Википедија

Šangajska organizacija za saradnju

Šangajska organizacija za saradnju (kin: 上海合作组织; rus. Шанхайская организация сотрудничества), skraćeno ŠOS (kin: 上合组织; rus. ШОС), međunarodna je organizacija koju su 15. jula 2001. osnovali čelnici Kazahstana, Kine, Kirgistana, Rusije, Tadžikistana i Uzbekistana.[1]

Šangajska organizacija za saradnju
上海合作组织  (kineski)
Шанхайская организация сотрудничества  (ruski)
Osnovana26. april 1996. (kao „Šangajska petorka”)
15. jun 2001. (u sadašnjem obliku)
Datum osnivanja26. april 1996. (kao „Šangajska petorka”)
15. jun 2001. (u sadašnjem obliku)
Tipmeđunarodna organizacija
SedištePeking, Kina (sekreterijat)
Taškent, Uzbekistan (regionalna antiteroristička struktura)
Članovi
Članstvo
Posmatrači
Službeni jezicikineski, ruski
Generalni sekretarKina Cang Ming
Predsjedavajuća država (2023) Indija
Veb-sajtsectsco.org

Indija i Pakistan su postale punopravne članice organizacije 9. juna 2017. godine.[2] Čelnici organizacije su 17. septembra 2021. odobrili zahtjev Irana za punopravno članstvo, a do stupanja zemlja ostaje u statusu posmatrača.[3] Početak procedure sticanja punopravnog članstva Bjelorusije u organizaciji najavljen je 16. septembra 2022, dok istovremeno ostaje u organizaciji u statusu posmatrača.[4]

Ukupna teritorija zemalja članica ŠOS je više od 35 miliona km², odnosno 65% teritorije Evroazije. Ukupan broj stanovnika zemalja ŠOS je oko 3,5 milijardi ljudi (2022),[5] odnosno polovina svjetske populacije.[6] Kineska privreda je druga svjetska privreda po nominalnom BDP, prva po BDP po paritute kupne moći (od 2014); indijska privreda je treća po BDP (PKM).

ŠOS nije vojni blok (kao npr. NATO) ili otvorena redovna bezbjednosna konferencija (kao npr. ARF), već zauzima međupoziciju.[7] Glavni zadaci organizacije su jačanje stabilnosti i bezbjednosti na širem području, objedinjenje država učesnica, borba protiv terorizma, separatizma, ekstremizma, trgovine drogom, razvoj ekonomske saradnje, energetsko partnerstvo, naučno i kulturno međudjelovanje.

Obrazovanje uredi

U 2009, na sastanku u Jekaterinburgu, šefovi država — zemlje članice ŠOS-a odlučili da dodele status pregovarača Šri Lanci i Belorusiji.

28. april 2010. potpisali su Memorandum o pružanju Beloruski status pregovarača u ŠOS-u, da ozvaniči ovaj status za Belorusiju.

7. jun 2012, lideri zemalja članica Šangajske organizacije za saradnju su potpisali odluku o dodeli Avganistanu status posmatrača u ŠOS i odluku o dodeli Turskoj status pregovarača.

Članstvo uredi

Države članice
Partneri u dijalogu
U postupku sticanja statusa partnera u dijalogu
Države posmatrači
Države kandidati za status posmatrača
Posmatrači na samitima čelnika organizacije

Vojne aktivnosti uredi

Tokom proteklih nekoliko godina, aktivnosti organizacije su proširena i povećanje vojne saradnje, razmenu obaveštajnih podataka i borbi protiv terorizma. Od početka saveza bilo je brojnik zajedničkih vojnih vežbi. Prva od njih je održana u 2003, sa prvom fazom odvija u Kazahstanu, a druga u Kini. Od tada Kina i Rusija su se udružili za velike ratne igre u 2005 (mirovnoj misiji 2005), 2007 i 2009, pod okriljem organizacije za saradnju Šangaju. Više od 4.000 kineskih vojnika učestvovao na zajedničke vojne vežbe u 2007 (poznat kao „mirovne misije 2007”), koja je održana u Cheliabinsk u blizini Urala, kao što je dogovoreno u aprilu 2006, na sastanku ministara odbrane ŠOS-a. Ruski ministar odbrane Sergej Ivanov rekao je da će vežbe biti transparentni i otvoreni za medije i javnost. Nakon uspešnog završetka Ratne igre ", ruski zvaničnici su počeli da govore o tome da bi i Indija trebalo da uđe u takve vežbe u budućnosti i ŠOS da preuzima vojnu ulogu. U mirovnoj misiji 2010, sprovedenoj od 9-25 septembra na Matibulak poligonu Kazahstana, više od 5.000 osoblja iz Kine, Rusije, Kazahstana, Kirgistana i Tadžikistana sprovede zajedničko planiranje i operativne manevre.[8] 4. juna 2014, u glavnom gradu Tadžikistana Dušanbe, ideja je dovedena da spoji rezultat od ODKB. Ta se ideja još uvek razmatra.

 
Predsednici država u mirovnoj misiji 2007 god. Hu Đintao, Vladimir Putin, Nursultan Nazarbajev i Islam Karimov

Ciljevi organizacije uredi

  • jačanje veza između država članica, međusobno poverenje, prijateljstvo i dobrosusedstvo.
  • razvoj multidisciplinarne saradnje u održavanju i jačanju mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu, da doprinese izgradnji nove demokratskog, i racionalnog međunarodnog političkog i ekonomskog poretka.
  • zajednički napori u borbi protiv terorizma, separatizma i ekstremizma u svim njenim oblicima, u borbi protiv trgovine drogom i trgovine oružjem, drugi transnacionalnih kriminalnih aktivnosti i ilegalne migracije.
  • unapređivanje delotvorne regionalne saradnje u politici, trgovini-ekonomiji, odbrani, sprovođenje zakona, zaštite životne sredine, kulture, nauci, tehnici, obrazovanju, energetici, saobraćaju, kreditima, finansijskim i drugim oblastima od zajedničkog interesa.
  • olakšica sveobuhvatan i uravnotežen ekonomski rast, društveni i kulturni razvoj u regionu kroz zajedničke akcije na osnovu ravnopravnog partnerstva za održivi poboljšanje životnog standarda i poboljšanje uslova života naroda država članica.
  • koordinata pristupa integracije u svetsku ekonomiju.
  • promovisanje ljudskih prava i osnovne slobode u skladu sa međunarodnim obavezama država članica i njihovom nacionalnom zakonodavstvu.
  • održavanje i razvijanje odnosa sa drugim državama i međunarodnim organizacijama;
  • saradnja u sprečavanju međunarodnih sukoba i njihovog mirnog nasilja.
  • zajednička potraga rešavanja problema koji se javljaju u XXI veku.
 
Predsedici država na samitu ŠOS-a u Ekaterinburg, Rusija 2009 god.

Analiza uredi

Relacije sa Zapadom uredi

Sjedinjene Države su podnele zahtev za status posmatrača u SCO-u, ali su odbijene 2005. godine.[9]

Na samitu u Astani u julu 2005, sa ratovima u Avganistanu i Iraku koji su nagovestili neograničeno prisustvo SAD snaga u Uzbekistanu i Kirgistanu, SCO je zatražio od SAD da postavi jasan raspored za povlačenje svojih trupa iz država članica SCO. Ubrzo nakon toga, Uzbekistan je zatražio od SAD da napusti vazduhoplovnu bazu K2.[10]

Izveštaj iz 2007. navodi da SCO nije dao direktne komentare protiv SAD ili njeno vojno prisustvo u regionu; međutim, neke indirektne izjave na prošlim samitima zapadni mediji su posmatrali kao „tanko prikrivene napade na Vašington”.[11]

Jedna istražiteljka Evropskog parlamenta je 2015. godine izrazila svoje mišljenje da su „institucionalne slabosti, nedostatak zajedničkih finansijskih sredstava za realizaciju zajedničkih projekata i sukobljeni nacionalni interesi sprečili SCO da postigne viši nivo regionalne saradnje”.[12]

Vidi još uredi

Napomena uredi

  1. ^ Talibansku vladu nije priznala nijedna članica ŠOS. Predstanici talibana nisu učestvovali na samitu ŠOS u Dušanbeu u septembru 2021. godine. Istovremeno, ni nove avganistanske vlasti ni članice ŠOS nisu pokrenule pitanje oduzimanja statusa posmatrala Kabulu.
  2. ^ Predsjednik Turkmenistana godišnje učestvuje na samitima ŠOS kao gost predsjedavajuće zemlje.

Reference uredi

  1. ^ „Deklaraciя o sozdanii Šanhaйskoй organizacii sotrudničestva”. Prezident Rossii (na jeziku: ruski). 14. 6. 2001. Pristupljeno 9. 3. 2023. 
  2. ^ „Indiя i Pakistan stali členami ŠOS”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). 9. 6. 2017. Pristupljeno 9. 3. 2023. 
  3. ^ „Liderы ŠOS odobrili vstuplenie Irana v organizaciю, zaяvili v Tegerane”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). 17. 9. 2021. Pristupljeno 9. 3. 2023. 
  4. ^ „ŠOS načala proceduru prisoedineniя Belorussii k organizacii”. RIA Novosti (na jeziku: ruski). 16. 9. 2022. Pristupljeno 9. 3. 2023. 
  5. ^ „Dmitriй Mezencev: Čto daet Rossii ŠOS”. Rossiйskaя gazeta. 23. 8. 2007. Pristupljeno 9. 3. 2023. 
  6. ^ Komissina, I. N.; Kurtov, A. A. (2005). „Šanhaйskaя organizaciя sotrudničestva: stanovlenie novoй realьnosti”. Ros. in-t strateg. issled. Pristupljeno 9. 3. 2023. 
  7. ^ Šanhaйskaя organizaciя sotrudničestva: k novыm rubežam razvitiя (na jeziku: ruski). Institut Dalьnego Vostoka RAN. 2008. ISBN 978-5-8381-0143-3. Pristupljeno 9. 3. 2023. 
  8. ^ „Šangajska organizaciji za saradnju umanjuje globalni uticaj Vašingtona”. PRIVREDA - RTRS. 
  9. ^ Hiro, Dilip (16. 6. 2006). „Shanghai surprise: The summit of the Shanghai Cooperation Organisation reveals how power is shifting in the world”. The Guardian. Arhivirano iz originala 23. 9. 2014. g. Pristupljeno 2019-06-19. 
  10. ^ Varadarajan, Siddharth (8. 7. 2005). „Central Asia: China and Russia up the ante”. The Hindu. Arhivirano iz originala 29. 5. 2009. g. Pristupljeno 13. 12. 2007. 
  11. ^ Kucera, Joshua (19. 8. 2007). „Shanghai Cooperation Organisation Summiteers Take Shots at US Presence in Central Asia”. Eurasianet. The Open Society Institute. Arhivirano iz originala 4. 3. 2016. g. Pristupljeno 11. 6. 2016. 
  12. ^ Grieger, Gisela (26. 6. 2015). „The Shanghai Cooperation Organisation” (PDF). European Parliament Think Tank. str. 1. Arhivirano (PDF) iz originala 27. 5. 2019. g. Pristupljeno 14. 1. 2018. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

  Mediji vezani za članak Šangajska organizacija za saradnju na Vikimedijinoj ostavi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шангајска_организација_за_сарадњу&oldid=27687008”