1300 kaplara

Hiljadu trista kaplara je naziv za još nedoškolovane oficire koji su poslati kao pojačanje Prvoj armiji u Kolubarskoj bici.

Spomenik 1300 kaplara na Rajcu delu Suvobora
Razglednica Skoplja 1940. Spomenik učenicima-vojnicima

Sastav ove jedinice činio je buduću intelektualnu elitu Srbije. Početkom rata veliki broj mladića, kako iz Srbije tako i iz Austrougarske, napustio je školovanje i stavio se na raspolaganje vrhovnoj komandi. Oni su upućeni u vojnu školu u Skoplju. Iako njihova obuka nije bila gotova razvoj događaja primorao je vrhovnu komandu da ih pošalje u borbu. Srpska vojska je bila u povlačenju, demoralisana, sa manjkom municije, Beograd je bio u neprijateljskim rukama, tako da se svet već pomirio sa potpunim slomom Srbije. Za odsudnu borbu bile su neophodne sve raspoložive snage, zbog čega su mladićima u Skoplju pre vremena podeljeni činovi kaplara (otuda i naziv) i oni su odmah narednog jutra upućeni ka Kolubari i Suvoboru. Srpska vojska je tada izvojevala jednu od najsjajnijih pobeda u Prvom svetskom ratu, predvođena Živojinom Mišićem.

Tokom 1916. i 1917. veća grupa od oko 500 pripadnika je provela u Žozijeu (franc. Jausiers) u Francuskoj na obuci odakle se potom vratila na front.[1]

Hiljadu trista kaplara predstavlja simbol žrtvovanja za slobodu sopstvene zemlje i naroda jer su ih činili, mahom, golobradi mladići koji su svesno krenuli u borbu.[2]

Jedna od centralnih beogradskih ulica kao i u Novom Sadu nosi naziv Ulica 1300 kaplara, u dosta šumadijskih gradova postoje ulice sa tim nazivom, a i u Banjoj Luci jedna od ulica nosi ovo ime.

Postojalo je Udruženje 1300 kaplara koje je 1980. godine spalo na 9 poslednjih preživelih članova, pa je moralo biti ugašeno. Poslednji predsednik je bio Tadija Pejović (1892-1982).[3]

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

Spoljašnje vezeUredi