Čitalište šabačko

Čitalište u Šapcu, osnovano je 29. septembra 1847. godine, nešto više od godinu dana posle osnivanja Čitališta beogradskog. Šabac je pratio Beograd u svim kulturno-prosvetnim akcijama koje su tamo započinjale. U Šapcu su pre Čitališta postojale dve značajne biblioteke – Jevrema Obrenovića i prote Jovana Pavlovića. Sada je to Šabačka biblioteka.

Čitalište u Šapcu

Šabac – Pravitelstvena ulica.
Osnivanje	29. septembar 1847.
Zatvaranje	posle 1880.
Lokacija	Šabac Srbija

Istorijat

U ime ostalih „Čitališta zavodećeg se članova i upravitelja“, prota šabački, Jovan Pavlović, potpisao je molbu upućenu 1. jula 1847. godine, visokoslavnom Popečiteljstvu prosveštenija“ u kojoj objašnjava pobude većeg broja žitelja Šapca da po primeru Beograda i sami osnuju jedno čitalište. Dve skupštine društva „održane 24. i 28. juna 1847. godine“ podstakle su veći broj građana da svojim prilozima stvore značajan fond, koji će biti osnova za izdržavanje čitališta. U molbi se, takođe, navodi da su „za obrazac i ustroenije“ uzeta pravila Čitališta beogradskog, koja se u prepisu prilažu. Srpske novine donele su vest „da se tamo Čitalište počelo zavoditi“ a Novine Čitališta beogradskog, objavile su da su profesori šabačke polugimnazije već na Vidovdan osnovali ovu istituciju. Međutim, dopisnik Srpskih novina demantovao je 1. jula tu vest Novina Čitališta beogradskog da su profesori s nekim sugrađanima otvorili Čitalište u kući Andre Nešića. Dobija se utisak da su ove vesti Novina Čitališta beogradskog povredila sujetu zvaničnih predstavnika i nosilaca vlasti „kojima napredak rada svog i blagosostojanije najviše na srcu leži“ .

Na jednoj od skupština, zvaničnik Načelstva prisutnima govorio o potrebi i značaju ove ustanove i skupljani su prilozi potrebni za otvaranje Čitališta. Na istoj konferenciji izabrana je uprava: presednik i potpresednik. Ohrabreni upisom velikog broja članova i priloga, javila se ambicija da Šabačko Čitalište bude najbolje opremljeno Čitalište posle beogradskog u Srbiji, pa su sastavljena Pravila Čitališta, po ugledu na beogradsko i dostavljena Popečiteljstvu prosveštenija na odobrenje, a takođe je odlučeno i koje će se novine nabavljati za šta je zadužen jedan od šabačkih trgovaca da ih donosi iz Pešte. Popečiteljstvo prosveštenija podržalo je ovaj zahtev, a ministarstvo unutrašnjih dela je odobrilo pravila pa je Čitalište šabačko svečano otvoreno na rođendan kneza Mihaila, 29. septembra 1847. godine.

Čitalište je na početku imalo oko 200 članova. Međutim, već posle nekoliko meseci, ovaj broj se znatno smanjio, tako da je krajem 1847. godine, bilo svega 50 članova. Posle vesti Novina Čitališta beogradskog, da je, 5. marta 1848. godine „Šabačko čitalište osnovalo teatar“, u periodu od 1849. do 1859. godine nemamo podataka o radu Čitališta. Nije sasvim verovatno da je to bio period stagnacije, pošto je poznato da je u Šapcu još od 1837. godine radila Gimnazija, a da se knjiga mogla naći u kućama bogatih šabačkih građana.

Na osnovu izveštaja okružnog načelnika, datih kao odgovor na raspise ministra prosvete od 1860, 1868, 1874. i 1880. godine, i kratkih vestu iz štampe, može se rekonstruisati stanje i rad Čitališta šabačkog. Načelstvo javlja ministru da će se u Šapcu otvoriti Čitalište 20. januara 1860. godine u zgradi osnovne škole i da se pored 62 upisana člana očekuje da će ih biti više. Iste godine, po pisanju Srbskih novina, otvorena je i nedeljna škola u koju se upisalo preko 400 dece. Sledeće saznanje o postojanju čitaonice, imamo tek 1869. godine, kada se prema pisanju Srbije zna da u Šapcu postoji čitaonica, pevačka družina, nedeljne škole i da varoš napreduje zahvaljujući razvoju i proširenju trgovine.

Godine 1870. Čitalište šabačko ima 170 članova, koji daju mesečni ulog od 6 groša. Sem uloga, Čitalište ostvaruje prihod i od priređivanja javnih predavanja i beseda, ali i od dobrovoljnih priloga. Čitalište je pretplaćeno na 17 srpskih i 3 strana lista i poseduje knjižnicu od 206 knjiga, 24 slike, razne mape i dr. Beogradski Istok 1874. godine piše o inicijativi Čitališta šabačkog za podizanje spomenika Dositeju Obradoviću u Košutnjaku, pri čemu se osniva odbor koji je zadužen za prikupljanje novčanih priloga i upućuje se preko srpskih novina sva čitališta da podrže ovu akciju. Poslednji izveštaj o Čitalištu šabačkom nalazimo 1880'. godine, kada ono broji 111 članova, članski mesečni ulog iznosi 1.4 dinara i nema nikakvu podršku od strane opštine. Imalo je pretplatu na 17 domaćih i 6 stranih listova, biblioteku od 248 knjiga, 26 slika i 8 mapa.

Posle 1880. godine, Čitaonica u Šapcu se više ne spominje. Knjige su premeštene u okviru Šabačke trgovačke omladine, radi poštovanja njihovog velikog dobrotvora i trgovca Joce Jovanovića, jednog i od obnovitelja rada Čitaonice. Potpuno je izvesno da je fond na početku Prvog svetskog rata pobacan na gomilu u jedno odeljenje kafane „Zlatni jelen“ na Bairu, i da su u potpunosti izgorele .

Aktivnosti Čitališta

Na samom početku rada a po primeru Čitališta u Beogradu, Kragujevcu i drugim mestima, i Čitalište u Šapcu radilo je na osnivanju teatra. Novine Čitališta beogradskog izveštavaju 5. marta 1848. godine da je „Šabačko čitalište osnovalo teatar“ . Pozorište je bilo vrlo aktivno, i samo u toku nepuna dva meseca od osnivanja dalo je sedam predstava. Uz pomoć Čitaonice, pokrenut je rad nedeljnih škola u Šapcu kao i preuzete su akcije skupljanja donacija radi premeštanja i obeležavanja groba Dositeja Obradovića mermernim spomenikom u Košutnjaku, kod Ajdučke česme.

Periodika

U poslednjem izveštaju o radu Čitaonice, od 5. februara 1880. godine, navodi se spisak novina na koje je Čitaonica bila pretplaćena, kao i ostala pokretna imovina Čitaonice, uz napomenu da nepokretnih imanja nemaju. U istom izveštaju se spominje i Čitaonica mitrovačka i daje se i pregled njene imovine. Čitaonica šabačka je nabavljala 23 naslov novina i časopisa, od toga 6 na stranom jeziku. Posedovala je 248 knjiga, 26 slika i 8 mapa.

Domaći listovi

• Srbske novine
• Istok
• Videlo
• Zastava
• Srpski List
• Srpska Zora
• Javor
• Starmali
• Glas Crnogorca
• Školski list
• Seljak
• Težak
• Rodoljub
• Hrišćanski vesnik
• Fruška gora
• Otadžbina

Strani listovi

• Pesther journal
• Deutsche Zeitung
• Illustrierte Zeitung
• Presse
• Pesther Lloyd
• Le Danube

Spoljašnje veze

• Čitalište šabačko 1847-1848, dokumenti i građa
• Kratka istorija - Biblioteka šabačka Arhivirano na sajtu Wayback Machine (25. mart 2020)