Википедија

Шпијун који је дошао са хладноће (film)

црно-бели шпијунски трилер из 1965. године

Špijun koji je došao sa hladnoće (engl. The Spy Who Came In from the Cold), ponekad prevedeno i kao Špijun koji se sklonio u zavetrinu je britanski crno-beli špijunski triler iz 1965. godine, kojeg je režirao Martin Rit i koji je baziran u celosti na istoimenom romanu engleskog pisca Džona le Karea. Roman su adaptirali scenaristi Pol Den i Gaj Trosper.

Špijun koji je došao sa hladnoće
Filmski poster sa sloganom 'Spremite se za velikane.'
Izvorni naslovThe Spy Who Came In from the Cold
Žanršpijunski film

triler

drama
TvoracDžon le Kare
RežijaMartin Rit
ScenarioPol Den i Gaj Trosper
ProducentMartin Rit
Glavne ulogeRičard Barton

Kler Blum
Oskar Verner

Piter van Ajk
MuzikaSol Kaplan
MontažaEntoni Harvi
Producentska
kuća		Paramount
Godina1965.
Trajanje112 minuta
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Zarada7,6 miliona dolara[1]
NagradeNagrada BAFTA za najbolji britanski film
IMDb veza

Radnja filma je smeštena 1962. godine u jeku Hladnog rata i prati obaveštajca Službe za tajnu obaveštajnu delatnost (MI6) Aleka Limasa (Ričard Barton) koji je, nakon izražavanja nezadovoljstva svojim radom u Berlinu, poslat na tajnu misiju sa ciljem da se infiltrira u komunističku špijunsku organizaciju kao lažni defektor i da iznutra zaustavi rad istočnonemačkog tajnog agenta Mundta (Piter van Ajk). Glumačku postavu još čine i Kler Blum (u ulozi Limasove devojke Nensi Peri) i Oskar Verner (u ulozi tajnog agenta Fidlera).

Film je bio kritički i komercijalni uspeh i smatra se jednim od vrhunaca špijunskog žanra.

Radnja uredi

  Upozorenje: Slede detalji zapleta ili kompletan opis filma!

Alek Limas (Ričard Barton), bivši operativac Uprave za specijalne operacije tokom Drugog svetskog rata, sada agent Službe za tajnu obaveštajnu delatnost (MI6) zadužen za nadgledanje operativne grane službe u Zapadnoj Nemačkoj, prisustvuje ubistvu Karla Rimeka. Rimek je bio poslednji britanski dvostruki agent koji se uspešno infiltrirao u Istočnu Nemačku, i još jedan u nizu žrtava najboljeg istočnonemačkog operativca, Hansa-Ditera Mundta (Piter van Ajk).[2]

Ogorčen, Limas se vraća u London po pozivu Kontrole (Siril Kjuzak), vođe kontraobaveštajne organizacije Cirkus, koji pokušava da ga ubedi da se penzioniše. Limas odbija smatrajući da nije sposoban da živi život za kancelarijskim stolom. Kontrola, shvata da ne može da ubedi Limasa da odustane, i daje mu poslednju misiju; da se infiltrira u Istočnu Nemačku i zaustavi Mundtov rad. Limas prihvata ovu misiju. Da bi bio vrbovan od strane istočnonemačkih agenata u Velikoj Britaniji, Limas odlazi u Biro za nezaposlene gde dobija posao u biblioteci Instituta „Blentajer” za psihičko istraživanje. Na svom novom poslu, Limas upoznaje Nensi „Nen” Peri (Kler Blum), članicu Britanske komunističke partije, i njih dvoje se zbližavaju. Van posla, Limas glumi ulogu depresivnog, ogorčenog bivšeg agenta koji se okrenuo alkoholu da bi privukao istočnonemačke simpatizere. Jednog dana nakon posla Limas napada prodavca (Bernard Li) oko sitne prepirke i odlazi u zatvor. Po izlasku, Nen i on započinju pravu vezu. Kasnije tog dana ga u parku primećuje Eš (Majkl Hordern), komunistički simpatizer iz Velike Britanije, koji ga poziva na večeru. Eš upoznaje Limasa s Dikom Karltonom (Robert Hardi), agentom tajne organizacije Veza (engl. Link) koji nudi Limasu petnaest hiljada britanskih funti za neke informacije o njegovom radu za Službu. Jedini preduslov je da Limas sledećeg jutra pođe sa Karltonom u Holandiju, da bi upoznao tajnog agenta Fidlera.

Posle večere, Limas odlazi u Čelzi, do stana Džordža Smajlija gde saznaje za plan da se Mundt obori koristeći Fidlera, Mundtovog podređenog, koji smatra da je Mundt izdajica. Kasnije, te večeri Limas odlazi kod Nen i oprašta se od nje, a sledeće jutro sa Karltonom odlazi u Hag da bi upoznao Fidlera. U Hagu ga ne dočekuje Fidler, već tajni agent Piters (Sem Vanamejker), koji ispituje Limasa o njegovom radu za Službu. Limas govori Pitersu da je njegov rad pretežno bio bankovni i da je on potpisivao čekove za britanske duple agente, mada da on nikad nije upoznao nijednog od tih agenata i da su svi oni radili pod pesudonimima. Piters odlučuje da su Limasove informacije dovoljno važne za Fidlera i šalje ga za Istočnu Nemačku. Limas saznaje da je tražen u Engleskoj kao nestala osoba, i da je Kontrola najverovatnije procurela tu informaciju.

U Istočnoj Nemačkoj, Limas konačno upoznaje Fidlera koji ga ponovo ispituje o njegovom radu za Službu. Limas okleva da otkrije nove informacije Fidleru, ali njih dvojica zajedno dolaze do zaključka da je Mundt zapravo britanski tajni agent. Limas sumnja u ovu tvrdnju pošto je bio zadužen za berlinsku granu Službe i bio je upoznat sa svim agentima. Fidler i Limas se zbližavaju uprkos njihovim suparničkim ideologijama:

Limas: Ja sam tehničar Fidleru, samo tehničar.

Fidler: Ali nisi komunistički tehničar?

Limas: O zaboga... Ne verujem u Božić Batu, ne verujem u Boga ili u Karla Marksa. Ne verujem ni u šta što pomera svet.

Fidler: Ali kako spavaš noćima? Moraš da imaš neku filozofiju!

Limas: Rezervišem moje pravo na neznanje. To je zapadnjački način života.

Mundt zatim neočekivano dolazi u njihovo sklonište i hapsi Limasa i Fidlera zbog zavere. Fidler uspeva da objasni svoja saznanja svojim nadređenima i Mundt je zauzvrat uhapšen.

Tajni tribunal je organizovan da sudi Mundtu, i Fidler kao tužilac koristi Limasove informacije da prikaže Mundta kao dvostrukog agenta koji je sam postavio Rimeka na poziciju iz koje bi on mogao da najviše informacija izvlači za Britaniju, a zatim ga ubio kada je Fidler počeo da sumnja na njega. Mundtov advokat (Džordž Voskovec) pronalazi greške u Limasovom svedočenju a zatim kao iznenadnog svedoka izvodi Nen Peri, koja je mislila da je pozvana u Nemačku po nalogu Partije za kulturološku razmenu. Nen puca pod pritiskom ispitivanja i priznaje da ju je posetio Džordž Smajli i da je dobila novčanu pomoć od strane britanske vlade po nalogu Limasa. Limas, shvativši težinu situacije, priznaje da je zapravo tajni agent Ujedinjenog Kraljevstva i da nikad nije bio defektor, a Fidler je uhapšen i ubijen kao zaverenik protiv Mundta.

Te iste noći, Mundt oslobađa Aleka i Nen iz pritvora i daje im instrukcije kako da pobegnu nazad u Zapadnu Nemačku preko Berlinskog zida. Mundt objašnjava Limasu da on zapravo jeste britanski tajni agent i da je cela poenta Alekovog dolaska u Nemačku bila likvidacija Fidlera koji je počeo da sumnja u Mundtov legitimitet. Limas shvata da je sve što mu je rekla Kontrola bila laž i da je poslat u Nemačku samo kao pion. Na putu do zida, Alek i Nen upadaju u svađu, jer Nen ne može da shvati kako je on hladnokrvno prihvatio Fidlerovo ubistvo, iako su do tog trenutka bili na istoj strani. Limas joj odgovara:

„Šta kog đavola misliš da su špijuni? Moralni filozofi koji mere sve što urade sa rečju Karla Marksa ili Boga? Nisu. Oni su gomila jadnih bednih kopiladi kao što sam ja, mali ljudi, pijanice, pederi, nezadovoljni muževi, državni službenici koji se igraju „Kauboja i Indijanaca” da malo ulepšaju njihove odvratne male živote. Je l' misliš da sede kao monasi u ćeliji, vagaju dobro sa zlim? Juče bih ubio Mundta jer sam mislio da je bio zao i moj neprijatelj. Ali danas ne. Danas je zao i moj prijatelj.”

Limas i Nan dolaze do Berlinskog zida gde im je Mundt rekao da odu da bi preskočili zid kada reflektor nije uperen u njega. Ali, dok se Limas peo na zid, reflektor se okrenuo ka njima i Mundtovi operativci su ubili Nen, jedinog civila koji je bio svedok špijunskog života. Sa druge strane zida, Smajli dočekuje Limasa i govori mu da pređe u Zapadnu Nemačku i vrati se u Englesku. Shvativši ko ga čeka sa druge strane zida, Limas počinje da se spušta niz zid. Ignorišući molbe obe strane da se popne nazad na zid i pobegne, Limas se spušta ka Neninom beživotnom telu i sam biva ubijen od strane Nemaca.[3][4]

Uloge uredi

Glavne uloge uredi

Sporedne uloge uredi

  • Piter van Ajk — Hans-Diter Mundt
  • Sem Vanamejker — Piters
  • Rupert Dejvis — Džordž Smajli
  • Siril Kjuzak — Kontrola (K)
  • Džordž Voskovec — Istočnonemački advokat odbrane
  • Majkl Hordern — Eš
  • Robert Hardi — Dik Karlton
  • Bernard Li — gospodin Petmor, prodavac
  • Tom Stern — Operativac Centralne Obaveštajne Agencije (CIA)
  • Beatriks Leman — Predsednica tajnog tribunala
  • Ezmond Najt i Stiv Pitas — Sudije tribunala
  • Najal Makginis i Džordž Mikel — Čuvari Kontrolne tačke Čarli
  • Skot Finč — Nemački vodič
  • En Blejk — Gospođa Krejl, radnica u biblioteci
  • Ričard Marner — Oficir nemačkog policijskog odreda „Volkspolizei”
  • Voren Mičel — gospodin Zanfrelo
  • Nensi Nevinson — gospođa Zanfrelo
  • Ričard Kaldikot — gospodin Pit
  • Majkl Riper — gospodin Lofthaus

Kasting uredi

Martin Rit je želeo da karakter Aleka Limasa bude Kanađanin (a ne Britanac kao u originalnom romanu) da bi ga tumačio američki glumac Bert Lankaster, čemu se Džon le Kare protivio. On je smatrao da Amerikanac ne može da uverljivo ispuni ulogu koja je specifično pisana za Britanca.[5] Le Kare je želeo da Limasa glumi britanski glumac, neko kao Piter Finč ili Trevor Hauard.[6][7] Ričard Barton je odabran za glavnu ulogu kada je le Kare prisustvovao predstavi Hamlet na Brodveju gde je Barton glumio ulogu duha kralja Hamleta. Le Kare je o procesu kastovanja Bartona rekao:

„[...] I Bartonov performans je bio sjajan. I imali smo najbolja sedišta u sali. I u njegovoj garderobi je bio jako šarmantan i rekao mi je da je moja knjiga najbolja stvar još od ne znam ni ja čega. [...] Ali ono što sam se pitao u ovoj oluji međusobnih komplimenata je bilo: Kako će ovaj prelepi, gromoglasni, baritonski velški glas i ovaj trostruki alfa mužjak talenat stati u karakter propalog, srednjovečnog britanskog špijuna koji nije poznat po svom šarmu. klasičnoj artikulaciji ili izgledu grčkog boga?”[8][9]

Barton je u početku lobirao da uloga Limasove partnerke Liz Gold ode njegovoj tadašnjoj ženi Elizabet Tejlor. Nakon neuspeha da se pronađe sporazum (Po le Kareovim rečima režiser Martin Rit ju je lično odbio), Elizabet Tejlor je napustila projekat, a ime karaktera je promenjeno iz Liz Gold u Nen Peri da bi se izbegle bilo kakve zablude o Tejlorinoj ulozi u filmu.[7] Le Kare je rekao da je ova promena nastupila iz „očiglednih razloga”. Tenzija se razvila između Elizabet i glumice koja je eventualno kastovana u ulogu Nen, Kler Blum, delom zato što je Kler bila u vezi sa Bartonom tokom pedesetih godina prošlog veka. Između scena koje je snimala sa Bartonom, Blum je svoje vreme provodila u svojoj kamp-prikolici da bi izbegla susrete sa Elizabet.[10] U intervjuu za Criterion kolekciju, Džon le Kare je izneo svoju želju da uloga Nen Peri bude data Riti Tušingam umesto Kler Blum:

„[Rita Tušingam je bila] pomalo šašava, neko ko bi mogao da odglumi radničku klasu, pomalo usamljena, savršen regrut za Komunističku partiju.”

O Blum je le Kare kasnije dodao:

„[Kler Blum je bila] previše lepa, otmena. [...] ona je pružala ženski fokus koji je bio neophodan priči, i zrači neverovatnom samouverenošću. Ona je znala da je [Ričard Barton] neće nadglumiti u istom kadru. Ja mislim da je ona odglumila prelepu ulogu neverovatno dobro.”[11]

O Kler Blum i njenoj ulozi u filmu američki pisac Dejvid Plejnt je kasnije napisao: „Klerina prefinjena lepota pokazuje se kao sinonim za prefinjenost kulture koju ona predstavlja kao glumica.”[12]

Za ulogu prodavca Petmora audiciju je imao britanski glumac Dejvid Lodž, koji je u svojim memoarima tvrdio da je „totalno upropastio šansu” pred Martinom Ritom.[13]

Tokom pedesetih, Martin Rit je stavljen na crnu listu Holivuda zbog sumnje da je komunista ili komunistički simpatizer. Zbog ovog događaja, Rit nije želeo da unajmljuje glumce koji su stali na stranu Holivuda tokom ovog progona. Pri biranju glumaca za film, Rit je često postavljao pitanje: „Gde je on bio kad nam je bio potreban?” da bi saznao da li je neki glumac podržavao Holivud ili osuđenike kao što je bio Rit.[14] Le Kare smatra da je zbog ovoga Rit kastovao glumce kao što su Sem Vanamejker, Kler Blum i Oskar Verner, koji nisu bili toliko popularni u vreme snimanja filma, ali su zato bili na crnoj listi zajedno sa Ritom.[15] Slično Ritu, Barton je pozvao svoje prijatelje da imaju audicije, pa su Majkl Hordern i Robert Hardi kastovani u manjim ulogama.[16]

Nastanak uredi

Scenario uredi

Martin Rit je kupio prava na adaptaciju romana Špijun koji je došao sa hladnoće pre nego što je roman bio zvanično objavljen 1963. godine.[17][18][19] Po rečima Džona le Karea, Rit je sa namerom želeo da kupi prava na adaptaciju romana, jer je smatrao da će film biti savršen prelaz sa njegovih ranijih Holivudskih radova (kao što je film Had sa Polom Njumanom) na njegov tadašnji stav usmeren protiv Makartizma i antikomunističkih ideja Holivuda.[19] U intervjuu za kolekciju Criterion, Džon le Kare je rekao da je od Paramaunta dobio devet hiljada britanskih funti za prava na film.[20] O tome je imao da kaže:

„Pa, svaki mladi pisac na ivici uspeha napravi od sebe budalu. I prodajom prava Paramauntu, ja sam od sebe napravio prokletu budalu. [...] I Paramaunt bi ponosno govorio da su ukrali vlasništvo. Nisu ga ukrali, ali jesu platili minimalno. I prodali su mi priču kako će napraviti umetnički film.”

Pretočenje romana u scenario je prvo na sebe preuzeo američki scenarista Gaj Trosper koji je, slično Ritu, bio na crnoj listi Holivuda tokom pedesetih. Ovaj scenario imao je značajnije razlike u radnji od radnje romana, uključujući scenu gde nakon napada na prodavca Petmora, Limas odlazi u psihijatrijsku bolnicu a ne u zatvor, a zatim beži iz bolnice skokom sa prozora.[10] Ovaj scenario je ostao nedovršen iznenadnom bolesti autora, pa je zadatak adaptacije preuzeo engleski scenarista Pol Den.[21]

Snimanje uredi

 
Martin Rit, Liz Tejlor i Ričard Barton na medijskoj konferenciji na aerodromu Amsterdam-Shiphol u Holandiji radi promocije filma

Špijun koji je došao sa hladnoće je snimljen u crno-beloj tehnici uprkos Panavision i Tehnikolor tehnikama za bojenje filma, koje su u to vreme bile rasprostranjene i korišćene u većini Holivudskih filmova.[21] Film je snimljen u okviru studija Shepperton (trans. Šeperton) u Engleskoj i Ardmore (trans. Ardmor) u Republici Irskoj kao i u Sheveningenu u Holandiji, Trgu Trafalgar u Londonu i gradu Garmiš-Partenkirhen u Nemačkoj.[22][15][23] U Dablinu je kreirana replika Berlinskog zida za potrebe filma, što je tokom dugih noći snimanja često privlačilo posmatrače, što je još više odužilo snimanje.[15][23] Izgradnja zida je ostavila veliki utisak na javnost u Britaniji kao i u Irskoj. Dilis Pauel, novinar za britanski The Sunday Times je u svojoj recenziji filma napisao: „Martin Rit bi mogao da ostane upamćen kao producent koji je izgradio Berlinski zid.”[4] Snimanje je dalje zakomplikovalo prisustvo Elizabet Tejlor koja je često posećivala set zajedno sa Julom Brinerom i Frenkom Zefirelijem.[24] Rit i Barton su često upadali u prepirke tokom snimanja, što je dovelo do raskola na setu. Le Kare je o ovome rekao:

„Sećam se da sam zaseo sa Ritom i prepravio neku scenu, a zatim sam zaseo sa Bartonom i ponovo je prepravio, onda sam otrčao nazad Ritu. Ali ne sećam se da sam ikad seo sa obojicom. I taj proces je trajao svega nekoliko dana, za to vreme je Rit izjavio da je zadovoljan prepravkama, a Barton je odlučio da prestane da se buni: barem meni.”[24]

Netrpeljivost između glavnog glumca i režisera je bila vidljiva, i njih dvojica nisu krili svoju mržnju jedan prema drugom. Rit je smatrao da je Bartonov problem sa alkoholom znak „nedostatka discipline” što se nije dopadalo Bartonu. Rit je takođe želeo da umanji uticaj Bartona na film i da od njega napravi „anonimnog karaktera”.[25][26] Barton je le Kareu u opuštenom razgovoru rekao da mu je žao što umesto Špijun koji je došao sa hladnoće nije odradio „jedan Skofildski [film]”.[24][23] Na kraju snimanja, Rit je, zadovoljan što više neće raditi sa Bartonom, pred postavom i snimateljskom ekipom uporedio Bartona sa ”starom kurvom” sa kojom je imao ”poslednju dobru ševu”.[15] O odnosu između Bartona i Rita, Majkl Sragov je napisao: „Rit možda nije voleo da radi sa Bartonom, ali kao režiser, mora da je voleo Bartonovo umeće.”[27] U intervjuu sa magazinom Gardijan (engl. The Guardian), Džon le Kare se prisećao rada na filmu u pozitivnom svetlu:

„Režiser i ja smo se dobro slagali. Uživao sam prijateljski odnos sa scenaristom [Polom Denom], koji je, ispostavilo se, kao bivši instruktor u britanskoj špijunskoj akademiji tokom Drugog svetskog rata znao mnogo više o špijunaži od mene. Nikakve veće slobode nisu učinjene mojoj priči - iako to više ne vidim kao merilo - i moj jedini posao je bio da dodam koji dodatak scenariju dok sam se družio sa Ričardom Bartonom i pomno pazio njegovo konzumiranje alkohola.”[28]

Kada je snimanje filma konačno završeno, u intervjuu za Njujork Tajms, Rit je rekao: „Očajno sam se proveo snimajući ovaj film na sve moguće načine. Pritajena neizgovorenost filma, mali skučeni setovi, teške karakterizacije — cela stvar je bila agonija.”[29]

Završetak uredi

Najveći izvor nesuglasica između Rita i studija Paramaunt (engl. Paramount Pictures) bilo je oko kraja filma. Predstavnici Paramaunta želeli su da kraj filma bude promenjen tako da Nen i Alek prežive beg iz Istočne Nemačke i žive „srećno do kraja života”. Takođe, smatrali su da će film biti neuspeh, da je ispunjen nepotrebnim dijalogom kao i da priča stagnira i na kraju ne vodi ničemu.[30] Rit je na kraju uspeo da se izbori da film ostane nepromenjen, onakav kakvog ga je on zamislio. Film je premijerno prikazan 16. decembra 1965. godine u Sjedinjenim Američkim Državama, a zatim je imao svoju premijeru u Ujedinjenom Kraljevstvu, 13. januara 1966. godine.

Muzika uredi

Muziku za film je komponovao američki filmski i televizijski kompozitor Sol Kaplan:[31]

Autor(i) svih pesama: Sol Kaplan.

№ Naziv Trajanje
1. The Spy Who Came In From the Cold (Main Theme)   2:42
2. Piano Prelude   3:03
3. Control   3:51
4. Contact   2:07
5. The Pussy Willow Club   3:38
6. Pussy Willow Girl   3:21
7. Leamas and Fiedler   2:48
8. The Compound   2:58
9. The Cell Door   3:31
10. Waltz For a Spy   2:42
11. The Spy Comes In   2:39
Ukupno trajanje:
33:24

Kritika i prijem uredi

Blagajna uredi

Špijun koji je došao sa hladnoće je zaradio 7,6 miliona dolara od prodaje karata u američkim i britanskim bioskopima, dok je van izvornih zemalja zaradio svega 342 dolara od prodaje karata.[32]

Kritika uredi

Špijun koji je došao sa hladnoće bio je kritički i komercijalni uspeh. Kritičari su većinski pozitivno ocenili film, smatrajući da predstavlja realnu dekonstrukciju špijunskog žanra kojeg je nekoliko godina pre izlaska filma popularizovao serijal filmova o Džejmsu Bondu, koji je predstavio špijunažu u mnogo pozitivnijem svetlu.[33] Film je bio nominovan za šest BAFTA nagrada od kojih je osvojio četiri, dok je Barton za svoju ulogu Aleka Limasa osvojio nagradu David di Donatelo i nagradu Lorel.[34][35][36]

Prve reakcije kritičara na Špijun koji je došao sa hladnoće bile su iznenađujuće pozitivne. Martin Rit je o ovom iznenadnom uspehu rekao:

„Ljudi su me hvalili za moju pronicljivost, unapred sam namirisao bestseler. Ali nisam ni sanjao da će biti toliki uspeh. Mislio sam da ću možda da napravim prijatan, mali, neuspešan film, ali dobar film. Još uvek sam zadivljen kako je film primljen.”[37]

Bosli Krouter, novinar i filmski kritičar za The New York Times magazin, rekao je o filmu: „Nakon svih špijunskih i filmova misterije romantične, neuverljive prirode koje smo gledali, lepo je videti film koji je realističan i uverljiv, kao što je to Špijun koji je došao sa hladnoće.”[38] Brendan Gil za magazin The New Yorker opisao je film: „u svakom pogledu zadivljujuća adaptacija fantastično popularnog romana Žona [sic] le Karea.”[39] Magazin Variety je o filmu imao da kaže: „[Špijun koji je došao sa hladnoće je] izvrsna savremena špijunska drama o Hladnom ratu koja ostavlja solidan utisak naglaskom na ljudske vrednosti, totalan nedostatak mehaničkih špijunskih izuma i savršeno iskontrolisano podigravanje.”[40]

Ijan Nejtan, filmski kritičar za magazin Empire dao je filmu četiri zvezdice od mogućih pet i o njemu je rekao: „Nijedan drugi film nije shvatio izrezbarenu nehumanost i intelektualnu igru poteza i kontrapoteza prikazanih u špijunskoj fikciji Džona le Karea, bolje od majstorskog, iako sumornog, prikaza iskvarenog idealizma Martina Rita. [...] [Špijun koji je došao sa hladnoće] je antiteza grandioznih avantura 007: mračan, raspričan, depresivan, ali jako inteligentan, zapanjujuće oštar i prelepo odglumljen.”[41] Deo recenzije u magazinu Monthly Film Bulletin glasi: „Koncentracija je zahtevana; i zaslužena tenzijom i tačnošću dijaloga i visokim nivoom performansa... [postava] daje performanse sorte koja odmah zahteva pažnju, čak i ako se karakteri slabo razvijaju nakon tačke u kojoj smo ih prvi put upoznali.”[42]

Filip Šojer za magazin Los Angeles Times napisao je: „[Špijun koji je došao sa hladnoće] nije lak, i sigurno nije ugodan, film za gledanje; previše neličan previše objektivan, da bi nas potresao do plača, tako da nas kraj jedino može ostaviti depresivnim.”[43] Ričard Kou, kritičar magazina The Washington Post, tvrdi da je uživao u filmu i piše: „Nisam delio evidentno proširenu ljubav prema Špijun koji je došao sa hladnoće u njegovom originalnom obliku kao roman, ali ja svakako smatram da je on jako interesantan film.”[44]

Kritičar Murtaza Ali Kan je fokus stavio na Bartonov performans i rekao je o njemu: „Očaravajući performans Ričarda Bartona, možda čak i njegov najbolji ikada, daje veliku vrednost filmu. Kao pravi kameleon, Barton od početka prestaje da bude on tako što bez truda stvara svoj alter ego —okorelog, sumnjičavog, sve samo nepobeđenog britanskog špijuna Aleka Limasa.” Ali Kan je zaključio svoju recenziju rečima: „Sve u svemu Špijun koji je došao sa hladnoće ne ispunjava samo želje fanova špijunaže već na neke načine prevazilazi njihova očekivanja. Brilijantna od početka do kraja, evo je priča koja je ne samo zabavna već ima snagu da oduševi inteligentnu publiku.”[45]

Dejv Ker, za magazin Chicago Reader, napisao je da je film: „Mračan, monoton i površan” ali da smatra da „Bartonov ostareli agent ima neke iskrene dirljivosti.”[46] Za magazin Slant, Fernando Krouk je napisao: „Samozadovoljno gorak gde su Džejms Bond filmovi nonšalantno bezobzirni, Ritov Špijun koji je došao sa hladnoće se čini kao anti-triler dodatak njegovom hvaljenom anti-vesternu Had.” Krouk je zaključio svoju recenziju napisavši: „Na kraju krajeva film se urušava pod težinom svoje mračne ozbiljnosti; njegova turobnost postaje, ne antidot Džejsmu Bondu već njegov odraz u polomljenom ogledalu” i ocenio je film sa dve zvezdice od mogućih pet.[47]

Na agregatnim sajtovima Letterboxd, IMDb i Rotten Tomatoes film ima skorove 3.8 (na skali od 1 do 5), 7,6 (na skali od 1 do 10; ukupno 16.831 glasova) i 89 (na skali od 1 do 100).[48][49][50]

Film se smatra jednim od najboljih u žanru špijunaže.[51]

Criterion kolekcija uredi

Špijun koji je došao sa hladnoće je 2008. godine zvanično postao deo Criterion kolekcije, gde je bio očišćen i objavljen u DVD formatu, a zatim i u Blu-ray formatu 2013. godine.[52]

Digitalno poboljšanje i njegovo objavljivanje u okviru Criterion kolekcije, obnovilo je interes oko filma. Nik Šager, novinar za AV Club je dao filmu ocenu 4+ na skali od 1 do 5[a] i fokusirao se na Bartonov performans o kojem je napisao: „Oštro komponovane crno-bele slike, po zasluzi Martina Rita i kinematografa Osvalda Morisa, ograničavaju Bartona gurajući ga u ivice ekrana. Zarobljen u uskim fizičkim prostorima, Barton je figura bolne tragedije, ona čija je propast — viđena u jednom od mnogih srceparajućih close-up kadrova — njegova krivica, i neizbežna je koji god on izbor napravi.”[53] Esejista i filmski kritičar Majkl Sragov napisao je o filmu: „[Špijun koji je došao sa hladnoće] je špijunski film koji nije napadan, niti ti se prikrada kao lopov. Umesto toga, on kreira atmosferu muke, straha i besa koja pojačava svaku pauzu u akciji i radnju glumaca, ostavljajući gledaoce da vise o svakoj reči kriptičnog, ponekad elokventnog dijaloga”[54]

Nagrade uredi

Lista značajnijih nagrada koje je film osvojio, ili za koje je bio nominovan:

Nagrada Kategorija Nominovani Rezultat Napomena
Nagrada Oskar[55] Nagrada Oskar za najboljeg glavnog glumca Ričard Barton Nominacija [b]
Nagrada Oskar za najbolju scenografiju[v] Hal Pereira, Tembi Larsen, Edvard Maršal i Džozi Mekevin Nominacija [g]
Nagrade Britanskog kinematograskog udruženja Nagrada za najbolju kinematografiju Osvald Moris Osvojeno
Nagrade BAFTA[56] BAFTA za najboljeg britanskog glumca Ričard Barton Osvojeno
BAFTA za najbolju kinematografiju - crno-beli filmovi Osvald Moris Osvojeno
BAFTA za najbolji britanski film Martin Rit Osvojeno
BAFTA za najbolji britanski film iz bilo kog izvora Nominacija [d]
BAFTA za najbolji umetnički pravac - crno-beli filmovi Tembi Larsen Osvojeno
BAFTA za najboljeg stranog glumca Oskar Verner Nominacija [đ]
Nagrade Zlatni globus[57] Zlatni globus za najboljeg glumca u sporednoj ulozi Osvojeno
Nagrade David di Donatelo[58] Nagrada za najboljeg stranog glumca Ričard Barton Osvojeno
Nagrade Edgar Alan Po[59] Nagrada Edgar za najbolji film Gaj Trosper, Pol Den Osvojeno
Nagrade Lorel[36] Nagrada za najbolji muški dramski performans Ričard Barton Osvojeno
Nacionalni recenzioni odbor[60] Lista top 10 najboljih filmova objavljenih 1965. godine Peto mesto
Nagrade Američkog udruženja scenarista[61] Najbolje napisana američka drama Gaj Trosper, Pol Den Nominacija [e]

Napomene uredi

  1. ^ Sistem ocenjivanja na sajtu koristi se američkim sistemom ocenjivanja čiji raspon ide od ocene F (1) do ocene A+ (5+). Po ovom sistemu, Špijun koji je došao sa hladnoće je dobio ocenu B+
  2. ^ Nagradu osvojio Li Marvin za film Ket Balu
  3. ^ U ovom trenutku, nagrada Oskar za najbolju scenografiju bila je podeljena na dve nagrade, jednu za najbolji umetnički pravac u crno-belim filmovima i identična za filmove u boji. Špijun koji je došao sa hladnoće bio je nominovan za pređašnju kategoriju
  4. ^ Nagradu osvojili Robert Kletvorti i Džozef Kiš za film Ship of Fools
  5. ^ Nagradu osvojio Majk Nikols za film Ko se boji Virdžinije Vulf?
  6. ^ Nagradu osvojio Rod Stajger za film Čovjek iz zalagaonice
  7. ^ Nagradu osvojili Morton Fajn i Dejvid Fridkin za film Čovjek iz zalagaonice

Reference uredi

  1. ^ „The Spy Who Came In from the Cold - the Numbers”. The Numbers. Pristupljeno 4. 4. 2022. 
  2. ^ „The Spy Who Came in from the Cold, PopMatters”. PopMatters (na jeziku: engleski). 2008-12-03. Pristupljeno 2022-08-28. 
  3. ^ Gorzo, Andrei (2021-04-20). „Six Ways of Looking at Martin Ritt’s The Spy Who Came in from the Cold”. Bright Lights Film Journal (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-31. 
  4. ^ a b Karlton 1994, str. 82. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFKarlton1994 (help)
  5. ^ Nast, Condé (2013-04-08). „The Spy Who Liked Me”. The New Yorker (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-28. 
  6. ^ „The Spy Who Came in from the Cold | Becoming Richard Burton - Articles”. Wales Arts Review (na jeziku: engleski). 2021-05-04. Pristupljeno 2022-08-28. 
  7. ^ a b le Kare 2016, str. 206.
  8. ^ le Kare 2016, str. 202.
  9. ^ Nast, Condé (2013-04-08). „The Spy Who Liked Me”. The New Yorker (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-30. 
  10. ^ a b le Kare 2016, str. 205.
  11. ^ The Spy Who Came in from the Cold (1965) - IMDb (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2022-09-02 
  12. ^ Plejnt, Dejvid (2013). Becoming a Londoner: A Diary. Sjedinjene Američke Države: Bloomsbury Publishing. str. 491. ISBN 978-1408839751. 
  13. ^ „Facts about "The Spy Who Came in from the Cold" : Classic Movie Hub (CMH)”. Classic Movie Hub - CMH. Pristupljeno 2022-08-23. 
  14. ^ le Kare 2016, str. 206 - 207.
  15. ^ a b v g le Kare 2016, str. 207.
  16. ^ „The Spy Who Came in from the Cold | Becoming Richard Burton - Articles”. Wales Arts Review (na jeziku: engleski). 2021-05-04. Pristupljeno 2022-08-28. 
  17. ^ le Kare 2016, str. 199.
  18. ^ Crowther, Bosley (1965-12-24). „Le Carre's Best Seller Adapted to Film”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2022-04-04. 
  19. ^ a b le Kare 2016, str. 200.
  20. ^ Karlton 1994, str. 85. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFKarlton1994 (help)
  21. ^ a b le Kare 2016, str. 208.
  22. ^ Staff, Variety; Staff, Variety (1966-01-01). „The Spy Who Came in from the Cold”. Variety (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-28. 
  23. ^ a b v Karlton 1994, str. 83. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFKarlton1994 (help)
  24. ^ a b v le Kare 2016, str. 204.
  25. ^ Alpert, Holis (1986). Burton. Sjedinjene Američke Države: Putnam. str. 159. ISBN 0399130934. 
  26. ^ Brag, Melvin (1988). Richard Burton: A Life. Sjedinjene Američke Države: Little, Brown and Company. str. 200 — 201. ISBN 0316105953. 
  27. ^ „The Spy Who Came in from the Cold, PopMatters”. PopMatters (na jeziku: engleski). 2008-12-03. Pristupljeno 2022-08-28. 
  28. ^ Carré, John le (2016-02-20). „John le Carré on The Night Manager on TV: they’ve totally changed my book – but it works”. the Guardian (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-02. 
  29. ^ Karlton 1994, str. 85-86. sfn greška: više ciljeva (2×): CITEREFKarlton1994 (help)
  30. ^ Karlton, Džekson (1994). Picking Up the Tab: The Life and Movies of Martin Ritt. Sjedinjene Američke Državnj: Bowling Green State University Popular Press. str. 312. ISBN 0879726717. 
  31. ^ The Spy Who Came In From The Cold (Music From The Original 1965 Motion Picture Soundtrack) (na jeziku: srpski), 2011-06-01, Pristupljeno 2022-08-30 
  32. ^ „The Spy Who Came in from the Cold (1965) - Financial Information”. The Numbers. Pristupljeno 2022-08-30. 
  33. ^ Shimmin, Graeme (2013-08-05). „The Spy Who Came in From the Cold: Book and Movie Review”. Graeme Shimmin, spy thriller and alternate history writer (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-28. 
  34. ^ „BAFTA Awards”. awards.bafta.org. Pristupljeno 2022-04-04. 
  35. ^ „Richard Burton with the David di Donatello Award”. agefotostock (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-04. 
  36. ^ a b Sommer, Elke. „Elke Sommer Online - Laurel Awards 1966” (PDF). Elke Sommer. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 12. 2021. g. Pristupljeno 26. 8. 2022. 
  37. ^ Miler, Gabrijel (2000). The Films of Martin Ritt: Fanfare for the Common Man. Sjedinjene Američke Države: University Press of Mississippi. str. 274. ISBN 978-1578062775. 
  38. ^ Krouter, Bosli (24. 12. 1965). „Screen: Richard Burton Portrays 'The Spy Who Came In from the Cold'”. The New York Times: 24. 
  39. ^ Gil, Brendan (1. 1. 1966). „The Current Cinema”. The New Yorker. 46. 
  40. ^ „The Spy Who Came In From the Cold”. Variety. 15. 15. 12. 1965. 
  41. ^ „The Spy Who Came In From The Cold”. Empire. Pristupljeno 2022-08-30. 
  42. ^ „The Spy Who Came In from the Cold”. Monthly Film Bulletin. 385: 33. 20. 2. 1966. 
  43. ^ Šojer, Filip K. (21. 12. 1965). „Spy Who Came In From The Cold: Chills With Frigid Outlook”. Los Angeles Times. IV: 18. 
  44. ^ Kou, Ričard L. (24. 12. 1965). „Cold Spy Warm on Film”. The Washington Post: A18. 
  45. ^ Khan, Murtaza Ali. „The Spy Who Came in from the Cold (1965): Martin Ritt's genre-breaking spy thriller featuring a tour de force from Richard Burton”. A Potpourri of Vestiges. Pristupljeno 2022-09-02. 
  46. ^ chicagoreader (1985-10-26). „The Spy Who Came In From the Cold”. Chicago Reader (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-20. 
  47. ^ Croce, Fernando F. (2008-11-25). „Review: The Spy Who Came in from the Cold”. Slant Magazine (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-09-20. 
  48. ^ The Spy Who Came in from the Cold (1965) (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2022-08-30 
  49. ^ The Spy Who Came in from the Cold (1965) - IMDb, Pristupljeno 2022-09-03 
  50. ^ The Spy Who Came in From the Cold (na jeziku: engleski), Pristupljeno 2022-08-30 
  51. ^ Herbert, Jeremy (2021-08-24). „The 35 Best Spy Movies Of All Time”. SlashFilm.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-30. 
  52. ^ „The Spy Who Came in from the Cold”. The Criterion Collection (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-04-04. 
  53. ^ „The Spy Who Came In From The Cold”. The A.V. Club (na jeziku: engleski). 2013-09-11. Pristupljeno 2022-08-30. 
  54. ^ Sragow, Michael. „The Spy Who Came in from the Cold:True Ritt”. The Criterion Collection (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-30. 
  55. ^ „The 38th Academy Awards | 1966”. Oscars.org | Academy of Motion Picture Arts and Sciences (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-26. 
  56. ^ „Film in 1967 | BAFTA Awards”. awards.bafta.org. Pristupljeno 2022-08-26. 
  57. ^ „Spy Who Came in from the Cold, The”. www.goldenglobes.com. Pristupljeno 2022-08-26. 
  58. ^ „David di Donatello Awards (1966)”. IMDb. Pristupljeno 2022-08-26. 
  59. ^ „Edgar Allan Poe Awards (1966)”. IMDb. Pristupljeno 2022-08-26. 
  60. ^ „FilmAffinity”. FilmAffinity (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-28. 
  61. ^ „FilmAffinity”. FilmAffinity (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-28. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Шпијун_који_је_дошао_са_хладноће_(филм)&oldid=27678048”