Damnatio memoriae

Fotografija Staljina sa sovjetskim komesarom Ježovim je retuširana tako da je Ježov „nestao“ nakon što je pao u nemilost i ubijen 1940.

Damnatio memoriae je izraz na latinskom jeziku koji označava zabranu sećanja, u smislu „proteran iz javne uspomene“. To je vrsta javne posthumne kazne koju je rimski senat mogao izricati povodom izdaje ili neke druge krivice prema Rimskom carstvu. Smisao ove kazne je bio da se izbriše svaki trag sećanja ili svaki trag postojanja osobe protiv koje je kazna izrečena.

Upotreba

Damnatio memoriae je najčešće izrican protiv preminulih ili ubijenih rimskih careva. Senat je je želeo da izrekne damnatio memoriae protiv Kaligule, ali je Klaudije to sprečio. Prvi car protiv koga je izrečena damnatio memoriae bio je Neron i to u epohi Otona i Vitelija. Posle njega, Domicijan. Kasnije je ta sudbina zadesila i sećanje na Komoda. Po Karakalinom naređenju, damnatio memoriae je izrečena protiv Gete, a kasnije je sećanje i na Elegabala zabranjeno.