2008
година
2008 je bila prestupna godina.
| Milenijum: | 3. milenijum |
|---|---|
| Vekovi: | |
| Decenije: | |
| Godine: | |
 2008 na Vikimedijinoj ostavi.
| |
| |
Događaji uredi
Januar uredi
- 9. januar — Hašim Tači izabran za premijera privremene Vlade Kosova.
- 20. januar — Održan prvi krug izbora za predsednika Republike Srbije. Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, Tomislav Nikolić, i predsednik Srbije i lider Demokratske stranke, Boris Tadić, ušli u drugi krug.
- 22. januar — Srpski glumac, Milenko Zablaćanski, podlegao povredama zadobijenim u saobraćajnoj nesreći na Zlatiboru petnaestak dana ranije.
- 25. januar — Ministar infrastrukture u Vladi Srbije, Velimir Ilić, potpisao u Moskvi sporazum koji predviđa da ruska kompanija "Gasprom" postane većinski vlasnik Naftne industrije Srbije. Potpisivanju sporazuma prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadić, i tadašnji srpski premijer Vojislav Koštunica.
- Ministar unutrašnjih poslova Srbije, Dragan Jočić, teško povređen u saobraćajnoj nesreći kod Velike Plane.
Februar uredi
- 3. februar — Kandidat Demokratske stranke Boris Tadić je ponovo izabran za predsednika Republike Srbije, nakon što je u drugom krugu pobedio kandidata Srpske radikalne stranke, Tomislava Nikolića, rezultatom 50,3% prema 47,9% glasova.
- 6. februar — Evropska unija odlučila da, zbog nesaglasnosti u Vladi Srbije, odloži potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom.
- 8. februar — Napadnut Merkator centar na Novom Beogradu.
- 15. februar — Boris Tadić položio zakletvu i ponovo stupio na dužnost predsednika Srbije.
- 17. februar — Grupa ljudi koja je sebe nazvala Lideri našeg naroda, demokratski izabrani[1][2][3][4][5][6] je 17. februara 2008. jednostrano donela deklaraciju o nezavisnosti Kosova, tako proglašavajući Kosovo nezavisnom i suverenom državom. Kao odgovor otpočeli protesti širom Srbije, države kojoj ova teritorija po međunarodnom pravu pripada.
- 18. februar — Skupština Srbije usvojila odluku o poništenju akata o proglašenju nezavisnosti AP Kosovo i Metohija.
- 21. februar — U Beogradu, na platou ispred Doma Narodne skupštine Srbije, oko 500.000 građana prisustvovalo je skupu „Kosovo je Srbija“. Tom prilikom zapaljena ambasada SAD i oštećena ambasada Hrvatske.
- 29. februar — Milo Đukanović ponovo izabran za premijera Crne Gore.
Mart uredi
- 2. mart — Dmitrij Medvedev izabran za predsednika Rusije.
- 8. mart — Premijer Srbije, Vojislav Koštunica, usled ozbiljnih tenzija i neslaganja koja su vladala unutar srpske Vlade, predložio raspuštanje parlamenta i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora za maj iste godine.
- 13. mart — Predsednik Srbije, Boris Tadić, raspustio parlament i raspisao vanredne parlamentarne izbore za 11. maj
- 17. mart — Snage KFOR-a i UNMIK-a su uz primenu sile, upale u zgradu Opštinskog suda u Kosovskoj Mitrovici i jedan deo Srba (radnika suda) uhapsile. Ovaj događaj izazvao revolt tamošnjeg srpskog stanovništva, što se ubrzo pretvorilo u žestok sukob sa međunarodnim snagama. Povređeno više od stotinu osoba, a jedan ukrajinski vojnik iz sastava KFOR-a poginuo. KFOR hicima iz snajpera gađao Srbe, i tom prilikom teže ranio dvojicu od kojih je jedan prebačen u Kragujevac na lečenje. Ministar za Kosovo i Metohiju, Slobodan Samardžić, istog dana posetio lice mesta i najoštrije osudio nasilje i teror međunarodnih snaga nad Srbima.
April uredi
- 3. april — Haški tribunal oslobodio svih optužbi bivšeg vođu OVK, Ramuša Haradinaja, za zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji tokom 1998. godine.
- 6. april — Filip Vujanović ponovo izabran za predsednika Crne Gore.
- 26. april — KK Partizan postao šampion Jadranska liga u košarci, pobedivši u finalu vršački Hemofarm rezultatom 69:51.
- 29. april — Potpredsednik Vlade Srbije, Božidar Đelić, potpisao u Luksemburgu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom. Potpisivanje sporazuma dodatno je zaoštrilo odnose između Demokratske stranke i Demokratske stranke Srbije.
- 29. april — U Jagodini otvoren je Muzej voštanih figura, prvi i jedini muzej u Srbiji, na Balkanu, 6. u Evropi i 124. u svetu, otvorili su ga predsednik Jedinstvene Srbije i tadašnji prvi gradonačelnik u istoriji Jagodine, Dragan Marković Palma, Vuk Bojović, direktor beogradskog zoološkog vrta "Vrta dobre nade", i istoričar umetnosti Vladimir Tomčić.
Maj uredi
- 7. maj — Dmitrij Medvedev svečano stupio na dužnost predsednika Rusije.
- 8. maj — Vladimir Putin izabran za premijera Rusije.
- 9. maj — Pilot bivše JNA, Emir Šišić, odlukom vanraspravnog veća Okružnog suda u Novom Sadu, uslovno pušten na slobodu.
- 11. maj — Održani vanredni izbori za Skupštinu Srbije, kao i redovni izbori za Skupštinu AP Vojvodine i lokalne samouprave u Srbiji. Na republičkim izborima, najviše poslaničkih mandata (102 od 250) osvojila lista "Za evropsku Srbiju" pod vođstvom Borisa Tadića.
- 25. maj — 23:38 po (UTC), Feniks, američka svemirska laboratorija se uspešno spustila na površinu planete Mars.
- 28. maj — Parlament Nepala je većinom glasova izglasao ukidanje 240-godišnje monarhije i pretvaranje te države u republiku.
Jun uredi
- 11. jun — U Pančevu uhapšen jedan od preostala četiri haška optuženika, Stojan Župljanin, koji je optužen za ratne zločine nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u Bosni i Hercegovini.
- Konstituisan novi saziv Skupštine Srbije, a sednicom je predsedavao najstariji poslanik - Jovan Krkobabić (PUPS).
- 25. jun — Za predsednika Skupštine Srbije, izabrana Slavica Đukić-Dejanović, potpredsednica Socijalističke partije Srbije.
Jul uredi
- 7. jul — Izabrana nova Vlada Republike Srbije, na čelu sa premijerom Mirkom Cvetkovićem. Njegov zamenik i ministar unutrašnjih poslova postao je Ivica Dačić, dok su za ministre spoljnih poslova i odbrane ponovo izabrani Vuk Jeremić i Dragan Šutanovac.
- 13. jul — Vaterpolo reprezentacija Crne Gore osvojila zlato na Evropskom prvenstvu u Malagi, pobedivši u finalu reprezentaciju Srbije rezultatom 6:5.
- 21. jul — Prvi predsednik Republike Srpske, Radovan Karadžić, uhapšen u okolini Beograda.
- 29. jul — Tokom mitinga, koji je organizovala Srpska radikalna stranka u znak protesta zbog hapšenja Radovana Karadžića, došlo do sukoba demonstranata i policije. Zbog posledica prebijanja, jedan demonstrant je kasnije podlegao povredama.
- 30. jul — Radovan Karadžić isporučen Haškom tribunalu.
Avgust uredi
- 8. avgust — Nakon višednevnih sukoba, invazijom Gruzije na Južnu Osetiju otpočeo rat. Rusija se suprotstavila Gruziji, a glavni grad Južne Osetije- Chinvali potpuno je porušen.
- 8—13. avgust — Rat u Južnoj Osetiji, Abhaziji i Gruziji
- 8—24. avgust — Održale su se Letnje olimpijske igre 2008. u Pekingu, Kina
- 13. avgust — Ruska vojska je zauzela grad Gori tokom rata u Gruziji.
- 26. avgust — Rusija priznala nezavisnost Abhazije i Južne Osetije.
Septembar uredi
- 5. septembar — Tomislav Nikolić podneo ostavku na dužnost zamenika predsednika Srpske radikalne stranke i šefa poslaničke grupe SRS u Skupštini Srbije.
- 6—15. septembar — Raskol u Srpskoj radikalnoj stranci
- 9. septembar — Skupština Srbije ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa Evropskom unijom.
- 12. septembar — Tomislav Nikolić, zajedno sa desetak funkcionera SRS koji su prešli na njegovu stranu, isključeno iz Srpske radikalne stranke.
- 20. septembar — Kamion-bomba je eksplodirao ispod hotela Mariot u Islamabadu, usmrtivši 54 osobe i povredivši još 266 osoba.
- 24. septembar — U blizini batajničkog aerodroma srušio se avion vazduhoplovstva Vojske Srbije pri čemu je poginuo pilot.
- septembar — oktobar — Početak svetske ekonomske krize, nastale zbog sloma američkog bankarskog sistema.
Oktobar uredi
- 8. oktobar — Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila zahtev Srbije i od Međunarodnog suda pravde zatražila mišljenje o jednostranoj proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije.
- 9. oktobar — Crna Gora i Makedonija priznale jednostrano proglašenu nezavisnost južne pokrajine Srbije, Kosova i Metohije.
- Tokom meseca- U svetu počela najveća ekonomska kriza posle 30-ih godina 20. veka, izazvana nedostatkom poverenja u globalni finansijski sistem, sa SAD i EU kao dominantnim ekonomskim silama. Problem je nastao kada su deoničari izgubili poverenje u banke, koje su davale suviše povoljne stambene i hipotekarne kredite u prethodnom periodu. Mnoge banke su na ivici bankrotstva. U drugoj polovini meseca, Svetska ekonomska kriza poprimila je katastrofalne razmere. Procene njenih posledica variraju od male recesije, koja će nestati do 2010. godine, preko depresije, pa sve do katastrofičnih predviđanja spram (liberalnog) kapitalizma.
- 21. oktobar — Osnovana Srpska napredna stranka. Za lidera SNS izabran Tomislav Nikolić, a bivši generalni sekretar Srpske radikalne stranke, Aleksandar Vučić, izabran za zamenika predsednika SNS-a.
Novembar uredi
- 4. novembar — Na izborima za predsednika SAD, ubedljivom većinom izabran je Barak Obama, prvi Afroamerikanac na toj funkciji.
Decembar uredi
- 9. decembar — Misija EULEKS počela svoj mandat na teritoriji AP Kosovo i Metohija.
- 23. decembar — U vojnom udaru zbačena je vlada Gvineje nekoliko sati nakon smrti dugogodišnjeg predsednika Lansane Kontea.
- 24. decembar — U Moskvi potpisan sporazum po kojem je 51% NIS-a definitivno postalo vlasništvo ruske naftne kompanije Gasprom.
Smrti uredi
Januar uredi
- 5. januar — Vojislav Đonović, srpski džez gitarista (*1921)
- 11. januar — Edmund Hilari, prvi čovek koji se popeo na Mont Everest (*1919)
- 15. januar — Slobodan V. Ribnikar, srpski fiziko-hemičar (*1929)
- 17. januar — Robert Fišer, velemajstor i bivši svetski šampion u šahu (*1943)
- 22. januar — Milenko Zablaćanski, srpski glumac (*1955)
- Hit Ledžer, australijski glumac (*1979)
- 27. januar — Suharto, indonežanski političar (*1921)
Februar uredi
- 4. februar — Varvara Božić, srpska igumanija Manastira Tavne (*2008)
- 5. februar — Mahareši Maheš Jogi, tvorac Transcedentalne meditacije
- Zoran Antonijević, srpski fudbaler i trener (*1945)
- 7. februar — Gaj Severin, sovjetski i ruski doktor tehničkih nauka (*1926)
- 8. februar — Desimir Tošić, jedan od osnivača Demokratske stranke (*1920)
- 13. februar — Vuk Obradović, srpski političar i general JNA (*1947)
- 23. februar — Janez Drnovšek, bivši predsednik Slovenije i Predsedništva SFRJ (*1950)
- 26. februar — Mira Alečković, srpska pesnikinja
Mart uredi
- 4. mart — Semka Sokolović-Bertok, hrvatska glumica (*1935)
- 18. mart —Entoni Mingela, britanski filmski reditelj (*1954)
- Živojin Žika Milenković, srpski glumac (*1928)
- 19. mart — Artur Č. Klark, britanski pisac i pronalazač (*1917)
- 24. mart — Boris Dvornik, hrvatski glumac (*1939)
- 29. mart — Rajko Mitić, srpski fudbaler (*1922)
April uredi
- 7. april — Staniša Stošić, pevač srpske narodne muzike (*1945)
- 12. april — Aleksandar Gec, srpski košarkaš (*1928)
Maj uredi
- 20. maj — Nikola Šećeroski, jugoslovenski političar (*1934)
- 26. maj — Sidni Polak, američki režiser i glumac (*1934)
Jun uredi
- 1. jun — Iv Sen Loran, francuski modni dizajner (*1937)
- 8. jun — Šaban Bajramović, srpski pevač romske narodnosti (*1936)
- 1. jul — Dejan Medaković, srpski akademik (*1922)
- 20. jul — Dinko Šakić, komandant Jasenovca (*1921)
- 29. jul — Mate Parlov, jugoslovenski i hrvatski bokser (*1948)
Avgust uredi
- 3. avgust — Aleksandar Solženjicin, ruski pisac (*1918)
Septembar uredi
- 1. septembar — Jon Janku, rumunski dirigent (*1931)
- 4. septembar — Dafina Milanović, srpska bankarka (*1948)
- 7. septembar — Dino Dvornik, hrvatski pevač i glumac (*1964)
- 18. septembar — Zvonko Milenković, srpski muzičar i član grupe Rokeri s Moravu.
- 23. septembar — Sonja Savić, srpska glumica (*1961)
- 24. septembar — Vice Vukov, hrvatski pevač i političar (*1936)
- 26. septembar — Pol Njuman, američki glumac (*1925)
Oktobar uredi
- 7. oktobar — Toma Rakijaš, srpski muzičar i novinar (*1955)
- 23. oktobar — Ivo Pukanić, hrvatski novinar (*1961)
Novembar uredi
- 11. novembar — Nikica Marinović, prva mis SFRJ, 1966. godine (*1947)
- 18. novembar — Đoko Vještica, srpski novinar (*1939)
Decembar uredi
- 5. decembar — Patrijarh Aleksije II, ruski patrijarh (*1929)
- 16. decembar — Nikola Karaklajić, srpski šahista i radio voditelj (*1926)
- 24. decembar — Harold Pinter, britanski književnik (*1930)
Nobelove nagrade uredi
Vidi još uredi
- ^ „www.icj-cij.org/docket/files/141/15987.pdf” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 21. 08. 2010. g. Pristupljeno 03. 11. 2020.
- ^ „https://getosrbija.wordpress.com/2018/08/06/dokusurivanje-srbije-i-srpstva-u-planovima-vode-otadzbine-i-njegovih-zapadnih-prijatelja/”. 6. 8. 2018. Spoljašnja veza u
|title=(pomoć) - ^ „MSP: Deklaracija o nezavisnosti KiM nije protivna međunarodnom pravu”.
- ^ „MSP: deklaracija o nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno pravo”.
- ^ „Aleksandar Pavić: Suprotno Vučićevim tvrdnjama, Savetodavno mišljenje MSP nije "stavilo pečat" na nezavisnost tzv. Kosova”.
- ^ „Predmet - IUo-247/2013”.