Dejan Tiago-Stanković

српски и португалски писац и књижевни преводилац

Dejan Tiago-Stanković (Beograd, 2. novembar 1965Lisabon, 21. decembar 2022) bio je srpski i portugalski pisac i književni prevodilac. Prevodio je na srpski neke od najznačajnijih portugalskih i na portugalski neke od najznačajnijih srpskih pisaca. Počeo je da piše relativno kasno i objavio je svega dva romana i jednu zbirku pripovedaka. Oba romana su nagrađena, a roman Estoril je u Portugaliji ušao u školsku lektiru.[1]

Dejan Tiago Stanković
Tiago-Stanković 2016. godine
Lični podaci
Datum rođenja(1965-11-02)2. novembar 1965.
Mesto rođenjaBeograd, SR Srbija, SFR Jugoslavija
Datum smrti21. decembar 2022.(2022-12-21) (57 god.)
Mesto smrtiLisabon, Portugalija
Državljanstvosrpsko
portugalsko
ObrazovanjeArhitektonski fakultet univerziteta u Beogradu
Književni rad
Period2012 — 2022
Najvažnija dela

NagradeNagrada Branko Ćopić, 2015. HWA Crowns Literary Award by The Historical Writers’ Association, 2018; Nagrada Evropske unije za književnost 2020

Potpis

Biografija uredi

Dejan Tiago-Stanković rođen je u Beogradu, gde se i školovao. Diplomirao je arhitekturu, ali se njom nikada nije bavio. Po završetku studija, 1991. godine, otišao je u London, a potom 1995. u Lisabon, gde je dobio i portugalsko državljanstvo.

Živeo je i radio u Lisabonu. Prevodio je i pisao na srpskom i portugalskom jeziku. Osim fikcije pisao je i kreativnu nefikciju za brojne srpske, hrvatske, portugalske, britanske i brazilske pisane medije. Bio je kolumnista beogradskog nedeljnika NIN. Jedan je od potpisnika Deklaracije o zajedničkom jeziku.[2]

Preminuo je 21. decembra 2022. godine u Lisabonu.[3][4][5] Komemoracija je održana 29. decembra 2022. u Jugoslovenskoj kinoteci u Beogradu.[6] Kremiran je na Novom groblju u Beogradu.[7]

Književni rad uredi

Preselivši se u Lisabon, Tiago-Stanković počeo je da se bavi prevodilačkim radom, zatim i književnim prevođenjem, a u četrdesetima je počeo i sam da piše. Kako sam kaže u pogovoru 2. izdanja knjige Odakle sam bila više nisam, spisateljski zanat je učio od najboljih, upravo prevodeći književna dela svojih omiljenih pisaca sa srpskog na portugalski i sa portugalskog na srpski, u čemu je bio pionir. S obzirom da se književnim stvaralaštvom bavio svega 10 godina, uspeo je da napiše samo dva romana i jednu zbirku pripovedaka, ali su mu oba romana nagrađena, a Estoril je u Portugaliji ušao u program školske lektire.[1]

Prevodilački rad uredi

Na srpski uredi

Na portugalski uredi

Književna dela uredi

Nagrade i priznanja uredi

Njegov roman Estoril : ratni roman višestruko je nagrađivan, a ušao je i u program školske lektire u Portugaliji:

Za roman Zamalek dobio je Nagrada Evropske unije za književnost (EUPL)[15]

Reference uredi

  1. ^ а б Tiago-Stanković, Dejan (2022). „O piscu”. Odakle sam bila, više nisam. Beograd: Laguna. стр. 327. ISBN 978-86-521-4589-8. 
  2. ^ „Deklaracija o zajedničkom jeziku”. Приступљено 2022-12-21. 
  3. ^ „Preminuo Dejan Tiago Stanković”. N1 (на језику: српски). 2022-12-21. Приступљено 2022-12-21. 
  4. ^ „Preminuo pisac Dejan Tiago Stanković”. RTS. 21. 12. 2022. Приступљено 24. 12. 2022. 
  5. ^ „Preminuo književnik Dejan Tiago Stanković”. Politika. 21. 12. 2022. Приступљено 24. 12. 2022. 
  6. ^ Vulićević, Marina (30. 12. 2022). „Tiago je iz svakoga izvlačio ono najbolje”. Politika. Приступљено 1. 1. 2023. 
  7. ^ „KREMIRAN DEJAN TIAGO STANKOVIĆ: Poslednji ispraćaj pisca na Novom groblju”. Večernje novosti. Tanjug. 3. 1. 2023. Приступљено 3. 1. 2023. 
  8. ^ „Književni Prevodi[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 09. 08. 2016. г. Приступљено 26. 05. 2016.  Сукоб URL—викивеза (помоћ)
  9. ^ Odakle sam bila, više nisam by Dejan Tiago Stanković — Reviews, Discussion, Bookclubs, Lists
  10. ^ Estoril by Dejan Tiago Stanković — Reviews, Discussion, Bookclubs, Lists
  11. ^ https://www.goodreads.com/book/show/52913157-zamalek-roman-o-kismetu
  12. ^ [http://www.novosti.rs/vesti/kultura.71.html:607357-Dejan-Tiago-Stankovic-i-Mico-Cvijetic-dobitnici-Copiceve-nagrade Дејан Тиаго Станковић и Мићо Цвијетић добитници Ћопићеве награде („Вечерње новости“, 28. мај 2016)
  13. ^ -->
  14. ^ http://24.sapo.pt/vida/artigos/romance-a-noite-nao-e-eterna-de-ana-cristina-silva-vence-premio-fernando-namora
  15. ^ „Тиаго Станковић добитник ЕУ награде за књижевност”. Politika Online. Приступљено 2021-05-19. 

Spoljašnje veze uredi