Atropizomeri su stereoizomeri koji su posledica otežane rotacije oko jednostruke veze. Kod njih je sterna barijera rotacije dovoljno visoka da omogući izolaciju konformera.[1] Reč atropizomer je izvedena iz grč. a sa zanačenjem ne, i grč. tropos - okretanje. Ovo ime je formirao Kuhn 1933.[2] Atropizomerizam privi put detektovao Kristi 1922. kod 6,6’-dinitro-2,2’-difenilne kiseline.

the two atropisomers of 6,6’-dinitro-2,2’-diphenic acid
the two atropisomers of 6,6’-dinitro-2,2’-diphenic acid

Po jednoj definiciji atropizomeri su konformeri koji prelaze jedan u drugi sa poluživotom dužim od 1000 sekundi na datoj temperaturi.[3] Atropizomeri su klasa jedinjenja koja manifestuje aksijalnu hiralnost. Oni se razlikuju od drugih hiralnih jedinjenja po tome što su oni u termičkoj ravnoteži, dok druge forme hiralne izomerizacije imaju čisto strukturnu osnovu.

Najvažnija klasa atropizomera su biarili poput difenilne kiseline, koji su derivati bifenila sa kompletnim setom orto supstituenata. Drugi su dimeri naftalenskih derivata kao što je 1,1'-bi-2-naftol. Slično tome, sistemi alifatičnih prstena kao što su cikloheksani vezani jednostrukom vezom mogu da manifestuju atropizomerizam ukoliko su prisutni masivni supstituenti.

Primeri prirodnih atropizomera su vankomicin i nifolon, koji su nađeni u korenima Kniphofia Foliosa iz familije Asphodelaceae.

knipholone

Reference

uredi
  1. ^ Bringmann G, Mortimer AJ, Keller PA, Gresser MJ, Garner J, Breuning M (2005). „Atroposelective Synthesis of Axially Chiral Biaryl Compounds”. Angewandte Chemie International Edition. 44 (34): 5384—5427. PMID 16116589. doi:10.1002/anie.200462661. 
  2. ^ Kuhn R (1933). „Molekulare asymmetrie”. Stereochemie. Frendenberg, K. Ed.; Franz Deutike. стр. 803. 
  3. ^ Oki, M; Topics in Stereochemistry 1983, 1

Literatura

uredi