2023

2023. je bila prosta godina, koja je počela u nedelju. 2023. je dvadeset i treća godina 3. milenijuma, dvadeset i treća godina 21. veka i četvrta godina 2020-ih.

Milenijum:	3. milenijum
Vekovi:	20. vek 21. vek 22. vek
Decenije:	2000-e 2010-e 2020-e 2030-e 2040-e
Godine:	2020 2021 2022 2023 2024 2025 2026
2023 na Vikimedijinoj ostavi.

Događaji

januar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	februar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28
mart P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	april P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
maj P U S Č P S N 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	jun P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30
jul P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31	avgust P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
septembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	oktobar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31
novembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30	decembar P U S Č P S N   1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31

Januar

• 1. januar — Hrvatska je postala 20. član Evrozone i 27. član Šengenske zone.
  • Novi brazilski predsednik Lula da Silva stupio je na dužnost.
    • U napadu ukrajinskih snaga na grad Makejevku poginulo 89 ruskih vojnika.
• 2. januar — Novi brazilski predsednik Lula da Silva suspendovao je privatizaciju velikih državnih kompanija koju je najavio njegov prethodnik Žair Bolsonaro.
• 4. januar — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je novih devet zemalja koje su povukle priznanje nezavisnosti Kosova među kojima su Somalija, Burkina Faso, Gabon, Esvatini, Libija, Gvineja, Sveta Lucija, Maldivi i Antigva i Barbuda.
• 5. januar — Kijevsko-pečerska lavra oduzeta ukrajinskoj kanonskoj crkvi pod upravom Moskovske patrijaršije.
• 8. januar — Pristalice bivšeg predsednika Brazila Žaira Bolsonara probile su bezbednosnu blokadu i upale u Nacionalni kongres, zgradu Predsedništva i Vrhovni sud u znak protesta protiv izborne pobede Lule da Silve koji je položio zakletvu prošle nedelje.
  • Trideset osam ljudi je poginulo, a osamdeset sedam je povređeno u sudaru dva autobusa u centralnom delu Senegala.
• 13. januar — Prvi brod na svetu sa hipersoničnim oružjem, ruska fregata Admiral Gorškov, prošao je Lamanš i ušao u Atlantik.
  • Gasovod koji povezuje Litvaniju sa Letonijom eksplodirao je u okrugu Pasvalski u Litvaniji.
• 14. januar — Tokom masivnih raketnih napada ruske vojske na grad Dnjepropetrovsk poginula je 41 osoba, a 73 povređeno.
• 16. januar — Ruske snage su posle višemesečnih žestokih borbi preuzele punu kontrolu nad gradom Soledarom i tako ostvarili prvu značajniju pobedu posle šest meseci pozicionih borbi.
  • Ukrajinske oružane snage su započele povlačenje iz strateški važnog grada Bahmuta zbog velikih gubitaka i pretnje od opkoljavanja.
    • Najmanje dve osobe su poginule, a 12 se vodi kao nestalo u velikoj eksploziji u hemijskoj fabrici na severoistoku Kine.
      • Nemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht podnela je ostavku kancelaru Olafu Šolcu i zatražila da je razreši dužnosti.
        • Ministar spoljnih poslova Republike Togo Rober Dise izjavio je da je šefu srpske diplomatije Ivici Dačiću rekao da ga uverava da je njegova država definitivno povukla priznanje Kosova.
          • Predsednica Skupštine Crne Gore Danijela Đurović raspisala je predsedničke izbore za 19. mart.
• 17. januar — Predsednik Vijetnama Ngujen Suen Fuk podneo je ostavku.
  • Savetnik ukrajinskog predsednika Aleksej Arestovič podneo je ostavku nakon njegovih komentara da je ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila ruski projektil od čije je eksplozije poginula 41 osoba u Dnjepropetrovsku.
• 18. januar — Ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Denis Monastirski, njegov zamenik Jevgen Jenjin i državni sekretar Jurij Lubkovič, poginuli su prilikom pada helikoptera od čijeg pada je poginulo osamnaest osoba i troje dece u gradu Brovari.
• 19. januar — Vlada Republike Srbije usvojila je na današnjoj sednici odluku o ukidanju kriznog štaba za suzbijanje virusa korona.
  • Obilne padavine pogodile su veći deo jugozapadne Srbije, Kosovo i Metohiju i Crnu Goru, a dve osobe su izgubile život u Novom Pazaru kada su se utopile u nabujaloj reci Travnici.
    • Oružane snage Ruske Federacije su započele ofanzivu u pravcu Zaporoške oblasti posle više meseci mirovanja.
• 24. januar — Nemačka, Poljska, SAD i UK su donele odluku o isporuci tenkova Ukrajini marke Leopard 1, Leopard 2, M1 Abrams, Čalendžer 1 i Čalendžer 2.
• 27. januar — Tri osobe su poginule, jedna nestala u poplavama na Novom Zelandu.
  • Poplave su izazvane obilnim kišama koje su pogodile zapadni deo Grčke.
• 28. januar — Ukrajinske snage su izvele ciljani napad „hajmarsima“ na lokalnu bolnicu u Novoajdaru na teritoriji LNR i tom prilikom poginulo je 14, a ranjeno je 24 pacijenata i osoblja bolnice.
  • Izraelski dronovi, najverovatnije „kamikaze”, napali su fabriku odbrambene industrije Irana u Isfahanu i u drugim gradovima. Ministarstvo odbrane poručuje da je napad osujećen.
    • Dva indijska vojna aviona srušila su se u blizini grada Gvalior u indijskoj saveznoj državi Mađa Pradeš, a jedan pilot je poginuo.
• 29. januar — Izraelski dronovi ponovo su napali fabriku bespilotnih letelica i projektila u Isfahanu. Novi vazdušni napad na „švercersku” rutu kojom Iranci prevoze oružje Hezbolahu.

Februar

• 6. februar — Više od 52.000 osoba stradalo je u zemljotresu jačine 7,9 jedinica Rihterove skale koji je pogodio delove Turske i Sirije.
• 7. februar — U ruskom gradu Jefremov u Tulskoj oblasti srušila se petospratnica, najverovatnije zbog eksplozije gasa.
  • Nemačka vlada odobrila isporuku 178 tenkova Leopard 1 Kijevu.
• 10. februar — SAD ukinule sankcije Siriji na 180 dana.
  • Moldavska vlada na čelu sa premijerom podnela ostavku.
• 12. februar — Real Madrid je osvojio titulu klupskog šampiona sveta, pošto je u finalnom meču u Rabatu savladao Al Hilal sa 5 : 3.
  • Nikos Hristodulidis izabran je za predsednika Kipra pošto je u drugom krugu izbora osvojio 51,92 odsto glasova.
• 14. februar — Zemljotres magnitude 5,7 stepeni Rihterove skale pogodio je Rumuniju, a potres se osetio i širom Srbije: u Beogradu, Nišu, Novom Sadu, Jagodini, Kragujevcu, Požarevcu i Negotinu.
• 15. februar — Premijerka Škotske Nikola Sterdžon podnela ostavku.
• 16. februar — Zemljotres jačine 5,2 stepena dogodio se ponovo u turskoj provinciji Hataj što je prouzrokovalo da se sruši nekoliko zgrada, koje su oštećene u razornom zemljotresu 6. februara.
• 18. februar — Severnokorejske trupe testirale interkontinentalnu raketu Hvason-15 – Jonhap balistički projektil je preleteo 989 km na maksimalnoj visini od 5.768 km.
• 20. februar — Snažan zemljotres jačine 6,3 stepena po Rihterovoj skali pogodio je ponovo tursko-sirijsku granicu.
  • U oluji na Novom Zelandu poginulo 11 ljudi, šteta veća od 8 milijardi dolara.
• 21. februar — Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin objavio je na velikoj konferenciji za medije da Rusija obustavlja učešće u sporazumu START.
• 22. februar — Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin opozvao dekret koji je podržavao suverenitet Moldavije.
  • U Belorusiji je uvedena smrtna kazna za funkcionere za izdaju.
    • Snažan zemljotres jačine 7,2 jedinica Rihtera pogodio je Tadžikistan.
• 25. februar — Evropska unija usvojila je 10. paket sankcija protiv Rusije koji uključuje nova ograničenja za uvoz i izvoz i zabranu rada ruskih medija.
• 26. februar — Najmanje 67 izbeglica su stradali u brodolomu kraj obale Kalabrije.
• 27. februar — Zemljotres magnitude 5,6 pogodio je provinciju Malatija na istoku Turske.
  • Ujedinjeno Kraljevstvo i Evropska unija postigle su novi sporazum oko izmena uslova Protokola o Severnoj Irskoj.
• 28. februara — U sudaru dva voza u Grčkoj poginulo je 57 ljudi, dok je 85 povređeno.
  • Rusija predala SAD službenu notu o suspenziji učešća u Novom START ugovoru.

Mart

• 1. mart — Finski parlament odobrio nacrt zakona o stupanju u NATO.
• 2. mart — Tokom napada ukrajinskih diverzanata u Brjanskoj oblasti poginulo dvoje civila.
• 3. mart — U eksploziji bombe u Osnovnom sudu u Podgorici jedna osoba poginula, a petoro povređeno.
• 7. mart — Dva školska aviona italijanskog vazduhoplovstva sudarila su se u blizini Rima, oba pilota su poginula.
• 9. mart — Oružane snage Ruske Federacije izvršile su masivan napad na teritoriju Ukrajine u znak odmazde zbog diverzantskih napada u Brjanskoj oblasti.
  • U pucnjavi koja se dogodila u Hamburgu ispred centra organizacije „Jehovini svedoci” poginulo je najmanje šest osoba.
• 10. mart — Si Đinping je postao prva osoba u istoriji Kine koja je izabrana za treći mandat na mestu predsednika zemlje.
  • Sporazumom u Pekingu Saudijska Arabija i Iran su posle više decenija obnovili diplomatske odnose najavom otvaranja ambasada.
    • Bivši ministar finansija Grčke Janis Varufakis napadnut je, dok je večerao sa saradnicima iz DiEM25 u centru Atine, kada je grupa maskiranih nasilnika ušla u restoran i nakon što su izašli napolje, pretukla ga, kojom prilikom mu je slomljen nos. Najmanje jedna osoba, tinejdžer, optužena je za napad.
• 11. mart — Vulkan Merapi u Indoneziji aktivirao se oko podne po lokalnom vremenu i izbacio u atmosferu oblak vrelog dima i pepela od približno sedam kilometara, koji je prekrio obližnja sela.
• 12. mart — „Signačur banka” i „Banka Silicijumske doline” su doživele bankrot.
• 13. mart — Američka publikacija TID izvestila je da je tajni bunker Operativne komande SAD/NATO u Ukrajini uništen visokopreciznim udarima 9. marta, a da je u granatiranju poginulo nekoliko desetina visokih američkih oficira, uključujući nekoliko pukovnika.
• 15. mart — Obilna kiša izazvala je poplave u dve turske provincije pogođene zemljotresom Šaniurfa i Adijaman u kojima je poginulo 12 osoba.
• 16. mart — Francuska premijerka Elizabet Born objavila je usvajanje reforme u svom obraćanju Narodnoj skupštini iako je reforma usvojena bez glasanja u parlamentu primenom zakona 49.3 što je izazvalo svakodnevne višenedeljne nerede i sukobe širom Francuske.
• 17. mart — Pretpretresno veće Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, čiju nadležnost Rusija ne priznaje, izdalo je „naloge za hapšenje” predsednika Rusije Vladimira Putina i dečjeg ombudsmana Marije Lavov-Belove.
• 18. mart — Najmanje 13 osoba je poginulo, a 126 povređeno u snažnom zemljotresu koji je u subotu pogodio Ekvador. Uništeno je 50 kuća.
• 23. mart — Predsednik Finske potpisao je zakone o pristupanju zemlje NATO-u.
  • Protokol o članstvu Finske u NATO-u usvojila turska parlamentarna komisija.
• 24. mart — Službeni jezik u Moldaviji je i zvanično preimenovan u rumunski.
• 25. mart — Republika Srpska prekinula je odnose sa SAD i UK.
  • Razoran tornado u kome je poginula 21 osoba, pogodio je američku državu Misisipi.
    • Ekološki aktivisti koji su protestovali protiv izgradnje velikog rezervoara za vodu u selu Sen Solin na jugozapadu Francuske gađali su kamenicama policijska vozila i zapalili ih Molotovljevim koktelima, a tokom nereda je povređeno oko 30 osoba među kojima dvoje teže.
      • Moskva i Minsk su se dogovorili da na teritoriji Belorusije bude raspoređeno rusko taktičko nuklearno naoružanje, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
• 27. mart — Mađarski parlament odobrio pristupanje Finske NATO-u.
• 30. mart — Skupština Srpske akademije nauka i umetnosti izabrala je astronoma Zorana Kneževića za novog predsednika Akademije.
• 31. mart — Velika porota na Menhetnu glasala je za podizanje optužnice protiv bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa.

April

• 1. april — Mitropolitu Pavlu, nastojatelju Kijevsko-pečerske lavre, sud u Kijevu je odredio kućni pritvor u trajanju od 60 dana, uz zabranu korišćenja društvenih mreža i obraćanja vernicima.
  • Italijanska državna agencija za privatnost i zaštitu podataka blokirala je upotrebu čet bota ChatGPT, aplikaciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji jer „ne poštuje podatke korisnika“ i ne može da verifikuje starost korisnika.
• 2. april — Jakov Milatović izabran je za predsednika Crne Gore, pošto je pobedio višedecenijskog političkog lidera Mila Đukanovića u drugom krugu predsedničkih izbora.
  • U terorističkom napadu u Sankt Peterburgu poginuo je poznati ruski ratni dopisnik Vladlen Tatarski, a 16 osoba je povređeno.
• 4. april — Finska i zvanično postala članica NATO pakta.
  • Priveden bivši predsednik SAD Donald Tramp.
    • Belgijska i nemačka policija pretresle su sedište Evropske narodne partije (EPP) u Briselu, najveće grupe u Evropskom parlamentu u vezi s tekućom istragom o navodnoj korupciji tokom predizborne kampanje za EP 2019. godine.
      • OPEK i druge zemlje (Saudijska Arabija, UAE, Irak, Kuvajt, Oman i Alžir) takođe su saopštile da će smanjiti proizvodnju nafte na 500 barela pre kraja godine.
• 5. april — Predsednik Crne Gore Milo Đukanović je podneo ostavku na mesto predsednika Demokratske partije socijalista.
  • Bivšem italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju (86) dijagnostikovana je leukemija.
• 6. april — Vlada Finske, koja je glasala za ulazak u NATO, podnela je ostavku na čelu sa Sanom Marin.
  • Visoki zvaničnici Irana i Saudijske Arabije, a pod pokroviteljstvom Kine, potpisali su sporazum o ponovnom otvaranju diplomatskih misija i ponovnom pokretanju sporazuma o bezbednosti i saradnji.
    • Kristijan Šmit pozvao je na procesuiranje predsednika Republike Srpske Milorada Dodika zbog, kako je naveo, negiranja, “genocida u Srebrenici“.
      • U raketnom napadu ukrajinskih snaga na parking u Kalinjinskom okrugu Donjecka poginulo je devet civila, dok je šestoro ranjeno.
• 10. april — Na Kamčatki proradio vulkan Šiveluč izbacio pepeo na visinu od 20 kilometara.
• 11. april — Predsednik SAD Džozef Bajden potpisao je ukaz kojim su i zvanično ukinute sve mere vezane za pandemiju KOVID-19.
• 13. april — Priština i Tirana potpisali sporazum o slobodnom kretanju u pograničnim oblastima.
• 14. april — Ustavni savet Francuske podržao je povećanje starosne granice za penziju sa 62 na 64 godine, odbacujući zahtev protivnika spornog zakona da se raspiše referendum.
• 15. april — U Sudanu je tokom sukoba između Snaga za brzo reagovanje (RRF) i sudanske vojske izgubilo život desetine ljudi.
  • Bivši član indijskog parlamenta Atik Ahmed i njegov brat Ašraf Ahmed ubijeni su na televiziji uživo, za vreme davanja intervjua novinarima u Alahabadu, dok su bili u pritvoru policije Utar Pradeša u Indiji. Kao odgovor na ubistva, vlada Utar Pradeša zabranjuje okupljanja više od četiri osobe širom cele države. Atikov sin je već ubijen u jednom sukobu mesec dana ranije.
    • Premijer Japana Fumio Kišida evakuisan je nepovređen, nakon što je 24–godišnji muškarac, bacio prema njemu nešto nalik dimnoj bombi, tokom posete gradu Vakajama u zapadnom Japanu, gde je planirano da premijer održi predizborni govor.
• 16. april — Zemljotres magnitude 4,2 stepena Rihterove skale potresao je nešto posle ponoći Bosnu i Hercegovinu, epicentar zemljotresa bio je 55 kilometara od Tuzle, odnosno 13 kilometara od Gradačca, na dubini od dva kilometra.
  • Sudanska vojska preuzela je kontrolu nad bazama i štabovima snaga za brzo reagovanje (specijalnih snaga) u sedam gradova, uključujući pet administrativnih centara država.
• 18. april — Evropski parlament usvojio viznu liberalizaciju za lažnu državu Kosovo.
• 22. april — Zemljotres jačine 6,1 stepen Rihterove skale pogodio je ostrvo Kepulauan Batu u Indoneziji.
• 23. april — Na vanredne izbore u četiri opštine na severu Kosova i Metohije izašlo je 1.566 Albanaca i 13 Srba.
• 24. april — Zemljotres jačine 7,1 stepen Rihterove skale pogodio je region ostrva Kermadek u blizini Novog Zelanda.
  • Zemljotres jačine 7,3 stepen Rihterove skale ponovo je pogodio ostrvo Kepulauan Batu u Indoneziji.
• 25. april — Velika Britanija je poslalo granate sa osiromašenim uranijumom u Ukrajinu.
  • Načelnik Raškog okruga Nebojša Simović pronađen je mrtav, u svom stanu u Kraljevu.
• 27. april — Svečanom ceremonijom počelo punjenje nuklearnog goriva prvog bloka nuklearne elektrane Akuju u Turskoj.
  • Rusija zvanično prekinula međunarodne transakcije u dolarima.
• 28. april — Rezolucija o ustaškom infanticidu Nezavisne Države Hrvatske nad srpskom, jevrejskom i romskom decom u dečjim logorima smrti (1941−1945)“ usvojena je u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Maj

• 1. maj — Voda iz reke Dona je puštena u kanal Severski Donjec čime je prekinuta osmogodišnja blokada vode Donbasa koju je organizovala vlada u Kijevu.
• 2. maj — Nekoliko ljudi je poginulo, a više od 30 povređeno u velikom lančanom sudaru koji se dogodio tokom peščane oluje u američkoj saveznoj državi Ilinois.
  • Kabinet predsednika Džoa Bajdena doneo je odluku o ukidanju obavezne vakcinacije protiv virusa korona, što znači da neće biti prepreka da nevakcinisani stranci uđu u SAD.
    • Udruženje scenarista Amerike (WGA) pozvalo je na prvi štrajk posle 15 godina, pošto nije došlo do dogovora sa filmskim studijima, što će napraviti velike probleme u Holivudu, dok se sama industrija zabave bori sa tektonskim promenama koje je napravio rast striming platformi.
• 3. maj — U pucnjavi u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar” u Beogradu ubijeno je osmoro dece i jedan radnik obezbeđenja, a povređeno je 15 osoba.
  • Vlada Srbije proglasila je trodnevnu žalost u zemlji od 5. do 7. maja zbog tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar”.
    • Ukrajinske snage su pokušale bespilotnim letelicama da izvedu napad na predsedničku rezidenciju u Kremlju.
      • Francuski Ustavni savet odbio da se na referendumu glasa o penzionoj reformi.
• 4. maj — Napadač U. B. (21) je u selu Dubona u blizini Mladenovca ubio osam osoba, a ranio 14 ljudi, među kojima ima i dece.
  • U katastrofalnim poplavama u Ugandi i Ruandi poginulo je 136 osoba.
• 5. maj — Vlada Srbije usvojila je na sednici mere koje je objavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a koje su predložene nakon zločina u Mladenovcu.
  • Svetska zdravstvena organizacija objavila je da Kovid-19 više ne predstavlja globalnu zdravstvenu vanrednu situaciju.
    • Najmanje 54 osobe su ubijene u nasilju između etničkih grupa u Manipuru, u severoistočnoj Indiji, koje je počelo posle protestne šetnje, koju je u sredu 3. maja, organizovala jedna plemenska grupa i koja je prerasla u sukobe, u kojem su zapaljena vozila i kuće.
• 6. maj — Kenterberijski nadbiskup krunisao je britanskog kralja Čarlsa trećeg u Londonu.
  • Automobil u kom se nalazio ruski pisac Zahar Prilepin eksplodirao je u Nižegorodskoj oblasti u Rusiji, on je povređen dok je vozač poginuo.
    • Šefa „Kalistanskih komandosa” (KCF), paravojne formacije Sika i jednog od „najtraženijih” terorista Indije, Paramdžita Sing Pandžvara eliminisala su dvojica naoružanih napadača u gradu Džohar, u Lahoru u pakistanskoj provinciji Pendžab.
• 7. maj — Devet ljudi je ubijeno (među kojima i napadač) u pucnjavi u tržnom centru u blizini Dalasa, a sedam povređenih prevezeno je u bolnicu.
  • Savet ministara spoljnih poslova Arapske lige odlučio je da vrati Siriju u tu organizaciju.
    • Slovački premijer Eduard Heger zatražio je od predsednice Slovačke Zuzane Čaputove da ga razreši dužnosti, nakon što su ostavke ministara oslabile njegov kabinet u obavljanju dužnosti pre izbora u septembru.
      • Oko 23.000 ljudi pobeglo je od etničkog nasilja, koje potresa severoistočnu Indiju i u kojem su do 5. maja stradale 54 osobe.
        • Ministar prosvete Republike Srbije Branko Ružić podneo je neopozivu ostavku.
• 9. maj — Priveden bivši pakistanski premijer Imran Kan pod optužbom za prikrivanje informacija o poklonima i prodaju državnih dragocenosti za 630.000 dolara.
• 10. maj — U pucnjavi u blizini sinagoge u Tunisu ubijena su dva službenika obezbeđenja i dva posetioca, dok je ranjeno devet osoba.
• 11. maj — Posle dvodnevnih krvavih masovnih protesta, Vrhovni sud Pakistana proglasio je hapšenje bivšeg premijera Imrana Kana nezakonitim i naložio da se Kan odmah pusti na slobodu.
• 12. maj — Desetine hiljada ljudi izašlo je na protest u Beogradu i drugim gradovima Srbije, izražavajući nezadovoljstvo zbog porasta nasilja u zemlji.
• 13. maj — Oružane snage Ruske Federacije su raketnim sistemima Kinžal pogodile skladište municije Oružanih snaga Ukrajine u gradovima Hmeljnicki i Ternopolj gde je skladišteno oružje sa osiromašenim uranijumom koje je poslalo UK. Nivo radijacije se narednih dana drastično povećao u tim oblastima.
• 15. maj — Preminula devojčica u Tiršovoj, povređena u pucnjavi u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar”.
• 16. maj — Ruski raketni sistem "Kindžal" prilikom napada na Kijev uništio pet američkih PVO sistema "patriot".
• 17. maj — Najmanje osam osoba je poginulo, a hiljade je evakuisano iz svojih domova nakon što su razorne poplave pogodile su severni italijanski region Emilija Romanja.
  • U nevremenu koje je pogodilo Srbiju poplavljeni Novi Sad i Koceljeva u kom su dve osobe povređene, a intervenisala i policija.
• 19. maj — Održan treći protest Srbija protiv nasilja na kome se okupilo oko 200 hiljada ljudi.
• 20. maj — Novi crnogorski predsjednik Jakov Milatović položio je zakletvu u Skupštini Crne Gore na ceremoniji inauguracije i tako stupio na dužnost.
  • Ruske snage uspostavile su punu kontrolu nad Bahmutom posle gotovo deset meseci teških borbi.
• 21. maj — Vulkan Etna u Italiji, eruptirao je i izbacio pepeo na Kataniju, što je dovelo do zatvaranja aerodroma u tom najvećem gradu na istoku Sicilije.
  • Real Madrid je osvojio košarkašku Evroligu pobedivši Olimpijakos u finalu fajnal fora.
• 22. maj — Oružane snage Ukrajine i diverzantske grupe su napale Belgorodsku oblast i zauzele dva manja mesta što je izazvalo paniku među lokalnim stanovništvom i iseljavanje iz zauzetih mesta.
• 25. maj — Jermenija i Azerbejdžan u Moskvi dogovorili međusobno priznavanje teritorijalnog integriteta.
  • Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko saopštio je da je počelo prebacivanje nestrateškog nuklearnog oružja iz Rusije na teritoriju Belorusije.
    • Tokom Spasovdanske litije u Beogradu se okupilo na desetine hiljada građana koje je predvodio patrijarh srpski Porfirije.
      • Vlasnik i glavni urednik televizije Pink Željko Mitrović izjavio je da je na preporuku predsednika Srbije Aleksandra Vučića odlučio da ukine rijaliti program Zadruga.
• 26. maj — Pripadnici prištinske specijalne policije stigli su do opštinskih zgrada na severu Kosova i sukobili se sa okupljenim Srbima. Specijalci su nasilno ušli u opštine Zvečan i Zubin Potok, a u Leposaviću su postavljene barikade.
  • Ministar odbrane Miloš Vučević kazao je, povodom podizanja borbene gotovosti Vojske Srbije, da se razmeste na pozicijama ka administrativnoj liniji.
• 27. maj — Predsednik Srbije Aleksandar Vučić podneo je ostavku na mesto predsednika vladajuće Srpske napredne stranke i predložio je da novi lider te stranke bude aktuelni ministar odbrane i bivši gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević.
• 28. maj — Na predsedničkim izborima u Turskoj aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan pobedio je sa 52,14 odsto, dok je lider opozicione Republikanske stranke Kemal Kiličdaroglu osvojio 47,86 odsto glasova.
• 29. maj — Jake snage Kfora razbile su skup građana koji su bili okupljeni ispred Opštine Zvečan koristeći suzavac i šok-bombe nakon čega je usledila reakcija okupljenih građana koji su uzvratili kamenicama, flašama i drugim predmetima. Povređeno je najmanje 50 Srba i 41 pripadnik Kfora, a lekari se bore za život jedne osobe.
  • Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao zakon o otkazivanju Ugovora o konvencionalnim oružanim snagama u Evropi.
    • Kao rezultat visokopreciznog udara ruskih Vazdušno-kosmičkih snaga na vojni vez u luci Odesa, uništen je poslednji ukrajinski ratni brod "Jurij Olefirenko".
• 30. maj — Ispred Nemačke ambasade u Beogradu održan je protest zbog trenutne situacije na severu Kosova i Metohije.
• 31. maj — Severna Koreja je saopštila da je prvo lansiranje njenog vojnog izviđačkog satelita bilo neuspešno i da se on srušio u more.

Jun

• 2. jun — Više od 50 ljudi je poginulo, a 300 povređeno, kada se putnički voz sudario sa teretnim vozom u indijskoj državi Odiši.
• 3. jun — Rukometaši Vojvodine osvojili su EHF Ekup, pošto su u drugoj utakmici finala pobedili norveški Naerbo 25:23 (10:10).
  • Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan položio je zakletvu za novi petogodišnji predsednički mandat.
• 4. jun — Tursko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je počelo sa raspoređivanjem specijalaca na Kosovu i Metohiji.
  • Ukrajinske snage su pokušale da izvrše veliku ofanzivu u južnodonjeckom pravcu.
• 5. jun — U poplavama na Haitiju poginulo je 15 ljudi, a osam osoba se vode kao nestale.
  • Britanski parlament je na zasedanju o situaciji na Kosovu i Metohiji, London je pozvao na povlačenje kosovske policije sa severa.
• 6. jun — Gornji deo Kahovske hidroelektrane porušen je u granatiranju koje su izvele Oružane snage Ukrajine, a od poplave su stradalo je 46 osoba.
• 7. jun — Vulkan Kilauea na Havajima koji je aktivan od 1983. godine, počeo je da eruptira usijanu lavu.
  • Oružane snage Ukrajine su pokrenule dugo najavljivanu prolećnu kontraofanzivu u pravcu Orehova (Zaporoška oblast).
• 9. jun — Na Filipinima je eruptirao probuđeni vulkan Majon nakon čega je evakuisano 18 hiljada ljudi.
  • Na indonežanskom ostrvu Sumatra eruptirao vulkan Anak Krakatau.
• 10. jun — U eksploziji fabrike za proizvodnju raketa i eksplozivnih naprava u predgrađu Ankare, u Turskoj, poginulo je pet ljudi, a do eksplozije je došlo verovatno zbog hemijske reakcije tokom proizvodnje dinamita.
  • Bivši britanski premijer Boris Džonson povukao se sa mesta člana parlamenta, zbog postupka koji protiv njega vodi parlamentarni Odbor za privilegije, jer je pozivao goste u baštu u Dauning strit na zabave u maju 2022, tokom korone.
    • Četvoro dece pronađeno je živo na jugu Kolumbije, pet nedelja nakon što se avion kojim su putovali srušio u gustoj Amazonskoj džungli.
      • U finalu Lige šampiona, Mančester Siti je pobedio italijanski Inter rezultatom 1 : 0.
• 11. jun — Novak Đoković i Iga Svjontek su osvajači Otvorenog prvenstva Francuske u pojedinačnoj konkurenciji.
  • Bivša premijerka Škotske Nikola Stardžon uhapšena je u okviru istrage o finansijama njene Škotske nacionalne partije.
    • Kovid bolnica u Batajnici, otvorena tokom jednog od najjačih talasa epidemije virusa korona otpustila je i poslednjeg pacijenta.
      • Na vanrednim parlamentarnim izborima u Crnoj Gori najviše glasova je osvojila stranka Evropa sad.
• 12. jun — Zemljotres jačine 4,0 stepena Rihterove skale registrovan je u regionu Paraćina, saopštio je Republički seizmološki zavod.
• 14. jun — Egipat predao zahtev za pridruživanje BRIKS-u.
  • Privremene prištinske institucije donele su odluku da zabrane ulazak robe iz centralne Srbije na Kosovo i Metohiju.
    • U Moskvi postavljen spomenik bivšem predsedniku Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću.
• 15. jun — Vanredna situacija proglašena u devet opština Srbije na teritoriji grada Novog Pazara, Loznice, Jagodine, Kladova, Trstenika Prokuplja, opština Medveđa, Kuršumlija i za deo teritorije Požega zbog obilnih padavina i poplava.
• 16. jun — Zbog obilnih padavina i izlivanja reka, vanredna situacija proglašena je u 50 gradova i opština u Srbiji.
  • Predsednik Rusije Vladimir Putin odlikovao je poslanicu Državne dume Rusije, prvu ženu-kosmonauta Valentinu Tereškovu ordenom Gagarina za izuzetne zasluge u osvajanju svemira povodom 60. godina od leta u svemir.
• 17. jun — Pripadnici Kosovske policije Rosu su u Žitkovcu kraj Zvečana brutalno pretukli dvoje dece.
• 18. jun — Avganistan je proglasio dan kada je poslednji američki vojnik napustio zemlju godišnjim državnim praznikom koji će se slaviti svakog 31. avgusta.
• 19. jun — Bangladeš je zvanično podneo zahtev da postane član BRIKS-a.
  • Ruske trupe su pokrenule iznenadnu ofanzivu na Luganskom i Harkovskom frontu.
• 20. jun — Ustavni sud BiH, na vanrednoj sednici, promenio je pravila, koja im omogućavaju da rade bez srpskih sudija.
  • Srbija i Mađarska potpisale više sporazuma za jačanje saradnje u oblasti odbrane i unutrašnjih poslova, kao i za izgradnju novog naftovoda i osnivanje zajedničke firme za trgovinu gasom.
• 21. jun — Predsednik Kube Migel Dijas-Kanel Bermudes doputovao je u dvodnevnu posetu Srbiji što je prva poseta kubanskog predsednika posle četrdeset godina.
  • Najmanje 35 migranata se udavilo se kada se prevrnuo čamac kod Kanarskih Ostrva.
    • Najmanje 41 žena je ubijena nakon izbijanja nasilja između bandi u zatvoru u Hondurasu.
• 22. jun — Ukrajinske snage nanele su udar po mostovima na administrativnoj granici Hersonske oblasti i Krima u blizini Čongara.
  • U eksploziji gasa u restoranu u gradu Jinčuan, na severozapadu Kine, poginula je 31 osoba.
    • Vlada Srbije je razrešila ministra Radeta Bastu na zahtev prvog potpredsednika vlade i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića i Dragana Markovića Palme, lidera Jedinstvene Srbije zbog njegovog zalaganja za sankcije Rusiji.
      • Četiri dana nakon nestanka, pronađena je podmornica Titan, svih petoro putnika je poginulo.
• 23. jun — Stupio je na snagu 11. paket sankcija protiv Ruske Federacije.
  • Meso uzgojeno u laboratoriji, pušteno je u prodaju u Sjedinjenim Državama.
    • FSB je pokrenuo krivični postupak protiv Jevgenija Prigožina šefa Grupe Vagner zbog naglog povlačenja pripadnika svoje jedinice iz Bahmuta i pokušaja oružane pobune.
      • Pripadnici Grupe Vagner su zauzeli državne institucije u gradovima Rostov i Voronjež nakon čega su pokrenuli "Marš pravde" prema Moskvi što je izazvalo vanrednu situaciju u Rusiji.
• 24. jun — Posredstvom Aleksandra Lukašenka predsednika Belorusije, prevaziđena je kriza pobune Grupe Vagner čime je dao azil osnivaču grupe Jevgeniju Prigožinu dok su pripadnici grupe abolirani.
• 25. jun — Voz sa naftnim derivatima pao je u reku Jelouston u američkoj državi Montana zbog urušavanja mosta, a u vodi su detektovani „rastopljeni sumpor i asfalt“.
  • Nova demokratija, koju predvodi aktuelni premijer Kirijakos Micotakis pobedila je na parlamentarnim izborima tako što osvojila je 40,5 odsto glasova.
• 26. jun — Sud u Kraljevu oslobodio trojicu Albanskih policajaca.
• 27. jun — Srbi iz opština na severu Kosova i Metohije i većinski srpskih sredina južno od Ibra su doneli Vidovdansku deklaraciju srpskog naroda.
  • Narodna skupština Republike Srpske usvojila je Zakon o neprimenjivanju odluka Ustavnog suda BiH u Republici Srpskoj.
    • Ubistvo 17-godišnjeg Nahela pokrenulo je nasilne proteste u Francuskoj, tokom kojih je od utorka privedeno više od 2.400 ljudi.
  • 28. jun:
  • Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je podneo Radi predlog zakona o promeni datuma obeležavanja pravoslavnog Božića na 25. decembar.
  • Domingo Herman, tadašnji bacač Njujork jenkisa, imao je savršenu utakmicu protiv Oukland rejdersa.
• 29. jun — Etiopija je podnela zahtev za pridruživanje BRIKS-u.
• 30. jun — Skupština opštine Severna Mitrovica izglasala odluku o priključenju „Asocijaciji kosovskih opština”.
  • Svetska odbojkaška federacija (FIVB) izbrisala je sve selekcije Rusije i Belorusije sa svetskih rang-lista.
    • Bivšem brazilskom predsedniku Žairu Bolsonaru je osam godina zabranjeno da se kandiduje za javnu funkciju, nakon što je federalni sud prihvatio optužbe da je zloupotrebio predsedničku vlast.

Jul

• 1. jul:
  • EU je preduzela mere protiv Prištine zbog nepreduzimanja koraka na deeskalaciji situacije na severu Kosova i Metohije.
  • Muškarac iz naselja Kanak u hrvatskom gradu Sisku pucao je na ulici iz kalašnjikova po prolaznicima i ubio jednu osobu, ranio više ljudi, a zapalio je i tri objekta.
• 2. jul:
  • Napadači u Francuskoj pokušali su tokom noći da zapale kuću Vinsenta Žanbruna (franc. Vincent Jeanbrun), gradonačelnika pariskog predgrađa L'aj le Roz (franc. L’Haÿ-les-Roses), ispaljujući pirotehnička sredstva na suprugu i decu zvaničnika, koji su pokušali da pobegnu.
• 4. jul:
  • Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak otvoreno je zapretio Srbiji sankcijama ukoliko ne bude postupala po zahtevima EU za rešavanje krize na severu Kosova i Metohije.
  • Iran zvanično postao član Šangajske organizacije za saradnju.
• 6. jul:
  • Vlada Perua proglasila je 60-dnevno vanredno stanje za nekoliko južnih gradova, jer je najaktivniji vulkan u zemlji Ubinas počeo da izbacuje pepeo i gasove.
  • Ukrajinske vlasti zauzele su zgrade Kijevsko-pečerske lavre, saopštila je kanonska Ukrajinska pravoslavna crkva.
  • Srbija zabranila izvoz oružja i municije.
• 7. jul:
  • Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena donela je odluku da Ukrajini isporuči kasetnu municiju.
• 8. jul:
  • U Tbilisiju su pristalice konzervativnog pokreta sprečili da se održi LGBT-festival „Tbilisi Prajd“.
• 9. jul:
  • Treći najveći most u Evropi, koji je svečano otvoren u rumunskoj Braili, povezuje dve obale Dunava.
  • Predsjednik Crne Gore Jakov Milatović stigao je u prvu zvaničnu dvodnevnu posjetu Srbiji.
• 11. jul:
  • Ukrajinske trupe pokrenule su novi talas ofanzive na orehovski deo linije fronta u zaporoškoj oblasti.
  • Skupština Srbije razrešila ministra privrede Radeta Bastu.
  • Sjedinjene Američke Države uvele su sankcije šefu srpske Bezbednosno-informativne agencije (BIA), bivšem ministru unutrašnjih poslova Aleksandru Vulinu.
  • Novinar i glavni odgovorni urednik časopisa "Tabloid" Milovan Brkić osuđen je na 14 meseci zatvora zbog pozivanja na rušenje ustavnog poretka nakon prvog protesta "Srbija protiv nasilja".
• 12. jul:
  • NATO usvojio plan za slanje 100.000 vojnika u Poljsku.
• 13. jul:
  • Sindikat američke federacije televizijskih i radio umetnika (SAG-AFTRA) u Holivudu stupio je u štrajk tražeći veće plate i zbog veštačke inteligencije pošto su pregovori sa Alijansom filmskih i televizijskih producenata propali.
• 14. jul:
  • Državna duma Rusije je na plenarnoj sednici usvojila zakon o zabrani promene pola.
  • Vrhovna rada Ukrajine usvojila je nacrt zakona o pomeranju praznovanja Božića sa 7. januara na 25. decembar.
• 16. jul:
  • Luna Vujović, mlada srpska teniserka, postala je šampionka Vimbldona u konkurenciji do 14 godina pobedom nad Holi Smart, britanskom teniserkom, rezultatom 6:3, 6:1.
  • Novak Đoković, najbolji srpski teniser, prvi put posle sedam godina poražen je na Vimbldonu od Karlosa Alkarasa posle neverovatne borbe u pet setova rezultatom 6:1, 6:7, 1:6, 6:3, 4:6.
  • U gradu Sanbao u Sinđanu na severozapadu Kine je zabeležena rekordno visoka temperatura u toj zemlji od 52,2 stepena Celzijusova.
• 17. jul:
  • U raketnom napadu ukrajinskih snaga na Krimski most poginuli su muškarac i žena, a njihova maloletna kćerka je ranjena.
  • Rusija zvanično obustavila učešće u sporazumu o izvozu žita Crnim morem.
• 19. jul:
  • Ruske snage izvele su tokom noći i jutra najveći raketni napad na Odesu od početka specijalne operacije nakon što se Rusija povukla iz sporazuma o izvozu žitarica.
  • Dve osobe stradale u nevremenu koje je danas pogodilo Hrvatsku, a nevreme je odnelo i jedan život u Sloveniji.
  • Srbiju je pogodila superćelijska oluja koja je nastala u Sloveniji, a došla preko Hrvatske pričinivši veću materijalnu štetu. Privremeno je bio zatvoren Aerodrom Nikola Tesla.
• 20. jul:
  • U napadu dronova na severo-zapadu Krima poginula je jedna devojčica.
  • Stotine demonstranata upalo je rano ujutru u švedsku ambasadu u glavnom gradu Iraka Bagdadu i zapalilo je kao reakciju zbog nedavnog paljenja Kurana u Stokholmu.
  • Razorni tornado uništio Fajzerovu fabriku u Severnoj Karolini.
• 21. jul:
  • U novom snažnom nevremenu koje je pogodilo veći deo Srbije poginule su tri osobe, a u Novom Sadu je poginulo jedno dete i oko 30 osoba je povređeno.
  • Snažno nevreme pogodilo Italiju, a grad Milano je pogodio tornado.
• 23. jul:
  • Alžir podneo zvanični zahtev za ulazak u BRIKS.
• 24. jul:
  • Uhapšen Veselin Veljović, bivši direktor crnogorske policije.
• 25. jul:
  • Parlament Kine smenio je Ćin Ganga sa funkcije ministra inostranih poslova zemlje, a na njegovo mesto je vraćen njegov prethodnik Vang Ji.
  • Slavica Đukić Dejanović zvanično je u Skupštini Srbije izabrana za ministarku prosvete.

• 26. jul:
  • U državnom udaru u Nigeru vojska je preuzela vlast, a za predsednika je izabran general Abdulrahman Čiani dok je Muhamed Bazum smenjen sa mesta predsednika.
• 28. jul:
  • Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski potpisao je zakon kojim se menja datum državnog praznika Božića u Ukrajini sa 7. januara na 25. decembar „u sklopu napora da se odrekne ruskog nasleđa“.
• 29. jul:
  • Najmanje 12 osoba je poginulo, a više od 130 povređeno u snažnoj eksploziji koja je odjeknula u skladištu pirotehnike u gradu Sungajkolok u Tajlandu.
• 30. jul:
  • U eksploziji u Pakistanu kojoj je poginulo najmanje 40 ljudi, a više od 50 povređeno tokom političkog mitinga u severozapadnom Pakistanu, u okrugu Badžur koji se graniči sa Avganistanom.
• 31. jul:
  • Bolivija zvanično zatražila prijem u BRIKS.
  • U poplavama u Pekingu 11 osoba poginulo, 27 nestalo.

Avgust

• 1. avgust:
  • Venecuela zvanično podnela zahtev za prijem u BRIKS.
• 4. avgust:
  • Niger je raskinuo Sporazumom o vojno-tehničkoj saradnji sa Francuskom iz 1977. godine, a zvaničnom Parizu dao rok od 30 dana da francuske trupe napuste zemlju.
  • Snažno nevreme sa gradom pogodilo je nemački grad Rojtlingen nakon kog su ostale naslage grada od 30 santimetara, a u sred leta dobio zimski izgled pričinivši ogromnu materijalnu štetu.
• 5. avgust:
  • Ukrajinske snage prvi put gađale kasetnim municijom Donjeck.
• 6. avgust:
  • Najmanje 30 ljudi je poginulo, a 60 povređeno kada je voz izleteo iz šina i prevrnuo se na jugu Pakistana.
• 7. avgust:
  • Mitropolit Pavle, namesnik Kijevo-pečerske lavre, pušten je iz pritvora uz kauciju od milion dolara.
• 9. avgust:
  • Srpska atletičarka Angelina Topić postala je šampionka na Evropskom prvenstvu za juniorke u Jerusalimu, pošto je jedina preskočila visinu od 1,90 metara bez ijednog rušenja u kategoriji skok uvis.
  • Kandidat za predsednika Ekvadora Fernando Vilavisensio ubijen je na predizbornom skupu u Kitu.
  • Zbog obilnih kiša i klizišta, na jugu Norveške srušila se brana, a evakuisano je oko 600 ljudi koji su živeli nizvodno od brane.
• 10. avgust:
  • Adriana Vilagoš, mlada srpska atletičarka, osvojila je zlatnu medalju na juniorskom Evropskom prvenstvu u disciplini bacanja koplja.
• 11. avgust:
  • Automatska međuplanetarna stanica „Luna 25“, lansirana je sa kosmodroma „Vostočni“, u Amurskoj oblasti Rusije, pomoću rakete-nosača „Sojuz 2.1b“.
  • U velikim požarima koji su zahvatili havajsko ostrvo Maui stradale su najmanje 53 osobe, dok ih je nestalo oko 1.000.
  • Muškarac u Gradačcu u Bosni i Hercegovini ubio suprugu i još dve osobe izvršio je samoubistvo pred policijom.
  • Tužilaštvo Bosne i Hercegovine podiglo je optužnicu protiv predsednika Republike Srpske Milorada Dodika i v.d. direktora Službenog glasnika Srpske Miloša Lukića.
• 14. avgust:
  • Namesnik Kijevsko-pečerske lavre, mitropolit Pavle, doživeo je srčani udar nakon čega je hitno hospitalizovan na kardiološko odeljenje i operisan.
  • U eksploziji na benzinskoj pumpi u Dagestanu, ima poginulo je 35 ljudi u gradu Mahačkali, dok je 119 povređeno.
  • Aerodrom u Kataniji, drugom po veličini gradu na Siciliji, trenutno je zatvoren zbog eruptivne aktivnosti vulkana Etne.
• 15. avgust:
  • Velika porota u američkoj saveznoj državi Džordžiji podigla je optužnicu protiv bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa zbog pokušaja da poništi svoj poraz od demokrate Džozefa Bajdena na predsedničkim izborima 2020. godine.
  • Pripadnici ukrajinske policije blokirali su tri zgrade Kijevsko-pečerske lavre gde živi deo monaha i hodočasnici i počeli upad u prostorije.
• 16. avgust:
  • U napadu na vojno osoblje Nigera na granici sa Malijem, 17 vojnika je poginulo, a do 20 je povređeno.
• 19. avgust:
  • Burkina Faso i Mali rasporedili avione u Nigeru u znak solidarnosti.
  • Ruski satelit „Luna-25“ se sudarila sa Mesecom.
• 20. avgust:
  • Srpska atletičarka Ivana Vuleta osvojila je zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Budimpešti skokom od 7.14.
  • Ženska fudbalska reprezentacija Španije osvojila je Svetsko prvenstvo pobedivši u finalu Englesku.
• 22. avgust:
  • Savet za mir i bezbednost Afričkog saveza doneo je odluku da prekine aktivnost Nigera u organizaciji.
  • Kod Evrosa u Grčkoj pronađeno je 18 ugljenisanih tela otkrivena su na dve lokacije u šumi koju je zahvatio požar.
  • General Viktor Afzalov, načelnik Generalštaba Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, imenovan je za privremenog glavnog komandanta Vazdušno-kosmičkih snaga Rusije, a general armije Sergej Surovikin snaga je razrešen dužnosti.
  • Snažna oluja praćena grmljavinom i jakim udarima vetra zahvatila je Meku u Saudijskoj Arabiji, što je veoma retka pojava na tom području.
  • Tajlandski parlament izabrao je Sretu Tavisina za premijera nakon opštih izbora u maju.
• 23. avgust:
  • U padu aviona privatne vojne kompanije Vagner poginuli su osnivači Jevgenij Prigožin i Dmitrij Utkin u Tverskoj oblasti.
• 24. avgust:
  • Saudijska Arabija, UAE, Argentina, Iran, Etiopija i Egipat pozvane da postanu članice BRIKS-a od 1. januara 2024. godine.
  • Japan počeo da ispušta prečišćenu radioaktivnu vodu iz "Fukušime", Kina obustavila uvoz morskih plodova iz Japana.
  • Bivši predsednik SAD Donald Tramp se predao u zatvor okruga Fulton u Džordžiji kako bi se predao vlastima i prošao kroz formalni proces hapšenja nakon čega je pušten uz kauciju.
• 27. avgust:
  • U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na magistralnom putu Užice - Zlatibor, na Ložioničkom mostu u Užicu, na licu mesta poginuo je troje ljudi.
• 28. avgust:
  • Predsednik Francuske Emanuel Makron je zapretio Srbiji uvođenjem sankcija (viza) ukoliko se hitno, ne vrati za "pregovarački sto" i ne prihvati francusko nemački ultimatum.
• 30. avgust:
  • U napadu ukrajinskih bespilotnih letilica na vojni aerodrom u gradu Pskov na krajnjem zapadu Rusije uz granicu sa Estonijom, uništeno je više transportnih aviona Iljušin.
  • Vojska Gabona izvršila je državni udar i proglasila je nevažećim rezultate predsedničkih izbora, rasformirala organe vlasti i saopštila da su granice zatvorene do daljeg.
• 31. avgust:
  • Ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas podneo je ostavku.
  • Osnivač i bivši komandant Jedinice za specijalne operacije Franko Simatović Frenki pušten je sa izdržavanja kazne po haškoj presudi i prevremeno pušten na slobodu.
  • Najmanje 73 osobe su poginule, a 52 su povređene kada je požar zahvatio oronulu petospratnicu u Johanezburgu u Južnoj Africi koju su naselili beskućnici.
  • Afrički savez obustavio učešće Gabona u organizaciji.
  • U eksploziji koja se dogodila na poslednjem spratu zgrade u Ulici slobode u Smederevu, smrtno je stradao vlasnik stana, nakon što je aktivirao eksploziv.

Septembar

• 1. septembar:
  • Bivši lider desničarske grupe „Praud bojs“ Enrike Tari osuđen je na kaznu od 22 godine zatvora zbog upada u Kapitol šestog januara 2021. godine.
• 2. septembar:
  • U Tel Avivu je došlo do masovnog sukoba migranata iz Eritreje sa policijom i pristalicama vlasti zbog odbijanja davanja azila i proterivanja, što je dovelo do masovnih nereda, a prijavljeno je 30 povređenih policajaca i preko 100 migranata.
• 3. septembar:
  • Ženska odbojkaška reprezentacija Turske osvojila je Evropsko prvenstvo pobedivši u Srbiju.
  • Više ljudi je poginulo, a na desetine povređeno tokom naleta uragana "Dana" koji je pogodio Španiju.
• 4. septembar:
  • Premijer Albanije Edi Rama izvršio je rekonstrukciju vlade i razrešio je šest ministara u svom kabinetu, između ostalih i šeficu diplomatije Oltu Džačku.
• 5. septembar:
  • Vrhovna rada razrešila je Alekseja Reznikova sa mesta ministra odbrane Ukrajine. Za ovu odluku glasalo je 327 narodnih poslanika, protiv su bila 4.
  • Snažno nevreme praćeno obilnim padavinama, velikim poplavama i tornadima je pogodilo veliki deo Grčke, Bugarske i Turske ostavivši veliki broj ljudi bez domova, struje i interneta, a poginulo je 10 osoba.
  • Vlada Republike Srpske usvojila je Zakon o zabrani dolaska aktuelnog visokog predstavnika u BiH Kristijana Šmita na teritoriju Republike Srpske.
• 6. septembar:
  • Najmanje 21 osoba poginula je na jugu Brazila u žestokoj oluji koja je izazvala poplave u 60 gradova.
  • Poslanici Skupštine Srbije izabrali su novog ministra privrede Slobodana Cvetkovića.
  • Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksej Danilov izjavio je da je treći svetski rat već počeo i ponovo je zatražio ulazak njegove zemlje u NATO.
  • U ukrajinskom gradu Kostjantinjivka poginulo je 17 osoba od čega jedno dete, a povređeno je 32 ljudi prilikom raketnog napada oružanih snaga Rusije.
  • Rusija i Turska postigle načelni sporazum o isporuci milion tona žitarica.
• 7. septembar:
  • Basketaši Srbije ponovo su osvojili zlato na Evropskom prvenstvu, pobedivši Litvaniju u dramatičnom finalu rezultatom 22:20. Srbija je tako osvojila peto kontinentalno nadmetanje zaredom.
• 8. septembar:
  • Zemljotres magnitude 6,9 stepeni pogodio je Maroko u kom je broj stradalih prešao 2862, dok je preko 2562 ljudi povređeno.
• 10. septembar:
  • U teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na putu Atina - Solun, poginule su četiri osobe kada su se sudarili autobus srpskih tablica i automobil povređene su 42 osobe.
  • Košarkaši Srbije osvojili su drugu uzastopnu a, četvrtu srebrnu medalju na velikim takmičenjima u poslednjih deset godina.
  • Najbolji srpski teniser Novak Đoković savladao je Danila Medvedeva u finalu Ju-Es opena 3:0, po setovima 6:3, 7:6, 6:3 i stigao do 24. grend slem titule u karijeri.
• 11. septembar:
  • Sud BiH je potvrdio optužnicu protiv predsednika Republike Srpske i Milorada Dodika i v.d. direktora Službenog glasnika Srpske Miloša Lukića.
  • Lideri zemalja učesnica Procesa Brdo Brioni, usvojili su na Samitu u Skoplju Deklaraciju u kojoj su se obavezali da će intenzivirati strateški dijalog sa institucijama Unije kako bi se ubrzao proces pristupanja EU i sprečilo zanemarivanje regiona.
• 12. septembar:
  • Više od 11.300 ljudi je poginulo, a preko 20.000 se vodi kao nestalo u poplava koje su pogodile grad Derna na istoku Libije.
  • Komitet američkog Predstavničkog doma pokrenuo je istragu u okviru impičmenta protiv predsednika Džozefa Bajdena.
• 13. septembar:
  • Nakon više od četiri meseca pritvora i prvostepene presude na 14 meseci, novinar Milovan Brkić pušten iz pritvora.
• 14. septembar:
  • Na italijanskom ostrvu Lampeduza proglašeno je vanredno stanje nakon što je došao rekordan broj migranata u poslednjih nekoliko dana.
• 15. septembar:
  • U Srbiji, Srpskoj i dijelu Crne Gore obilježen je Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
• 16. septembar:
  • Finska i Poljska zabranile ulazak automobila sa ruskim registracijama.
  • Lideri Malija, Burkine Faso i Nigera, potpisali su Povelju o uspostavljanju saveza država Sahela za stvaranje kolektivne odbrambene arhitekture.
  • Odbojkaška reprezentacija Poljske osvojila je Evropsko prvenstvo pobedivši u finalu Italiju.
• 18. septembar:
  • Radna grupa Ministarstva zdravlja iznela je mišljenje da je neophodno ponovo nošenje zaštitnih maski u svim zdravstvenim ustanovama.
• 19. septembar:
  • Azerbejdžan pokrenuo „antiterorističku operaciju“ u Nagorno-Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka, saopštilo je Ministarstvo odbrane republike.
  • Tri osobe su poginule, a više njih je povređeno u saobraćajnoj nesreći na magistralnom putu Cetinje–Budva kada je autobus sleteo sa kolovoza i survao se u provaliju duboku 15 metara.
• 20. septembar:
  • Potpisano je primirje po okončanju azerbejdžanske vojne operacije u Nagorno-Karabahu.
• 22. septembar:
  • Pripadnici oružane grupe Vagner su posle četiri meseca ponovo vraćeni na ukrajinski front na područje Hersonske oblasti.
• 23. septembar:
  • Prva partija američkih tenkova „abrams“ isporučena je u Ukrajinu.
• 24. septembar:
  • Noću oko 3 sati u Banjskoj na severu KiM, nezvanično u razmeni vatre sa KPS ubijen je jedan kosovski policajac albanske nacionalnosti, a drugi je ranjen što je dovelo do eskalacije kosovske krize.
• 25. septembar:
  • U eksploziji na skladištu goriva u azerebejdžanskom gradu Stepanakertu u pokrajini Nagorno-Karabah, poginulo je oko 100, a povređeno oko 300 ljudi.
• 26. septembar:
  • Premijerka Srbije Ana Brnabić potpisala memorandum sa Fajzerom o izgradnji BIO4 kampusa.
  • Predsedavajući Donjeg doma Kanade Entoni Rota najavio je svoju nameru da podnese ostavku na svoju funkciju krajem sledećeg dana, 27. septembra, zbog njegovog poziva Donjem domu kanadskog parlamenta i odavanja počasti uz ovacije bivšem veteranu Vafen-SS Jaroslavu Hunki, uz prisustvo i aplauz Zelenskog i premijera Kanade Trudoa.
  • Vojska u Burkini Faso, koja je preuzela vlast pre godinu dana državnim udarom, saopštila je da je osujetila državni kontraudar.
• 28. septembar:
  • Sejm Letonije odobrio novu koncepciju nacionalne bezbednosti prema kojoj će letonskim javnim medijima od 1. januara 2026. godine biti zabranjeno emitovanje programa na ruskom jeziku.
• 29. septembar:
  • Najmanje 52 ljudi je poginulo, dok je 50 povređeno u eksploziji u blizini džamije u gradu Mastungu, u pakistanskoj provinciji Baludžistan.
  • Savet NATO odobrio je slanje pojačanja KFOR-u, svojoj misiji na Kosovu i Metohiji posle sukoba tzv. kosovske policije i Srba u selu Banjska.
  • Kao posledica vojne akcije Azerbejdžana, preko 100.000 od 120.000 Jermena izbjeglo je iz Nagorno-Karabaha u Jermeniju i najavljeno je ukidanje Nagornokarabaške Republike od 1. januara 2024.
• 30. septembar:
  • U Slovačkoj na vanrednim parlamentarnim izborima pobidila partija Smer — socijaldemokratija čiji je predvodnik bivši premijer Robert Fico.

Oktobar

• 1. oktobar:
  • Najmanje 10 osoba je poginulo, a 15 je povređeno, uključujući četvoro dece, nakon što se kamion prevrnuo na autoputu u meksičkoj državi Čijapas.
  • Turska pokrenula veliku operaciju protiv Radničke partije Kurdistana.
• 2. oktobar:
  • Najmanje 10 osoba je poginulo, a 40 ih je povređeno kada se urušio krov crkve u gradu Sijudad Madero na severu Meksika, a još 30 ljudi je zarobljeno ispod ruševina.
  • Ministar energetike Moldavije Viktor Parlikov saopštio je da ta zemlja više neće kupovati gas od ruskog „Gasproma“.
  • Prvi od 12 naručenih francuskih borbenih aviona „Rafal“ isporučen je Hrvatskoj.
  • Nobelova nagrada za medicinu 2023. dodeljena je Katalin Kariko i Dru Vajsmanu za razvoj mRNK vakcine protiv kovida.
  • Vrhovni sud SAD dozvolio je bivšem američkom predsedniku Donaldu Trampu da se kandiduje za predsednika SAD.
  • Stotine malih potresa pogodilo je gusto naseljeno vulkansko područje zapadno od italijanskog grada Napulja poslednjih nedelja, zbog čega je vlada pripremila planove za masovnu evakuaciju.
• 3. oktobar:
  • Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je pritvor Zoranu Marjanoviću osuđenom za ubistvo supruge Jelene Marjanović.
  • Najmanje 21 osoba je poginula, 12 je povređeno, a četvoro ili petoro se vodi kao nestalo kada je autobus u Italiji pao sa nadvožnjaka.
• 4. oktobar:
  • Srpski pokret Dveri, Srpska stranka Zavetnici i grupa srpskih intelektualaca su formirali „Srpski državotvorni blok“.
• 5. oktobar:
  • Najmanje 70 osoba je ubijeno, a više od 200 ranjeno u napadu dronovima na svečanost povodom završetka školovanja nove generacije sirijskih oficira u Homsu.
  • Američki borbeni avion F-16 oborio turski udarni dron iznad severne Sirije, a incident je zvanično potvrdio Pentagon.
  • Premijer Jermenije Nikol Pašinjan je na sastanku sa liderima EU, Nemačke i Francuske potpisao deklaraciju u kojoj priznaje Azerbejdžanu pravo na 86,6 hiljada kvadratnih km, koji obuhvata Nagorno-Karabah i deo jermenske teritorije.
• 6. oktobar:
  • Najmanje 40 osoba je poginulo u poplavama izazvanih izlivanjem glečerskog jezera na Himalajima u Indiji.
• 7. oktobar:
  • Slovačka obustavila vojnu pomoć Ukrajini.
  • Otpočeo je Izraelsko-palestinski sukob, sa nekoliko stotina mrtvih i nekoliko hiljada povređenih ljudi.
  • Izraelska vojska saopštila da počinje sa blokadom i gađanjem ciljeva u Pojasu Gaze nakon raketnih napada na izraelsku teritoriju sa tog područja u kom je poginulo šestoro, a ranjeno 300 ljudi.
  • Izraelska vojska proglasila početak „antiterorističke operacije Gvozdeni mačevi“ u Pojasu Gaze.
  • Hamas je objavio početak vojne operacije „Al-Aksa poplava“ u Izraelu.
  • Najmanje 2.000 ljudi poginulo je u nekoliko zemljotresa koji su pogodili Avganistan od kojih je najjači bio od 6,2 stepena po Rihterovoj skali.
• 8. oktobar:
  • Kelvin Kiptum je oborio svjetski rekord u maratonu za muškarce.
• 9. oktobar:
  • Izrael je posle 900 poginulih ljudi za tri dana rata uveo totalnu blokadu pojasa Gaze.
  • Robert Kenedi Mlađi saopštio je napustio Demokratsku stranku da će se na američkim predsedničkim izborima kandidovati kao nezavisan kandidat.
  • Slovačku je pogodio zemljotres jačine pet stepeni po Rihterovoj skali.
• 11. oktobar:
  • Još jedan snažan zemljotres jačine 6,3 stepena po Rihteru potresao je ponovo provinciju Herat na zapadu Avganistana.
  • Izraelski premijer Benjamin Netanjahu i vođa opozicije Beni Ganc dogovorili formiranje koncentracione vlade.
• 12. oktobar:
  • Izraelski Kneset izglasao je ratnu vladu nacionalnog jedinstva čije su formiranje dogovorili premijer Benjamin Netanjahu i lider opozicionog Nacionalnog jedinstva Beni Ganc.
• 13. oktobar:
  • Izraelski tenkovi ušli na teritoriju Pojasa Gaze.
• 14. oktobar:
  • Krimski most u potpunosti obnovljen.
  • Otvoren je auto-put Ruma—Šabac ukupne dužine 24,6 km.
• 16. oktobar:
  • U pucnjavi u centru Brisela, ubijene dve osobe pripadnici Fudbalske reprezentacije Švedske.
• 17. oktobar:
  • Ruska Duma povukla ratifikaciju sporazuma o nuklearnom testiranju.
  • SAD izvele nuklearno testiranje na dan kad je Rusija suspendovala "sporazum o zabrani nuklearnih proba".
  • U granatiranju bolnice u Gazi od strane izraelske vojske, u kojoj je, prema prvim informacijama, stradalo više od 500 ljudi.
  • Demonstranti u Amanu upali u zgradu izraelske ambasade u Jordanu.
• 18. oktobar:
  • Oko 500 američkih Jevreja, uključujući dvadesetak rabina, uhapšeno je posle upada u zgradu američkog Kongresa tokom protesta protiv rata Izraela i Palestinaca.
• 19. oktobar:
  • Brigade iračkog Hezbolaha zvanično su objavile svoje učešće u operaciji „Poplava Al-Aksa”.
  • U raketnom napadu izraelskog ratnog vazduhoplovstva poginulo 18 ljudi, a uništena je grčka crkva Svetog Porfirija u Gazi.
  • Ukrajinska pravoslavna crkva Moskovske patrijaršije zvanično zabranjena u Ukrajini.
  • EP izglasao Rezoluciju - mere protiv Srbije ako se utvrdi da je umešana u događaje u Banjskoj.
• 20. oktobar:
  • 13 ljudi, uključujući petoro dece, ubijeno je u sukobima izraelskih snaga i Palestinaca u izbegličkom kampu Nur Šams na Zapadnoj obali.
• 23. oktobar:
  • Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan predložio turskom parlamentu da ratifikuje protokol o ulasku Švedske u NATO.
• 24. oktobar:
  • Najmanje sedam ljudi je izgubilo život, a na desetine je povređeno nakon što se gusta mešavina magle i dima, nazvana „supermagla“, spustila na delove Luizijane i izazvala lančani sudar stotine vozila u Nju Orleansu.
  • Kineski ministar odbrane Li Šangfu smenjen je sa funkcije.
  • Najmanje 50 ljudi je poginulo, a više od 60 je povređeno tokom napada izraelskih vazduhoplovnih snaga na grad Kan Junis na jugu pojasa Gaze.
  • Više od 2.300 dece poginulo je u Pojasu Gaze od početka eskalacije sukoba, više od 5.300 je povređeno, saopštava UNICEF.
• 25. oktobar:
  • Sistem za hitno obaveštavanje javnosti u slučaju nestanka dece počeo sa radom u Srbiji.
  • Robert Fico je zvanično postao predsednik slovačke vlade.
  • Mađarski parlament odbacio je predlog da se održi glasanje o kandidaturi Švedske za ulazak u NATO.
  • Napadač naoružan automatskom puškom ubio je 22 osobe i ranio između 50 i 60 u Luistonu, u američkoj državi Mejn.
• 26. oktobar:
  • Protesti i oružani sukobi zahvatili su Panamu, nakon što je u parlamentu potvrđena prodaja rudnika bakra kanadskoj rudarskoj korporaciji.
• 27. oktobar:
  • Izraelski tenkovi ponovo su ušli na teritoriju Pojasa Gaze.
• 28. oktobar:
  • Najmanje 32 osobe je poginulo, a 63 je povređeno u sudaru više vozila u Egiptu.
  • Najmanje 25 rudara je poginulo u požaru koji se dogodio u jednom rudniku u Kazahstanu.
• 29. oktobar:
  • U Turskoj se nizom manifestacija obeležava Dan Republike i 100 godina od uspostavljanja moderne sekularne države gde je u Istanbulu priređena vojna parada, i kod mauzoleja osnivača države Mustafe Kemala Ataturka.
• 30. oktobar:
  • Predsednica Evropske komisije Urzula fon der Lajen poručila je Beogradu iz Prištine da mora da prihvati de fakto priznanje Kosova.
  • Članovi Vlade doneli su na sednici i odluke o raspuštanju Skupštine Grada Beograda i obrazovanju Privremenog organa Grada Beograda, a iste odluke donete su za još 64 grada i lokalnih samouprava u Srbiji što je stvorilo preduslove za raspisivanje vanrednih izbora.
  • Lider Nove srpske demokratije Andrija Mandić izabran je za predsednika Skupštine Crne Gore.
• 31. oktobar:
  • Skupština Crne Gore izabrala je 44. Vladu premijera Milojka Spajića.
  • Vlada Bolivije prekida diplomatske odnose sa Izraelom zbog događaja u Pojasu Gaze.
  • Više od 100 ljudi poginulo je u izraelskom napadu na izbeglički kamp Džebalija na severu Pojasa Gaze.
  • Jemen (Huti koje podržava Iran) objavio je rat Izraelu.

Novembar

• 1. novembar:
  • Predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspisao je vanredne parlamentarne izbore za 17. decembar.
  • Jordan je doneo odluku da momentalno opozove svog ambasadora u Izraelu.
• 2. novembar:
  • Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao ukaz kojim se Rusija povlači iz Sporazuma o sveobuhvatnoj zabrani nuklearnih testiranja.
  • Bahrein je povukao svog ambasadora iz Izraela i prekinuo ekonomske veze sa tom državom.
  • Treći dan zaredom bombardovan izbeglički kamp Džebalija, poginulo 29 ljudi.
  • SB UN produžio mandat EUFOR-a u BiH.
  • Izraelske snage okružile su u potpunosti grad Gazu.
• 3. novembar:
  • Dve osobe su poginule, jedna povređena kada je pukla brana na separaciji rudnika uglja Lubnica u selu Grljan kod Zaječara.
  • Aleksandar Vulin podneo ostavku na mesto direktora BIA.
• 4. novembar:
  • 128 ljudi poginulo je u zemljotresu koji je tokom noći pogodio Nepal.
  • Turska prekinula diplomatske odnose sa Izraelom.
• 6. novembar:
  • Više od 10.000 ljudi je poginulo u Pojasu Gaze od početka sukoba, saopštilo je palestinsko ministarstvo zdravlja.
  • U napadu separatista u zapadnom Kamerunu ubijeno najmanje 20 ljudi.
  • Južnoafrička Republika prekinula diplomatske odnose sa Izraelom.
• 7. novembar:
  • Ujedinjeno Kraljevstvo je obustavilo učešće u “Sporazumu o konvencionalnim oružanim snagama“ u Evropi.
  • Vlada u Portugaliji pala zbog koruptivnih afera u vezi eksploatacije litijuma, premijer podneo ostavku.
  • U raketnim napadima ukrajinskih snaga na Donjeck sistemima HIMARS poginulo je 20 ljudi, a 11 je ranjeno.
  • Prvih pet aviona F-16 prebačeni iz Holandije u Ukrajinu stigli su u centar za obuku u Rumuniji.
• 8. novembar:
  • Slovačka zvanično blokirala dostavu oružja Ukrajini.
  • Predsednik Rusije Vladimir Putin je potpisao ukaz prema kojem se deo blokirane strane imovine u Ruskoj Federaciji može zameniti za imovinu Rusa zamrznutu na Zapadu.
• 10. novembar:
  • Islandske vlasti su pozvale stanovnike da se mirno evakuišu i naglasile da nema neposredne opasnosti, nakon što je u petak zabeleženo gotovo 800 zemljotresa na tom ostrvu.
• 11. novembar:
  • Island je proglasio vanrednu situaciju zbog moguće erupcije vulkana Fagradalsfjal u blizini grada Grindavika, a policija je pozvala stanovnike grada da se evakuišu nakon serije zemljotresa na jugozapadu zemlje koja je povezana sa mogućom erupcijom vulkana.
• 12. novembar:
  • Stručnjaci su izrazili bojazan da bi vulkanska erupcija, koja se uskoro očekuje, mogla da uništi grad Grindavik u blizini Rejkjavika.
• 13. novembar:
  • Proradio vulkan Etna u svom jugoistočnom krateru.
  • Na Islandu registrovano je oko 900 zemljotresa, zbog čega je skoro 4.000 osoba evakuisano tokom prethodne sedmice.
• 14. novembar:
  • Belize prekinuo diplomatske odnose sa Izraelom.
  • Izraelska vojska zauzela glavno uporište Hamasa.
  • Najmanje 12 Palestinaca poginulo u Kan Junisu, a desetine su povređene, kada su izraelske snage pogodile dve stambene zgrade u tom gradu.
• 17. novembar:
  • Predsednik SAD Džozef Bajden potpisao je nacrt zakona o finansiranju rada federalne Vlade, plan ne uključuje dodatnu pomoć za Izrael i Ukrajinu.
  • Broj ubijenih Palestinaca u Gazi dostigao 12.000.
  • Kineski Juan je prestigao evro po prvi put i postao druga najveća svetska valuta za trgovanje.
• 18. novembar:
  • Najmanje 50 ljudi poginulo u izraelskom napadu na školu Al-Fakura.
• 19. novembar:
  • Zatvoren jedini granični prelaz između Rusije i Finske.
  • Novak Đoković osvojio je sedmi trofej na Završnom turniru u Torinu pobedom nad Italijanom Janikom Sinerom u dva seta, 6:3, 6:3.
  • Političar krajnje desnice Havijer Milej izabran je za predsednika Argentine.
• 21. novembar:
  • Pakistan podneo zahtev za pridruživanje BRIKS-u.
  • Dogovorena četvorodnevna humanitarna pauza u Pojasu Gaze.
• 22. novembar:
  • Na vanrednim parlamentarnim izborima u Holandiji majviše glasova osvojila desničarska Partija slobode.
• 23. novembar:
  • U napadu izraelske vojske ubijeno 30 ljudi tokom bombardovanja škole u kampu Džabalija.
  • U centru glavnog grada Irske Dablina došlo je do žestokih nereda i sukoba sa policijom nakon što je troje dece povređeno u napadu nožem od strane alžirskog migranta.
• 26. novembar:
  • U nevremenu koje je zahvatilo Krim jedna osoba je nestala, a četiri su povređene, a oko 500.000 stanovnika ostalo je bez struje zbog jake oluje.
• 29. novembar:
  • UN usvojile rezoluciju kojom pozivaju Izrael da se vrati na granice iz 1967. godine.
• 30. novembar:
  • LGBT pokret proglašen ekstremističkom organizacijom u Rusiji.

Decembar

• 1. decembar:
  • Izrael i Hamas prekinuli primirje u Gazi posle sedam dana bez teških borbi nakon čega su razmenjeni taoci, zarobljenici i zatvorenici.
• 3. decembar:
  • Najmanje 13 civila, uključujući decu i žene, poginulo je, a veći broj ljudi je povređen u nizu izraelskih vazdušnih udara na više stambenih objekata u izbegličkom kampu Nuseirat.
  • Izrael započeo kopnenu operaciju na jugu Gaze.
  • Vulkan Merapi na indonežanskom ostrvu Java izbacio je stub pepela visok 3.000 metara.
  • Građani Venecuele glasali za pripajanje sporne oblasti Gvajana Esekiba.
• 4. decembar:
  • U izraelskom napadu na školu Salah al-Din u Gazi ubijene 52 osobe.
  • Vladajuća hunta u Nigeru opozvala je vojno partnerstvo te zemlje sa Evropskom unijom.
• 6. decembar:
  • Predsednik Venecuele proglasio je deo susedne Gvajane 24. državom u zemlji.
• 7. decembar:
  • Savet Ruske Federacije je saopštio će predsednički izbori u Rusiji biti održani 17. marta 2024. godine.
  • Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak poručio je da je prvi put posle dužeg vremena EU spremna za proširenje.
• 9. decembar:
  • Šest osoba je poginulo, a 23 su povređene u tornadu koji je pogodio američku saveznu državu Tenesi, saopštile su lokalne vlasti.
• 10. decembar:
  • Predsednik Srbije Aleksandar Vučić, predsednik Bugarske Rumen Radev, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev i šef delegaciji EU u Srbiji Emanuel Žiofre pustili su u rad gasnu interkonekciju Srbija-Bugarska.
  • Havijer Milej je stupio na funkciju predsednika Argentine.
• 11. decembar:
  • Donald Tusk izabran za premijera Poljske.
• 17. decembar:
  • Na vanrednim parlamentarnim, lokalnim, pokrajinskim i beogradskim izborima većinu glasova osvojila je koalicija Srbija ne sme da stane, a za njom slede Srbija protiv nasilja, SPS—JS, NADA i Mi — Glas iz naroda.
  • Snažna oluja sa vetrovima do 146 kilometara na sat pogodila je tokom vikenda obalu Argentine u kojoj je poginulo najmanje 13 ljudi u gradu Baja Blanka.
  • Ženska rukometna reprezentacija Francuske osvojila je Svetsko prvenstvo pobedivši Norvešku rezultatom 31:28.
• 18. decembar:
  • U Beogradu započela nova serija protesta protiv izbornih rezultata na beogradskim izborima.
  • U izraelskim napadima na izbeglički kamp Džabalija u severnoj Gazi ubijeno je 90 Palestinaca.
  • Poslanici Narodne skupštine Bugarske su odlučili da ukinu „kaznene akcize“ nakon što je Mađarska postavila ultimatum Bugarskoj i zapretila da će staviti veto na pristupanje Šengenu.
  • Pentagon objavio početak multinacionalne operacije za zaštitu Crvenog mora zbog napada Huta na komercijalne brodove.
  • Severna Koreja je uspešno testirala interkontinentalnu balističku raketu Hvasong-18.
• 19. decembar:
  • U zemljotresu jačine 6,2 stepena Rihterove skale, koji je pogodio severozapadnu Kinu, poginulo je najmanje 118 ljudi u provinciji Gansu i susednoj provinciji Ćinghaj.
• 20. decembar:
  • Vrhovni sud Kolorada proglasio je bivšeg predsednika Donalda Trampa nepodobnim za Belu kuću i presudio da u toj saveznoj američkoj državi ne može da učestvuje na američkim predsedničkim izborima 2024. godine.
  • Papa Franja je zvanično odobrio da se sveštenicima dozvoli da blagosiljaju istopolne parove.
  • Otpočeli veliki protesti protiv oštre i antisocijalne ekonomske politike novog argentinskog predsednika Havijera Mileja.
• 21. decembar:
  • Najmanje 15 osoba je ubijeno, a 24 su ranjene u dosad najsmrtonosnijoj masovnoj pucnjavi u istoriji Češke kada je u popodnevnim časovima (oko 15 časova), napadač naoružan automatskom puškom, otvorio vatru na trgu koji nosi ime po Janu Palahu u Pragu.
  • Najmanje 24 osobe je poginulo od posledica izraelskog bombardovanja u Rafi u južnom delu Pojasa Gaze, blizu granice sa Egiptom.
• 22. decembar:
  • Francuska vojska je povukla svoje poslednje trupe iz Nigera, nekoliko dana pre roka i nakon decenije operacija protiv naoružanih terorističkih grupa u regionu Sahela.
  • Rezolucija, koju su sastavili Ujedinjeni Arapski Emirati, u SB UN usvojena sa 13 glasova za, kao i uz dva uzdržana. Rusija i SAD su se uzdržale od glasanja o rezoluciji.
  • Vuk Jeremić podneo ostavku na mesto predsednika Narodne stranke.
  • Španija stavila veto na učešće EU u američkoj specijalnoj operaciji protiv Huta.
• 23. decembar:
  • Lider pokreta Dveri Boško Obradović podneo je danas neopozivu ostavku na mesto predsednika stranke zbog, kako je rekao, izbornog neuspeha.
• 24. decembar:
  • Pristalice koalicije "Srbija protiv nasilja" sa nekoliko stotina građana i huligana su pokušali da silom zauzmu skupštinu grada Beograda nanevši materijalnu štetu na prozorima i ulaznim vratima nakon čega je došlo do sukoba sa policijom uz upotrebu suzavca i drugih metoda za razbijanje demonstracija, a oko 30 policajaca je povređeno.
• 25. decembar:
  • Ruska vojska je potpuno zauzela snažno ukrajinsko utvrđenje zapadno od Donjecka mesto Marjinka posle gotovo dve godine teških borbi.
• 26. decembar:
  • Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je da je Rusija završila isporuku taktičkog nuklearnog oružja njegovoj zemlji.
  • Turski parlamentarni odbor odobrio kandidaturu Švedske za ulazak u NATO.
• 27. decembar:
  • U izraelskom napadu na bolnicu El Amal u Kan Junisu na jugu enkalave ubijeno najmanje 20 Palestinaca.
• 28. decembar:
  • Najmanje 40 ljudi poginulo u eksploziji cisterne sa gorivom u Liberiji.
  • Šest Palestinaca ubijeno u izraelskoj raciji u kampu u gradu Tulkarm na Zapadnoj Obali.
  • Jedanaest ljudi je poginulo, a više od 50 je povređeno u saobraćajnoj nesreći na severozapadu Turske.
  • Predsednik Venecuele Nikolas Maduro naredio je početak vojnih vežbi na Atlantskom okeanu kao odgovor na dolazak broda britanske mornarice kod obale Gvajane.
• 29. decembar:
  • Najmanje 35 ljudi je ubijeno, a na desetine ranjeno u napadu izraelskih snaga na izbegličke kampove Nuseirat i Magazi u centralnom delu Gaze.
  • Najmanje 41 osoba je poginula tokom najmasovnijeg ruskog raketnog napada širom Ukrajine.
  • Republička izborna komisija odbacila je prigovor liste "Srbija protiv nasilja" za Beograd o poništavanju izbora.
  • Predsednik Argentine Havijer Milej zvanično je obavestio članice BRIKS-a da se njegova zemlja neće pridružiti tom bloku.
  • Državna sekretarka države Mejn Šejna Belouz uklonila je Donalda Trampa sa predsedničkih izbora u toj državi prema klauzuli o pobuni u Američkom ustavu.
• 30. decembar:
  • U raketnom napadu kasetnom municijom od strane ukrajinskih snaga na ruski grad Belgorod je poginulo 25 osoba, a 111 je ranjeno među kojima su i troje deca.
  • Zemljotres jačine 5,5 stepeni u okolini Zenice, osetio se i u Srbiji.
• 31. decembar:
  • Ministarstvo zdravlja u Gazi pod upravom Hamasa kaže da je najmanje 21.822 ljudi ubijeno u Pojasu Gaze od 7. oktobra.

Smrti

Glavna kategorija: Umrli 2023.

Januar

• 3. januar — Ruslan Hasbulatov, ruski ekonomista i političar (*1942)
• 4. januar:
  • Zoran Kalezić, srpski pevač narodne muzike (*1950)
  • Rozi Mitermajer, nemačka alpska skijašica (*1950)
• 5. januar — Dušan Veličković, srpski novinar i pisac (*1947)
• 6. januar — Đanluka Vijali, italijanski fudbaler i fudbalski trener (*1964)
• 7. januar:
  • Ivka Dabetić, jugoslovenska i hrvatska filmska i pozorišna glumica (*1936)
  • Zinaid Memišević, jugoslovenski i srpski filmski i pozorišni glumac (*1950)
• 8. januar:
  • Roberto Dinamite, brazilski fudbaler i političar (*1954)
  • Borislav Dević, srpski atletičar i maratonac (*1963)
• 9. januar:
  • Čarls Simić, srpsko-američki pesnik, esejista i prevodilac (*1938)
  • Karl Aleksander Miler, švajcarski fizičar i nobelovac (*1927)
  • Katerina Krsteva, jugoslovenska i makedonska filmska i pozorišna glumica (*1941)
• 10. januar:
  • Konstantin II Grčki, poslednji kralj Grčke od 1964. do 1973. godine (*1940)
  • Džef Bek, engleski rok gitarista (*1944)
  • Irinej, 14. patrijarh jerusalimske patrijaršije u periodu od 2001–2005 (*1939)
• 11. januar — Tatjana Patic, nemačka manekenka, supermodel i povremena glumica (*1966)
• 12. januar — Lisa Mari Presli, američka pevačica i kompozitorka (*1968)
• 13. januar — Klas Lestander, švedski biatlonac (*1931)
• 15. januar — Gordana Kuić, srpska književnica (*1942)
• 16. januar:
  • Đina Lolobriđida, italijanska filmska glumica, fotonovinar i skulptor (*1927)
  • Miro Glavurtić, jugoslovenski i srpski slikar i pisac (*1932)
  • Vladimir Milosavljević, srpski dirigent i kompozitor pravoslavne duhovne muzike (*1951)
• 17. januar:
  • Rene Gajer, australijska pevačica džez, soul i ritam i bluz muzike (*1953)
  • Lisil Randon, francuska monahinja i superstogodišnjakinja (*1904)
  • Marko Janković, srpski novinar, radio i televizijski voditelj, disk-džokej i političar (*1947)
• 18. januar — Denis Monastirski, ukrajinski političar, pravnik i ministar unutrašnjih poslova (*1980)
• 19. januar — Dejvid Krozbi, američki muzičar, pevač i autor pesama (*1941)
• 21. januar — Dušan Hristović, srpski inženjer i naučnik iz oblasti računarstva i informatike (*1929)
• 23. januar — Alvaro Kolom, predsednik Gvatemale od 2008. do 2012. godine (*1951)
• 27. januar — Saša Petrović, srpski i bosanskohercegovački glumac (*1962)
• 30. januar:
  • Bobi Hal, kanadski hokejaš na ledu (*1939)
  • Borislav Slavkić, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i predsednik SUBNOR-a mesne zajednice Laćarak (*1926)
• 31. januar — Marko Višić, srpski klasični filolog, filozof, prevodilac i univerzitetski profesor (*1942)

Februar

• 2. februar — Jovan Zizjulas, titularni mitropolit pergamski u Carigradskoj patrijaršiji (*1931)
• 3. februar:
  • Pako Raban, španski modni dizajner (*1934)
  • Stevo Dokmanović, učesnik Narodnooslobodilačke borbe i general-major Jugoslovenske narodne armije (*1925)
• 4. februar — Avram Lempel, izraelski informatičar (*1936)
• 5. februar:
  • Pervez Mušaraf, predsednik Pakistana, general i načelnik Generalštaba pakistanske armije (*1943)
  • Dragoljub Krneta, srpski univerzitetski profesor socijalne psihologije (*1949)
• 6. februar:
  • Valerij Čudinov, ruski naučnik (*1942)
  • Greta Andersen, danska plivačica (*1927)
• 7. februar — Slavko Milanović, srpski dramaturg, dramski pisac, scenarista, reditelj i kritičar (*1951)
• 8. februar:
  • Miroslav Blažević, hrvatski fudbalski trener (*1935)
  • Branka Veselinović, srpska pozorišna, filmska i televizijska glumica (*1918)
• 10. februar:
  • Jasmin Telalović, hrvatski i bosanskohercegovački glumac (*1977)
  • Karlos Saura, španski filmski režiser, fotograf i pisac (*1932)
• 11. februar — Ivan Kovač, čehoslovački atletičar (*1948)
• 13. februar:
  • Dragoljub Bakić, srpski i jugoslovenski arhitekta (*1939)
  • Breda Kalef, jugoslovenska i srpska operska pevačica (*1930)
• 14. februar — Hrvoje Kačić, jugoslovenski i hrvatski vaterpolista, političar, univerzitetski profesor i advokat (*1932)
• 15. februar:
  • Rakel Velč, američka glumica i foto-model (*1940)
  • Željko Grahovac, srpski i bosanskohercegovački književnik (*1955)
• 18. februar — Petar Žekov, bugarski fudbaler (*1944)
• 19. februar — Ričard Belzer, američki filmski i televizijski glumac (*1944)
• 21. februar — Amansio Amaro, španski fudbaler (*1939)
• 24. februar — Juraj Jakubisko, slovački filmski režiser (*1938)
• 28. februar — Milan Jelić, srpski dramski pisac, scenarista, glumac i reditelj (*1944)

Mart

• 1. mart — Žist Fonten, francuski fudbaler i fudbalski trener (*1933)
• 2. mart — Vejn Šorter, američki džez saksofonista i kompozitor (*1933)
• 3. mart:
  • Tom Sajzmor, američki filmski i televizijski glumac i producent (*1961)
  • Stevka Kozić Preradović, srpska pjesnikinja (*1945)
  • Kenzaburo Oe, japanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost 1994. godine (*1935)
  • Miloje Pavlović, pilot i general-major avijacije VJ (*1948)
• 5. mart — Fransisko J. Ajala, španski biolog i akademik (*1934)
• 6. mart:
  • Jozef Vojta, češki fudbaler i čehoslovački reprezentativac (*1935)
  • Pavel Harin, sovjetski kanuista (*1927)
• 8. mart — Hajim Topol, izraelski glumac (*1935)
• 9. mart — Robert Blejk, američki pozorišni, filmski i TV glumac (*1933)
• 10. mart:
  • Tanasije Uzunović, srpski glumac (*1942)
  • Teodora Žarković, pravoslavna monahinja SPC i shi-igumanija Manastira Gračanice (*1940)
• 11. mart — Bojan M. Đukić, srpski autor stripova, animator, publicista i pedagog (*1956)
• 12. mart:
  • Dragoslav Mihailović, srpski književnik i akademik (*1930)
  • Dik Fosberi, američki skakač u vis (*1947)
• 15. mart — Mimis Papajoanu, grčki fudbaler (*1942)
• 17. mart:
  • Dubravka Ugrešić, jugoslovenska, hrvatska i holandska književnica (*1949)
  • Drago Ličina, potpukovnik Vojske Republike Srpske (*1951)
• 18. mart — Radoslav Graić, srpski pjevač, kompozitor i muzički urednik Televizije Beograd (*1932)
• 19. mart — Petar Nadoveza, jugoslovenski, hrvatski i srpski fudbaler i fudbalski trener (*1942)
• 20. mart — Dimče Meškovski, jugoslovenski i makedonski filmski i pozorišni glumac (*1945)
• 21. mart — Vilis Rid, američki košarkaš i košarkaški trener (*1942)
• 23. mart:
  • Ljiljana Sedlar, srpska glumica (*1943)
  • Ratko Vulanović, srpski vajar (*1941)
• 25. mart:
  • Paskval Mokumbi, mozambički političar i premijer (1994−2004) (*1941)
  • Jakob Ziv, izraelski informatičar (*1931)
• 28. mart — Rjuči Sakamoto, japanski kompozitor, muzički producent, pisac, aktivista, glumac i igrač (*1952)
• 31. mart — Smiljka Bencet, jugoslovenska i hrvatska filmska i pozorišna glumica (*1934)

April

• 1. april — Dario Kampeoto, dansko-italijanski pevač, glumac i zabavljač (*1939)
• 2. april — Vladlen Tatarski, ruski ratni dopisnik i izveštač (*1982)
• 4. april — Mihailo Ilić, srpski filmski reditelj, montažer, scenarista, producent i teoretičar filma (*1939)
• 5. april — Duško Gojković, srpski džez trubač, kompozitor i aranžer (*1931)
• 8. april — Majkl Lerner, američki pozorišni, filmski i TV glumac (*1941)
• 10. april — Drago Tršar, slovenački vajar (*1927)
• 13. april — Meri Kvant, britanska modna dizajnerka i modna ikona (*1930)
• 16. april — Slobodan Lalović, srpski pravnik i političar (*1954)
• 17. april — Josip Duvančić, jugoslovenski i hrvatski fudbalski trener (*1935)
• 19. april:
  • Munbin, južnokorejski pevač, glumac, plesač i maneken (*1998)
  • Sava Pustinja, srpski vazduhoplovni inženjer i magistar tehničkih nauka, te general-pukovnik (*1936)
• 20. april — Žozep Marija Fuste, španski fudbaler (*1941)
• 22. april — Frenk Šu, američki astrofizičar, astronom i autor (*1943)
• 23. april:
  • Mirko Šouc, srpski kompozitor i džez muzičar (*1933)
  • Saša Vidić, srpski modni stilista, dizajner i modni kritičar (*1971)
• 24. april:
  • Senahid Halilović, bosanskohercegovački lingvista (*1958)
  • Matjaž Turk, jugoslovenski i slovenački glumac (*1938)
• 25. april — Hari Belafonte, američki pevač, tekstopisac, glumac i društveni aktivista (*1927)
• 27. april — Džeri Springer, britansko američki voditelj, novinar, glumac, producent, advokat i političar (*1944)
• 29. april — Dušan M. Berić, srpski istoričar, univerzitetski profesor i naučni radnik (*1948)

Maj

• 2. maj — Damir Šolman, jugoslovenski i hrvatski košarkaš (*1948)
• 3. maj:
  • Nikica Valentić, hrvatski pravnik, preduzetnik, političar i premijer (1993–1995) (*1950)
  • Ljiljana Bulatović Medić, srpska novinarka, publicista i književnik (*1940)
• 4. maj:
  • Jasmin Stavros, hrvatski pop pevač (*1954)
  • Rifat Rastoder, crnogorski poltičar i novinar (*1950)
• 6. maj — Gari Prado, bolivijski general i ambasador (*1938)
• 7. maj — Šefket Arslanagić, bosanskohercegovački matematičar (*1942)
• 8. maj — Rita Li, brazilska pevačica (*1947)
• 9. maj — Milosav Marjanović, srpski matematičar, univerzitetski profesor i akademik (*1931)
• 13. maj:
  • Lana Toković, srpska muzičarka (*1966)
  • Veldon Olson, američki hokejaš na ledu (*1932)
  • Mihal Ramač, srpski i rusinski novinar, prevodilac, pesnik i scenarista (*1951)
• 14. maj — Feran Olivelja, španski fudbaler (*1936)
• 15. maj:
  • Robert Lukas, američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju 1995. godine (*1937)
  • Vladan Radovanović, srpski višemedijski umetnik (*1932)
• 18. maj:
  • Helmut Berger, austrijski glumac (*1944)
  • Džim Braun, američki glumac i profesionalni američki fudbaler (*1936)
• 19. maj — Dževad Karahasan, bosanskohercegovački književnik, dramatičar, esejista, romanopisac (*1953)
• 20. maj — Veno Taufer, slovenački pesnik, esejista, dramski pisac i književni prevodilac (*1933)
• 21. maj:
  • Rej Stivenson, severnoirski pozorišni, filmski i televizijski glumac (*1964)
  • Stevo Marković, potpukovnik JNA (*1930)
• 22. maj — Rik Hojt, takmičar u Timu Hojt (*1962)
• 23. maj:
  • Sanda Langerholc, jugoslovenska i hrvatska filmska i glumica (*1932)
  • Novak Kilibarda, crnogorski političar i književnik, istoričar književnosti i univerzitetski profesor (*1934)
• 24. maj — Tina Tarner, američka pevačica i glumica (*1939)
• 28. maj — Harald cur Hauzen, nemački lekar, mikrobiolog i nobelovac (*1936)
• 31. maj — Slobodan Panov, srpski pravnik, univerzitetski profesor i političar (*1964)

Jun

• 3. jun:
  • Trajče Đorđiev, makedonski filmski, televizijski, pozorišni i glasovni glumac, reditelj i pantomimičar (*1967)
  • Arhimandrit Dionisije, shi-arhimandrit SPC, iguman Manastira Lipovca i duhovnik (*1932)
• 5. jun:
  • Aštrud Žilberto, brazilska pevačica sambe i bosa nove (*1940)
  • Dragoljub Nikolić, srpski građevinski inženjer i univerzitetski profesor (*1930)
  • Vlada Kanić, srpski pesnik i kantautor (*1941)
• 8. jun:
  • Pet Robertson, američki medijski mogul, televanđelista, politikolog i baptistički sveštenik (*1930)
  • Klaus Bir, istočnonemački atletičar (*1942)
• 9. jun:
  • Helmar Miler, zapadnonemački atletičar (*1939)
  • Flojd Martin, kanadski hokejaš na ledu (*1929)
• 10. jun — Teodor Kačinski, američki terorista, matematičar, anarhista, neo-ludist i kritičar društva (*1942)
• 12. jun:
  • Silvio Berluskoni, italijanski biznismen, političar i premijer (1994–1995; 2001–2006; 2008–2011) (*1936)
  • Krunoslav Šarić, hrvatsko-bosanskohercegovački filmski, televizijski i pozorišni glumac (*1944)
  • Trit Vilijams, američki filmski, televizijski i pozorišni glumac, dečiji pisac i reditelj (*1951)
• 13. jun — Kormak Makarti, američki književnik, dramaturg i scenarista (*1933)
• 15. jun — Glenda Džekson, britanska glumica i političarka (*1936)
• 16. jun:
  • Đino Meder, švajcarski biciklista (*1997)
  • Danijel Elsberg, američki uzbunjivač, politički aktivista, ekonomista i vojni analitičar poznat po Pentagonskim papirima (*1931)
• 21. jun — Mijo Lončarić, hrvatski lingvist, leksikograf i poznavalac kajkavskog dijalekta (*1941)
• 23. jun — Frederik Forest, američki pozorišni, filmski i TV glumac (*1936)
• 29. jun — Alan Arkin, američki glumac (*1934)
• 30. jun:
  • Vahidin Musemić, jugoslovenski i bosanskohercegovački fudbaler (*1946)
  • Sejo Pitić, jugoslovenski i bosanskohercegovački pevač sevdalinki (*1946)

Jul

• 2. jul:
  • Milan Milutinović, srpski političar, diplomata i predsednik Srbije (1997–2002) (*1942)
  • Đorđe Mihailović, čuvar srpskog vojničkog groblja Zejtinlik u Solunu (*1928)
• 5. jul — Koko Li, hongkonška muzičarka, glumica, plesačica i pevačica (*1975)
• 6. jul — Elvira Voća, jugoslovenska i hrvatska pevačica zabavne muzike (*1942)
• 8. jul — Srđan Koljević, srpski filmski scenarista, reditelj i univerzitetski profesor (*1966)
• 9. jul — Luis Suarez, španski fudbaler i fudbalski trener (*1935)
• 10. jul — Ričard G. Hovanisijan, jermensko-američki istoričar i profesor emeritus (*1932)
• 11. jul:
  • Milan Kundera, francuski književnik (*1929)
  • Nikola Strajnić, srpski univerzitetski profesor (*1945)
  • Mirsad Tuka, bosanskohercegovački pozorišni i filmski glumac (*1965)
• 12. jul — Igumanija Magdalina, monahinja Srpske pravoslavne crkve i starešina Manastira Feneka (*1937)
• 13. jul — Džozefina Čaplin, američka pozorišna i televizijska glumica (*1949)
• 14. jul — Predrag Grbić, srpski pozorišni i televizijski glumac (*1965)
• 15. jul — Danica Mastilović, srpsko-nemačka operska pevačica (*1933)
• 16. jul:
  • Džejn Berkin, engleska glumica, manekenka, pevačica i režiserka (*1946)
  • Kevin Mitnik, američki haker i autor (*1963)
• 20. jul — Mirko Novosel, jugoslovenski i hrvatski košarkaš i trener (*1938)
• 21. jul — Toni Benet, američki pevač džez i tradicionalne pop muzike (*1926)
• 22. jul — Adolf Šerer, čehoslovački i nemačko-slovački fudbaler (*1938)
• 26. jul — Šinejd O’Konor, irska pevačica (*1966)
• 27. jul — Bernard Kribins, britanski glumac (*1928)
• 28. jul — Martin Valzer, nemački pisac (*1927)
• 29. jul — Dare Valič, jugoslovenski i slovenački filmski i pozorišni glumac (*1941)
• 30. jul:
  • David Albahari, srpski književnik, prevodilac i akademik (*1948)
  • Pol Rubens, američki filmski i TV glumac, komičar, scenarista i reditelj (*1952)
  • Ranko R. Radović, srpski pesnik i književnik (*1952)
• 31. jul — Angus Klaud, američki glumac (*1998)

Avgust

• 1. avgust — Spasoje Orašanin, general-major Vojske Republike Srpske (*1951)
• 3. avgust — Mark Margolis, američki glumac (*1939)
• 7. avgust — Vilijam Fridkin, američki filmski režiser, producent i scenarista (*1935)
• 8. avgust:
  • Federiko Bamontes, španski biciklista (*1928)
  • Siksto Rodrigez, američki muzičar, pevač, tekstopisac i gitarista (*1942)
  • Ratko Lalić, srpski slikar (*1944)
  • Ričard Marfi, američki mornarički poručnik i veslač (*1931)
• 9. avgust — Aleksandar Matanović, srpski šahista i šahovski velemajstor (*1930)
• 10. avgust:
  • Katina Ivanova, jugoslovenska i makedonska filmska i pozorišna glumica (*1951)
  • Danil Nuširo, poglavar Japanske pravoslavne crkve (2000—2023) (*1938)
• 13. avgust — Patrisija Bredin, britanska glumica i pevačica (*1935)
• 14. avgust:
  • Rade Malešević, srpski novinar (*1953)
  • Duško Stevanović, srpski filmski i pozorišni glumac (*1955)
• 16. avgust
  • Renata Skoto, italijanski sopran i operski režiser (*1934)
  • Hauard Beker, američki sociolog (*1928)
• 17. avgust — Miroslav Bošković, jugoslovenski i srpski fudbaler (*1947)
• 21. avgust — Nikola Rašuo, pukovnik Vojske Republike Srpske (*1962)
• 22. avgust — Toto Kutunjo, italijanski pevač i autor pop muzike (*1943)
• 23. avgust — Jevgenij Prigožin, ruski oligarh i vojni komandant (*1961)
• 25. avgust — Melita Bihali, srpska filmska i pozorišna glumica (*1935)
• 26. avgust — Ljubiša Igić, srpski ekonomista i društveno-politički radnik (*1941)
• 29. avgust — Dragan Bartula, srpski slikar, scenograf i likovni pedagog (*1959)
• 31. avgust:
  • Jan Jongblud, holanski fudbalski golman i trener (*1940)
  • Muhamed el Fajed, egipatski biznismen (*1929)

Septembar

• 1. septembar:
  • Milka Stojanović, srpska operska pevačica (*1937)
  • Džimi Bafet, američki kantautor i preduzetnik (*1946)
• 2. septembar — Ilija Mitić, jugoslovenski i srpski fudbaler (*1940)
• 4. septembar:
  • Anton Tus, general-pukovnik avijacije-pilot JNA i general armije HV (*1931)
  • Teoktista Kastratović, pravoslavna monahinja i starešina Manastira Uspenja Presvete Bogorodice Đakovica (*1936)
  • Ferid Murad, američki lekar, farmakolog i nobelovac (*1936)
  • Stiv Harvel, američki muzičar i pevač (*1967)
• 8. septembar — Miodrag Novaković, srpski i jugoslovenski reditelj i scenarista, kritičar, teoretičar, književnik i filmski pedagog (*1940)
• 14. septembar — Luka Đustolizi, italijanski vaterpolista (*1970)
• 16. septembar — Milo Hrnić, jugoslovenski i hrvatski pevač pop muzike (*1950)
• 19. septembar:
  • Andrej Pandurović, arhimandrit Srpske pravoslavne crkve i iguman Manastira Srpski Kovin (*1939)
  • Đanterezio Vatimo, italijanski filozof i političar (*1936)
• 20. septembar:
  • Rut Fuks, istočnonemačka političarka i atletičarka (*1946)
  • Nikola Mirkov, srpski novinar, urednik i direktor RTS-a (*1947)
• 22. septembar:
  • Jagoš Marković, srpski pozorišni reditelj (*1966)
  • Đorđo Napolitano, italijanski političar i predsednik Italije (2006—2015) (*1925)
• 25. septembar:
  • Mateo Mesina Denaro, šef Sicilijanske mafije - Koza nostre (*1962)
  • Dejvid Makalum, britanski filmski, pozorišni i televizijski glumac (*1933)
  • Fedor Herbut, srpsko-rusinski teorijski fizičar i akademik SANU (*1932)
  • Nevenka Tadić, srpska neuropsihijatrica, dečija psihijatrica i psihoterapeutkinja (*1926)
• 27. septembar — Majkl Gambon, irski pozorišni, televizijski i filmski glumac (*1940)
• 29. septembar — Radosav Janićijević, srpski književnik i novinar (*1954)

Oktobar

• 3. oktobar:
  • Petar Sarić, srpski pesnik, pripovedač i romansijer (*1937)
  • Dimitar Ilijev, srpski slikar i vajar (*1950)
• 5. oktobar — Zorica Jevremović, srpska i jugoslovenska pozorišna rediteljka, dramska spisateljica, istoričarka kulture i feministkinja (*1948)
• 6. oktobar — Milica Marković, srpska političarka (*1967)
• 7. oktobar — Maruf el Bahit, jordanski političar i premijer Jordana (2005—2007, 2011) (*1947)
• 8. oktobar:
  • Laslo Šojom, mađarski političar i predsjednik Mađarske (2005—2010) (*1942)
  • Bert Jang, američki glumac, autor, scenarista i slikar (*1940)
• 9. oktobar — Petar Porobić, crnogorski vaterpolo trener (*1957)
• 12. oktobar:
  • Luis Garavito, serijski ubica iz Kolumbije (*1957)
  • Nataša Čaluković, srpska diplomirana fizičarka i profesorka (*1955)
• 13. oktobar — Luiz Glik, američka pesnikinja i nobelovka (*1943)
• 14. oktobar:
  • Pajper Lori, američka glumica (*1932)
  • Darijuš Mehrdžuji, iranski režiser, producent, scenarista, montažer, umetnik i akademik (*1939)
  • Veselin Stijović, jugoslovenski i srpski glumac (*1948)
• 16. oktobar — Marti Ahtisari, finski političar, diplomata, nobelovac i predsjednik Finske (1994—2000) (*1937)
• 17. oktobar — Veselin Stijović, srpski glumac (*1948)
• 18. oktobar — Aleksandar Buzgalin, ruski marksistički ekonomista (*1954)
• 20. oktobar — Hiba Abu Nada, palestinski pesnik, romanopisac, nutricionista i Vikimedijanac (*1991)
• 21. oktobar — Bobi Čarlton, engleski fudbaler (*1937)
• 23. oktobar — Bosiljka Pušić, srpska i crnogorska književnica (*1936)
• 24. oktobar — Ričard Raundtri, američki glumac (*1942)
• 25. oktobar — Nada Knežević, srpska pevačica džeza i zabavne muzike (*1940)
• 27. oktobar — Li Kećang, kineski političar i premijer NR Kine (2013–2023) (*1955)
• 28. oktobar — Metju Peri, američki glumac (*1969)
• 30. oktobar — Ištvan Pastor, srpsko-mađarski političar (*1956)
• 31. oktobar:
  • Hose Luis Dolheta, venecuelanski fudbaler (*1970)
  • Ken Matingli, američki pilot i astronaut (*1936)

Novembar

• 4. novembar — Miodrag Suvajac, pukovnik Vojske Republike Srpske (*1954)
• 6. novembar:
  • Janko Lukovski, makedonski i srpski košarkaš i košarkaški trener (*1946)
  • Antoni Marti, andorski političar i premijer Andore (2011–2015; 2015–2019) (*1963)
• 7. novembar — Frenk Borman, američki pilot, vazduhoplovni inženjer i astronaut (*1928)
• 11. novembar:
  • Karel Švarcenberg, češki političar i plemić (*1937)
  • Jovan Marić, srpski psihijatar, pisac, univerzitetski profesor i diplomata (*1941)
  • Vajat Anderson, američki genetičar, akademik i inostrani član Srpske akademije nauke i umetnosti (*1939)
• 12. novembar — Mustafa Hasanagić, jugoslovenski i srpski fudbaler (*1941)
• 13. novembar — Duško Oljača, srpski radiotelevizijski spiker, novinar i urednik (*1946)
• 15. novembar — Žarko Laušević, srpski glumac i pisac (*1960)
• 16. novembar:
  • Meto Jovanovski, jugoslovenski i makedonski pozorišni, televizijski i filmski glumac (*1946)
  • Antonija Suzan Bajat, engleski kritičar, romanopisac, pesnik i pisac (*1936)
• 17. novembar — Anton Petje, jugoslovenski i slovenački glumac (*1932)
• 18. novembar:
  • Rud Gels, holandski fudbaler (*1948)
  • Fredrik Olson, švedski glumac (*1931)
  • Goran Bulajić, reditelj i dramaturg (*1957)
• 19. novembar:
  • Rozalin Karter, prva dame SAD od 20. januara 1977. do 20. januara 1981 (*1927)
  • Džos Ekland, engleski glumac (*1928)
• 22. novembar — Emanuel Le Roa Ladiri, francuski istoričar (*1929)
• 23. novembar — Ratko Božović, srpski univerzitetski profesor i književnik (*1934)
• 24. novembar — Tomas Flajner, švajcarski pravnik i inostrani akademik SANU (*1938)
• 27. novembar — Franses Sternhejgen, američka pozorišna, filmska i TV glumica (*1930)
• 28. novembar — Josip Čorak, jugoslovenski i hrvatski rvački reprezentativac (*1943)
• 29. novembar — Henri Kisindžer, američki političar i diplomata (*1923)
• 30. novembar — Šejn Makgauan, englesko-irski muzičar i tekstopisac (*1957)

Decembar

• 1. decembar — Sandra Dej O’Konor, američka pravnica, političarka i sudija (*1930)
• 4. decembar:
  • Hadžem Hajdarević, bosanskohercegovački pesnik, prozni pisac, esejist, publicist, urednik i priređivač (*1956)
  • Vlado Pravdić, jugoslovenski i srpski muzičar (*1949)
  • Jozef Vacenovski, češki fudbaler i reprezentativac Čehoslovačke (*1937)
• 5. decembar — Vojislav Govedarica, srpsko-američki glumac i telohranitelj (*1940)
• 6. decembar — Jelena Čvorović, srpska pozorišna i televizijska glumica (*1948)
• 8. decembar — Rajan O’Nil, američki filmski i televizijski glumac i amaterski bokser (*1941)
• 11. decembar — Andre Brauer, američki glumac (*1962)
• 13. decembar — Verica Nedeljković, srpska i jugoslovenska šahistkinja (*1929)
• 14. decembar — Džordž Makginis‎, američki košarkaš (*1950)
• 21. decembar — Robert Solou, američki ekonomista i dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju (*1924)
• 25. decembar:
  • Ričard Frenklin, britanski glumac (*1936)
  • Milenko A. Perović, srpski i crnogorski doktor filozofije (*1950)
• 27. decembar — Gaston Glok‎, austrijski inženjer i biznismen (*1929)
• 28. decembar — Dik Marti, švajcarski političar i državni tužilac (*1945)
• 30. decembar:
  • Tom Vilkinson, britanski glumac (*1948)
  • Džon Pildžer, australijski novinar i producent dokumentarnih filmova (*1939)
  • Igumanija Marta, srpska monahinja i igumanija Manastira Tavne (*1943)

Nobelove nagrade

• Fizika —
• Hemija —
• Medicina —
• Književnost —
• Mir —
• Ekonomija —

Vidi još

• Spisak datuma
• Spisak godina
• Spisak decenija
• Spisak vekova
• Spisak milenijuma