Šant (medicina)
Šant je prelivanje krvi iz jedne cirkulacije u drugu.[1]
Etiologija uredi
Anomalna komunikacija između sistemske i plućne cirkulacije javlja se u obliku otvora (defekta) na atrijalnom ili ventrikularnom srčanom septumu ili u vidu kanala (lat. ductus arteriosus persistens) između plućne arterije i aorte. Posledica je prelivanje – šant krvi iz jedne cirkulacije u drugu. Krv, naime, kao i svaka druga tečnost, ide iz sistema višeg pritiska u sistem nižeg pritiska, odnosno tamo gde je otpor manji.
Ako krv prelazi iz plućne cirkulacije u sistemsku (desno-levi šant), venska krv odlazi u arterijski sistem smanjujući zasićenost arterijske krvi kiseonikom, što se manifestuje pojavom cijanoze (plavičasta boja kože i vidljivih sluzokoža). Zavisno od veličine šanta i sistemskog volumena krvi, cijanoza može biti različitog stepena: od jedva primetne, blage, do ekstremno teške, u kojoj nezasićenost arterijske krvi kiseonikom može iznositi i 50%. Srazmerno nezasićenosti arterijske krvi kiseonikom (koja deluje stimulativno na koštanu srž) razvija se kompenzatorna poliglobulija, a prsti postaju maljičasti (lat. digiti Hippocrati), noktiju sličnih pokrovnom staklu časovnika. Primer takve urođene srčane mane (USM) je tetralogija Falo (lat. Fallot).
Ako krv prelazi iz sistemske cirkulacije u plućnu (levo-desni šant) postoji recirkulacija krvi kroz pluća, tj. povećava se volumen krvi koja cirkuliše kroz pluća. Nema cijanoze jer arterijska krv odlazi u venski sistem, ali desna komora se opterećuje dodatnim volumenom krvi. Vremenom, zbog stalno povećanog volumena krvi koja cirkuliše u plućima, dolazi do razvoja opstruktivnih lezija u mišićnim arterijama i arteriolama pluća, tj. do pleksogeničke plućne arteriopatije. Ove promene prolaze, prema Hitu i Edvardsu[2], kroz šest stepeni. Do polovine III stepena, hipertenzivne opstruktivne lezije u plućima su reverzibilne. Pritisak u desnoj komori se povećava (uz opterećenje volumenom krvi u dijastoli desna komora biva opterećena i povećanim krvnim pritiskom u sistoli). Levo-desni šant se smanjuje, a kada lezije pređu u kasni III stepen, dolazi do reverzije šanta u desno-levi sa pojavom cijanoze, tj. do Ajzenmengerove bolesti faze postojeće USM.[3]
Izvori uredi
- ^ Daniel Kreisel; Kaiser, Larry R.; Krupnick, Alexander S. (2000). The surgical review: an integrated basic and clinical science study guide. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-2801-0.
- ^ Judith Therrien; Michael A. Gatzoulis; Lorna Swan (2005). Adult congenital heart disease: a practical guide. Cambridge, MA: Blackwell Pub. ISBN 978-0-7279-1668-6.
- ^ Jensen AS, Iversen K, Vejlstrup NG, Hansen PB, Søndergaard L (2009). „Eisenmenger syndrome”. Ugeskrift for Laeger (na jeziku: Danish). 171 (15): 1270—5. PMID 19416617.
Literatura uredi
- Judith Therrien; Michael A. Gatzoulis; Lorna Swan (2005). Adult congenital heart disease: a practical guide. Cambridge, MA: Blackwell Pub. ISBN 978-0-7279-1668-6.
- Daniel Kreisel; Kaiser, Larry R.; Krupnick, Alexander S. (2000). The surgical review: an integrated basic and clinical science study guide. Hagerstwon, MD: Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 978-0-7817-2801-0.