu za deblokadu nemačke posade u Šapcu.[4] Počev od 3. oktobra korpusi su transportovani iz Beograda u okolinu Kraljeva.[5][6] U Požegi su razoružali jedan bataljon RZK.[7] Nakon toga, od 24. oktobra učestvovali su u proboju kroz Sandžak, zajedno sa prethodnicom Šojerlen Grupe armija E.
Reference
uredi- ^ Sudsko saslušanje Draže Mihailovića, Pristupljeno 20. 4. 2013.
- ^ Arhiv Vojnoistorijskog instituta, Ča, k. 4, br. reg. 7/4
- ^ Naređenje načelnika štaba 4. grupe jurišnih korpusa od 13. septembra 1944. komandantu 7. jurišnog korpusa da sadejstvuje s nemačkim trupama u odbijanju napada na Valjevo Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (18. februar 2012), Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 4 Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (18. februar 2012), dokument 69
- ^ Zapovest Štaba 4. grupe jurišnih korpusa od 1. oktobra 1944. komandantima 2, 3. i 7. jurišnog korpusa za sadejstvo s nemačkim trupama u deblokadi Šapca, Zbornik NOR-a, tom XIV, knjiga 4 Arhivirano na veb-sajtu Wayback Machine (18. februar 2012), dokument 79
- ^ Radomir Milošević - Čeda: ZAKASNELI RAPORT (Interprint, Beograd 1996) - pp. 7. Radomir Milošević bio je operativni oficir Avalskog korpusa JVuO
- ^ Ratko Parežanin: MOJA MISIJA U CRNOJ GORI (Rim 1974) - pp. 17. Ratko Parežanin bio je ljotićevac i ministar u Nedićevoj vladi.
- ^ Timofejev, Aleksej (2011). Rusi i Drugi svetski rat u Jugoslaviji. Institut za noviju istoriju Srbije. str. 356-357. ISBN 978-86-7005-089-1.
Literatura
uredi- Radanović, Milan (2015). Kazna i zločin: Snage kolaboracije u Srbiji (PDF). Beograd: Rosa Luxemburg Stiftung. ISBN 978-86-88745-15-4. Arhivirano iz originala (PDF) 26. 08. 2016. g. Pristupljeno 17. 02. 2017.
