Hiljadu trista kaplara je naziv za još nedoškolovane oficire koji su poslati kao pojačanje Prvoj armiji u Kolubarskoj bici.

Spomenik 1300 kaplara na Rajcu delu Suvobora

Istorija

uredi

Početkom rata veliki broj mladića, kako iz Srbije tako i iz Austrougarske, napustio je školovanje i stavio se na raspolaganje vrhovnoj komandi. Oni su upućeni u vojnu školu u Skoplju. Iako njihova obuka nije bila gotova razvoj događaja primorao je vrhovnu komandu da ih pošalje u borbu. Srpska vojska je bila u povlačenju, demoralisana, sa manjkom municije, Beograd je bio u neprijateljskim rukama, tako da se svet već pomirio sa potpunim slomom Srbije. Za odsudnu borbu bile su neophodne sve raspoložive snage, zbog čega su mladićima u Skoplju pre vremena podeljeni činovi kaplara (otuda i naziv) i oni su odmah narednog jutra upućeni ka Kolubari i Suvoboru. Srpska vojska je tada izvojevala jednu od najsjajnijih pobeda u Prvom svetskom ratu, predvođena Živojinom Mišićem.

Tokom 1916. i 1917. veća grupa od oko 500 pripadnika je provela u Žozijeu (fr. Jausiers) u Francuskoj na obuci i školovanju odakle se potom vratila na front.[1]

Jevreji u bataljonu

uredi
 
Jevreji, pripadnici bataljona „1300 kaplara”

Među 1300 kaplara je bilo i 34 Jevreja:[2]

  1. Jakov Maclijah
  2. Josif Goldner
  3. Mika Haim Samuilović
  4. Natan Baruh
  5. Nisim A. Aron
  6. Petar Bader
  7. Fridrih Rot
  8. Aleksandar Gajger
  9. Aron B. Aron
  10. Vukašin Zahar
  11. David Tajtacak
  12. Dragutin Šmit
  13. Živko Mašlijah
  14. Jakov Leonović
  15. Jevrem Gaon
  16. Ješa Alkalaj
  17. Josif Herman
  18. Lazar Pijade
  19. Leon Haim
  20. Leon Leonović
  21. Marsel Davidović
  22. Manfred Ozerović
  23. Mihajlo Štok
  24. Moric A. Demajo
  25. Moric H. Demajo
  26. Moša Mošić
  27. Moša Nahman
  28. Pavle Vajs
  29. Samuilo Levi
  30. Solomon Mevorah
  31. Stanislav Vinaver
  32. Stevan Koen
  33. Todor Horović
  34. Leon Lebl

Od njih, živote su dali Jakov Maclijah[3] i Leon Lebl, poginuo u Stepojevačkim šančevima na Kosmaju 29. novembra 1914. godine.[4]

Ako se zna, prema popisima, da je 1914. godine u Srbiji od oko 4 miliona stanovnika, bilo nešto preko 5.000 Jevreja, što je oko 0,15 posto ukupnog broja stanovnika Srbije, a da je u bataljonu „1.300 kaplara” bilo 2,5 posto Jevreja, to ukazuje da je Jevreja u srpskoj vojsci u otadžbinskom ratu bilo petnaest (15) puta više od njihovog ukupnog broja u udelu stanovništva u Srbiji.[5]

Nasleđe

uredi
 
Razglednica Skoplja 1940. Spomenik učenicima-vojnicima

Hiljadu trista kaplara predstavlja simbol žrtvovanja za slobodu sopstvene zemlje i naroda jer su ih činili, mahom, golobradi mladići koji su svesno krenuli u borbu.[6]

Jedna od centralnih beogradskih ulica kao i u Novom Sadu nosi naziv Ulica 1300 kaplara, u dosta šumadijskih gradova postoje ulice sa tim nazivom, a i u Banjoj Luci jedna od ulica nosi ovo ime.

Postojalo je Udruženje 1300 kaplara koje je 1980. godine spalo na 9 poslednjih preživelih članova, pa je moralo biti ugašeno. Poslednji predsednik je bio Tadija Pejović (1892−1982).[7]

Vidi još

uredi

Reference

uredi

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi