Википедија

Štab

Štab (nem. Stab[1]) je vojni organ koji prikuplja sve neophodne podatke koji pomažu komandantu da lakše donese odluke. Štab služi za razradu i prenošenje komandantove odluke, zapovesti, naređenja na potčinjene jedinice.[2]

Sastanak osoblja američkog 112. pukovskog borbenog tima u Araveu sa generalom Julijanom Kaningamom (sedi)

Istorija uredi

Pre kraja 18. veka, generalno nije postojala organizaciona podrška za funkcije osoblja kao što su vojna obaveštajna služba, logistika, planiranje ili osoblje. Komandanti jedinica obavljali su takve funkcije za svoje jedinice, uz neformalnu pomoć podređenih koji obično nisu bili obučeni za određeni zadatak ili im nije dodeljen specifični zadatak.

Austrija uredi

Grof Leopold Jozef Daun, u pismu carici Mariji Tereziji u januaru 1758. godine, zalagao se za važniju ulogu generalštaba (načelnika štaba).[3] Neuspesi u vojsci, posebno u Bici kod Lojtena, jasno su dali do znanja da Austrija nema „veliki mozak“ i da je komanda trebala da proširi opterećenje kako bi vrhovni komandant imao vremena da razmotri stratešku sliku. Propise iz 1757. godine stvorili su Gros Feldgeneralštab i Klajn Generalštab (veliki i mali generalštab), a nakon promena 1769. godine osnovano je stalno osoblje od 30 oficira pod upravom Franca Morica fon Lasia, koje bi u ratu bivalo prošireno dodatkom mlađih oficira.[4] Osoblje Grosa bilo je podeljeno na tri dela: prvo, Intrinsekum, koji se bavio operacijama unutrašnje administracije i rukovođenja; drugo, spoljne aktivnosti, uključujući pionire; treće, inspekcijska služba, koja se bavila izdavanjem naredbi i ratnim zarobljenicima. Uz generalštab bio je i general-ađutant, koji je predvodio grupu ađutantskog osoblja koje su izabrali komandanti vojske da bi se bavili detaljima unutrašnje uprave i upoređivanjem obaveštajnih podataka, i bio je potčinjen glavnom komandantu. Načelnik štaba postao je glavni savetnik vrhovnog komandanta, i u fundamentalnom pomaku od prethodne administrativne uloge, načelnik štaba je sada preduzeo operativno planiranje, delegirajući rutinski posao na svoje više starešine. Štabni oficiri su bili odabrani iz linijskih jedinica i kasnije bi se vraćali u njih, s namerom da se tokom svog vremena sa osobljem dokažu kao vođe. U bici ili kada je vojska imala odvojila korpus, komandantu kolone bi se dodelio mali broj osoblja kao manja verzija štaba. Osova višeg ranga, obično major, bio bi šef štaba kolone i njegov glavni zadatak bio bi da pomogne komandantu da ima bolji uvid u stanje na terenu.

Kada je Karl Mak fon Liberič postao načelnik generalštaba vojske pod princom Josijom od Sakse-Koburg-Kalfelda u Holandiji, on je izdao Instruktionspunkte für gesammte Herren Generals, čijih zadnjih 19 tačaka navode uloge štabnih oficira, koji se bave ofanzivnim i odbrambenim operacijama, istovremeno pomažući glavnokomandujućem. Godine 1796, nadvojvoda Karlo od Austrije je izmenio spisak svojim sopstvenim Observationspunkte, pošući o šefu štaba: „on je dužan da razmotri sve mogućnosti u vezi sa operacijama, a ne da sebe smatra samo izvršavanjem tih uputstava“.[5] Dana 20. marta 1801, podmaršal Duka postao je prvi svetski mirnodopski Generalquartiermeister na čelu štaba, i ratna uloga načelnika štaba sada je bila usredsređena na planiranje i operacije za pomoć komandantu. Nadvojvoda Karlo od Austrije proizveo je novi Dienstvorschrift 1. septembra 1805,[6] koji je osoblje podelio na tri dela: 1) Politička prepiska; 2) Operativna uprava koja se bavi planiranjem i obavještajnim radom; 3) Direkcija za usluge koja se bavi administracijom, snabdevanjem i vojnom pravdom. Nadvojvoda je uspostavio poziciju savremenog načelnika štaba: „Načelnik štaba stoji uz vrhovnog komandanta i u potpunosti mu stoji na raspolaganju. Njegova sfera rada ne povezuje ga sa određenom jedinicom”. „Vrhovni komandant odlučuje šta i kako treba da se dogodi; njegov glavni pomoćnik razrađuje te odluke, tako da svaki podređeni razume njegov dodeljeni zadatak“. Stvaranjem korpusa 1809. godine, svaki je imao osoblje, čiji je šef bio odgovoran za rukovođenje operacijama i izvršavanje celokupnog plana štaba. Osoblje je po izbijanju rata 1809. brojalo preko 170 pripadnika. Konačno je 1811, Jozef Radecki fon Radec proizveo svoj Über die bessere Einrichtung des Generalstabs,[7] koji je rukovodećoj i nadzornoj ulozi šefa štaba dao prioritet nad odeljenjima (Politička prepiska, Operacije i Služba) pod njihovim vlastitim direktorima, efektivno spajajući ađutante i oficire generalštaba. U ovom sistemu ležali su počeci formalnog osoblja korpusa, čiji su se članovi mogli specijalizovati za operacije, obaveštajne poslove i logistiku.[8]

Francuska uredi

Uprkos kratkotrajnom stalnom osoblju pod upravom St-Cyr (1783–90), Francuzi su se vratili starom sistemu 1790, kada je Revolucionarna vlada ukinula štabni kor. Kada je general Luj Aleksandar Bertje imenovan za šefa kabineta francuske vojske Italije 1795. godine, to je bila njegova stara administrativna uloga, koju su Žomini i Vaše tačno opisali kao „glavni službenik“ i „sa ograničenom nadležnosti“.[9] Njegov priručnik je samo sistem izveštavanja kao vrsta kancelarijskog priručnika.[10] Štabni oficiri su izbačeni iz linije prema austrijskom modelu, ali nisu prošli nikakvu obuku i samo su postajali efikasni u administrativnim zadacima, posebno u brzom izdavanju naredbi. Napoleonu Bonaparti je to odgovaralo od trenutka kada je preuzeo vojsku sledeće godine i on je koristio Bertjeov sistem tokom svih ratova. Presudno je bilo da je Napoleon ostao šef obaveštajne službe i operativni planer, što je opterećenje sa kojim, na kraju, nije mogao da se nosi ni on.

Organizacija štabova zemalja članica NATO-a uredi

Većina članica NATO-a je prihvatila sličnu funkcionalnu organizaciju svojih štabova. Taj sistem se temelji na organizaciji francuske vojske iz 19. veka po kojem je svakoj štabskoj dužnosti u zapovedništvu ili jedinici dodeljeno odgovarajuće slovo kao prefiks koji označava vrstu zapovedništva, iza kojega slede brojevi koji označavaju štabske funkcije u datom zapovedništvu. Pritom brojevi ne znače hijerarhiju (npr. 1 nije značajniji od 2), već je to nastavak francuske prakse još iz 19. veka.

Slovne oznake su:

  • A, zapovedništvo vazduhoplovnih snaga (Air ),
  • C, zapovedništvo kombinovanih (višenacionalnih) snaga (Combined),
  • F, istureno zapovjedništvo (Forward),
  • G, zapovedništvo kopnenih snaga (Ground),
  • J, združeno (dve ili više grana) zapovedništvo (Joint),
  • N, zapovedništvo pomorskih snaga (Navy) i
  • S, zapovedništva jedinica kojima zapoveda pukovnik i niži oficiri (Staff).

U nekim slučajevima, iako to nije službeno, pojavljuje se i slovo E koje znači Element i koje se koristi za označavanje manjeg samostalnog elementa koji nije deo štabne organizacije. Tako npr. E3 može biti operativni element logistike, E4 element logistike na isturenom mestu medicinske potpore i sl.

Brojevne oznake štabskih funkcija su:

  • 1, osoblje i administracija,
  • 2, obavještajni poslovi i sigurnost,
  • 3, operacije,
  • 4, logistika,
  • 5, planiranje,
  • 6, telekomunikacije i informacijska tehnologija (IT),[11]
  • 7, obuka,
  • 8, financije i ugovori,
  • 1, civilno-vojna suradnja (Civil Military Cooperation – CIMIC).

Tako se, npr. oficir za personalne poslove u zapovedništvu pomorskih snaga označava kao N1. U zapovedništvima većeg nivoa svaka štabska funkcija zahteva postojanje vlastitog odseka, odela i sl, pri čemu se oznaka N1 odnosi na taj odsek, odeo i sl, ali i na čelnika te štabske celine. Takvo označavanje može ići i naniže pri čemu bi npr. J13 označavao operativnog oficira u odseku (odelu i sl) za personalne poslove zapovedništva združenih snaga.

Štabske funkcije uredi

Osoblje i administracija (1) uredi

Oficir za personalne poslove i administraciju upravlja personalnim i administrativnim sistemom koji povezuje zapovedništvo s podređenim jediniciama obavljajući poslove u rasponu od rešavanja personalnih zahteva podređenih do provođenja nadređenih o rasporedu, premeštaju i sl, a na nivou jedinice S1 se najčešće brine još i o organizaciji i radu poštanske službe.

Obaveštajni poslovi i sigurnost (2) uredi

Obaveštajni deo štaba je odgovoran za prikupljanje i obradu podataka i informacija o tome šta protivnik čini ili namerava činiti s ciljem uspešnog obavljanja vlastite misije, a često još nadzire zemljovide i geografski informacioni sistem – GIS. Na nivou jedinice S2 je oficir za sigurnost koji obavlja sve poslove oko izdavanja dopuštenja osoblju postrojbe za pristup zaštićenim (klasificiranim) podacima.

Operacije (3) uredi

Štabska celina za operacije je namenjena planiranju operacija, a ponekad u svojoj nadležnosti može imati i obuku (najčešće na nižim razinama). Osim planiranja i usklađivanja operacija, ta štabska celina se brine o svim drugim poslovima koji omogućavaju delovanje jedinice i obavljanje njene misije, kao i o poslovima oko podupiranja i dodatnog planiranja operacije, planiranja budućih operacija te izvršenja planirane obuke. U većini jedinica to je najveća štabska celina i smatra se najvažnijom, a komandir te celine najčešće ima isti čin kao i izvršni oficir (en. executive officer – XO).

Logistika (4) uredi

Štabna celina za logistiku je odgovorna za upravljanje logističkom potporom i osiguranje svih vrsta opskrbe i usluga, kao što su municija, gorivo, hrana, voda, sanitet, održavanje, materijalna sredstva, graditeljstvo i prijevoz.

Planiranje (5) uredi

Štabska celina za planiranje je odgovorna za dugoročno planiranje i strategiju razvoja neke više ustrojbene celine (npr. jedne grane oružanih snaga ili stalnog zapovedništva združenih snaga), a niže ustrojbene celine najčešće nemaju takvu organizacijsku celinu.

Telekomunikacije i informacijska tehnologija (IT) (6) uredi

Telekomunikacijska štabska celina upravlja svim komunikacijama i daje komunikacijske upute tokom operacija te otklanja sve kvarove u komunikacijskom sistemu. Na nivou jedinice S6 je obično odgovoran za sve elektronske sisteme u jedinici, uključujući računare, faksove, kopirne aparate, i telefone.

Obuka (7) uredi

Štabna celina za obuku organizuje i usklađuje sve obučne aktivnosti koje sprovodi jedinica te nadzire i podupire obuku podređenih jedinica.

Financije (8) uredi

Štabska celina za finansije se brine za financijsku stranu operacija pribavljajući odgovarajuće financijske resurse i sklapajući potrebne ugovore.

Civilno-vojna saradnja - CIMIC (9) uredi

Civilno-vojna saradnja ili civilni poslovi su delatnosti koje stvaraju, održavaju, utiču na ili koriste odnose između vojnih snaga, vladinih ili nevladinih civilnih organizacija i vlasti te civilnog stanovništva na vlastitom, neutralnom ili protivničkom području radi omogućavanja vojnih operacija i postizanja zadanih ciljeva.

Reference uredi

  1. ^ Reč „štab“ vodi poreklo iz nemačkog jezika: Školski rečnih stranih reči, Ljubo Mićunović, 477. str. ISBN 978-86-7446-132-7.
  2. ^ Мала школска енциклопедија. ISBN 978-86-331-2950-3. str. 307.
  3. ^ Duffy, C. 'Instrument of War' p.381
  4. ^ Desfourt, François (1769). „VIII”. Generalreglement, oder Verhaltungen für die kaiserliche königliche Generalität [General Regulations, or Behaviors for the Imperial Royal Generals] (na jeziku: nemački). vol. 1, part 2. str. 145f. Arhivirano iz originala 21. 9. 2016. g. Pristupljeno 2. 12. 2018. 
  5. ^ Osterreichische Militärische Zeitschrift (Streffleur, Vienna) 1860 III, 229-233
  6. ^ Regele, O.: Generalstabschefs aus vier Jahrhunderten (Vienna) 1966, p.55
  7. ^ Kriegsgeschichtliche Abteilung des k.u.k. Kriegsarchivs: Befreiungskriege (Kriegsarchiv, Vienna) 1913 Vol. V 'Leipzig'
  8. ^ Fremont-Barnes, G. (editor) 'Armies of the Napoleonic Wars' 2011; Kriegsarchiv Vienna, Nachlasse Wolf-Schneider, B/197, 6/IX
  9. ^ Vachee, 'Napoleon at Work' (1914) p.29ff
  10. ^ Lamarque, Jean Maximilien; Fririon, Franciois Nicolas baron (11. 5. 2018). „Le Spectateur militaire: Recueil de science, d'art et d'histoire militaires”. Bureau de Spectateur militaire. Arhivirano iz originala 23. 9. 2016. g. — preko Google Books. 
  11. ^ Department of the Army (1997). Staff organization and Operations (FM 101-5) (PDF). str. 4—16. Arhivirano iz originala (PDF) 22. 11. 2011. g. Pristupljeno 6. 9. 2010. 

Literatura uredi

  • Bartholomees, J. Boone Buff Facings and Gilt Buttons: Staff and Headquarters Operations in the Army of Northern Virginia, 1861–1865 (University of South Carolina Press, 1998) ISBN 1-57003-220-3.
  • Crosswell, D.K.R. The Chief of Staff: The Military Career of General Walter Bedell Smith (Greenwood Press, 1991) ISBN 0-313-27480-0.
  • Fremont-Barnes, G. (editor) Armies of the Napoleonic Wars (2011)
  • Goerlitz, Walter History of the German General Staff 1657–1945 (Praeger 1954).
  • Hittle, James Donald The Military Staff: Its History and Development (Military Service Publishing, 1944)
  • Jones, R. Steven J The Right Hand of Command: Use and Disuse of Personal Staffs in the American Civil War (Stackpole Books, 2000) ISBN 0-8117-1451-9.
  • Koch, Oscar W. G-2: Intelligence for Patton: Intelligence for Patton (Schiffer Aviation History, 1999) ISBN 0-7643-0800-9.
  • Pigman, Robyn. "All Systems Green: A Concise History of Chicken Bak Bak and the S-6 Offensive" (Nelson Ltd) ISBN 978-9948150510.
  • Regele, O.: Generalstabschefs aus vier Jahrhunderten (Vienna 1966)
  • Watson, S.J. By Command of the Emperor: A Life of Marshal Berthier (Ken Trotman Ltd) ISBN 0-946879-46-X.
  • Irvine, D.D. The French and Prussian Staff Systems Before 1870 in The Journal of the American Military Foundation Vol. 2, No. 4 (Winter, 1938), pp. 192–203 (https://www.jstor.org/stable/3038792?seq=1#fndtn-page_scan_tab_contents)

Spoljašnje veze uredi

 
Štab na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Штаб&oldid=27556213”