Štimovanje klarineta
Štimovanje [1](ital. accordatura, franc. accordage, engl. musical tuning, nem. Stimmung, rus. строй)[2] je usaglašavanje tonske visine muzičkih instrumenata prema osnovnom ili kamernom tonu.
440.ogg (pomoć·info)
Danas postoje različite vrste digitalnih štimera koji omogućuju najtačnije štimovanje instrumenata.
Mnogi digitalni štimeri imaju ugrađen i mikrofon i ulaz za kabl i opciju za sniženje štima od pola tona, pregledan ekran itd.
Podela instrumenata prema štimovanju uredi
Štimovanje muzičkih instrumenata može biti:
Štimovanje duvačkih instrumenata uredi
Pre svakog sviranja uz neki instrument ili sa orkestrom, ili sviranja u orkestru, potrebno je usaglasiti intonaciju. To se naziva štimovanje.
Na duvačkim instrumentima štimovanje se vrši izvlačenjem ili uvlačenjem za to predviđenog dela instrumenta (cev, burence, jezičak).
Štimovanje klarineta uredi
Ugrejan, usviran klarinet štimuje se prema kamernom tonu, kamertonu ili normalnom a. Godine 1939. potpisan je međunarodni sporazum kojim je dogovoreno da kamerni ton a1 = 440 Hz postane zvanična standardna visina za štimovanje.[3]
Postupak u praksi:
Klavir (koji prati klarinetistu) odsvira kamerni ton a1, klarinetista odsvira istozvučno, pisano ha1.
- Ako je potrebno spustiti intonaciju klarineta – izvlači se burence.
- Ako je potrebno podići intonaciju – uvlači se burence (vidi sliku desno).
Pošto je u hladnim prostorijama klarinet hladan, njegova intonacija je niska i potrebno je da se povisi uvlačenjem burenceta.
Obrnuto, u toplim prostorijama klarinet je topao, njegova intonacija je visoka i potrebno je da se snizi izvlačenjem burenceta.
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Radivoj Lazić - Vlastimir Peričić, Osnovi teorije muzike, Pristupljeno 23. 4. 2013.[nepouzdan izvor?]
- ^ Vlastimir Peričić, Višejezični rečnik muzičkih termina
- ^ Radivoj Lazić, Škola za klarinet: Učim klarinet IV Arhivirano na sajtu Wayback Machine (30. decembar 2012), Pristupljeno 23. 4. 2013.[nepouzdan izvor?]