Википедија

Henri Armstrong

Henri Džekson mlađi (12. decembar 1912 – 24. oktobar 1988) bio je američki profesionalni bokser i svetski bokserski šampion koji se borio pod imenom Henri Armstrong.

Henri Armstrong
Henry Armstrong in 1937
Henri Armstrong 1937. godine
Puno imeHenri Melodi Džekson mlađi
Ime po rođenjuHenry Melody Jackson Jr.
NadimakHenry Armstrong
Datum rođenja12 decembar, 1912(1912-12-12)
Mesto rođenjaKolambus, Misisipi
 SAD
Datum smrti24. oktobar 1988.(1988-10-24) (75 god.)
Mesto smrtiLos Anđeles, Kalifornija
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
Visina5 ft 5+1/2 in

Armstrong je bio jedan od retkih boraca koji je pobedio u tri ili više različitih divizija: pero, laka i velter. On je odbranio svoju velter titulu ukupno devetnaest puta.

Magazin Ring ga je proglasio borcem 1937. godine. Američko udruženje pisaca o boksu (BVAA) proglasilo ga je borcem godine 1940. godine. BoxRec ga trenutno rangira kao 12. najvećeg borca svih vremena pristupa funta-za-funtu.[1] Magazin Ring je 2007. godine Armstronga ocenio kao drugog najvećeg borca u poslednjih 80 godina.[2] Istoričar Bert Šugar takođe je rangirao Armstronga kao drugog najvećeg borca svih vremena. ESPN je Armstronga svrstao na treće mesto na njihovoj listi 50 najvećih boksera svih vremena.[3] On je posthumno primljen u Međunarodnu boksersku dvoranu slavnih u inauguracionoj klasi 1990. godine.[4] Godine 2019, Međunarodna organizacija za istraživanje boksa (IBRO) ga je rangirala kao drugog najboljeg boksera svih vremena, funta za funtu, kao i za drugog najboljeg u pero kategoriji, trećeg najboljeg velter kategorije i petog najboljeg borca lake kategorije svih vremena.[5][6][7][8]

Detinjstvo i mladost uredi

On je rođen kao Henri Džakson, mlađi 12. decembra 1912. u Kolambusu u Misisipiju. Bio je sin Henrija Džeksona, nadničara afroameričkog, irskog i indijanskog porekla, i Amerike Džekson, za koju se tvrdi da je „punokrvna” Irokezkinja.[9][10] (Napomena: Bilo je šest irokeznih plemena, nijedno od koji se nije zvalo „Irokezi”. Do 20. veka, mnogi od njihovih pripadnika takođe su imali evropsko-američku baštinu.[11][12]) Kao dete, Henri mlađi se preselio sa porodicom u Sent Luis u Misuriju, tokom ranog perioda Velike migracije Afroamerikanaca sa ruralnog juga u industrijske gradove srednjeg zapada i severa.[13][14] Tamo se počeo da se bavi u boksom. Maturirao je sa počastima u srednjoj školi Vašon u Sent Luisu.[15] Kasnije je uzeo prezime Armstrong kao svoje borbeno ime.

Rana karijera uredi

Armstrong je profesionalnu karijeru započeo 28. jula 1931. godine u borbi sa Al Jovinom, u kojoj je Armstrong nokautiran u tri runde. Njegova prva pobeda stigla je kasnije te godine, kad je pobedio Samija Bernsa odlukom u šest rundi. Godine 1932, Armstrong se preselio u Los Anđeles, gde je zaredom izgubio dve borbe sa četiri runde odlukom, sa Edijem Trudžilom i Alom Grinfildom. Nakon ova dva poraza, međutim, započeo je niz od 11 pobeda.[16]

Godine 1936, Armstrong je delio svoje vreme među Los Anđeles, Meksiko Sitija i Sent Luisa. Nekoliko zapaženih protivnika te godine su Riči Fontejn, Arizmendi, bivši svetski prvak Huan Zurita i Majk Belojz.[16] U ranoj karijeri vodio je neke borbe pod imenom Melodi Džekson. [17]

Godine 1937, Armstrong je pobedio je Kasanova u tri runde, Belojza u četiri, Džo Riversa u tri, bivšeg svetskog prvaka Franki Klika u četiri, a bivšeg svetskog prvaka Benija Basa u četiri.[16] Armstrong je dobio svoju prvu borbu za svetsku titulu, za titulu u klasi od 126 funti protiv svetskog prvaka u pero kategoriji Petija Sarona u Medison skver gardenu. Armstrong je nokautirao Sarona u šestoj rundi, postajući svetski prvak u pero lakoj kategoriji.[18]

Armstrongova dva nadimka bila su Uragan Henri i Ubistveni Hank.[19]

Godine 1938, Armstrong je započeo svoju sezonu sa još sedam nokauta zaredom, uključujući jedan nad Čalkijem Rajtom,[20] budućim svetskim šampionom. Niz je konačno prekinut kada je savladao Arizmendija nakon deset rundi odlukom sudija u njihovoj četvrtoj borbi. Armstrongov niz od 27 pobeda nokautom zaredom se kvalifikuje kao jedan od najdužih nizova pobeda nokautom u istoriji boksa, prema časopisu The Ring.[1]

Kasnije 1938. godine, Armstrong, još uvek svetski šampion u poluteškoj kategoriji, izazvao je Barnija Rosa za titulu.[21][22][23][22] Ros je tada bio svetski šampion u poluteškoj kategoriji. Armstrong, sa ​133 1⁄2 funte, pobedio je Rosa, sa 142 funte, jednoglasnom odlukom, stavljajući pod svoj pojas Svetsko prvenstvo u poluteškoj kategoriji. Armstrong je izgubio težinu da bi se takmičio u nižoj kategoriji i pobedio svetskog šampiona u lakoj kategoriji Lu Ambersa podeljenom odlukom.[24] Armstrong je bio prvi bokser ikada koji je držao svetske šampionske titule u tri različite težine u isto vreme. Odlučio je da više ne održava potrebnu težinu od 126 funti i ostavio je titulu u pero kategoriji upražnjenom.[18]

Obrane u poluteškoj kategoriji uredi

Armstrong je sledeće dve godine posvetio obrani krune u poluteškoj kategoriji, pobedivši, između ostalih, Keferina Garciju, budućeg svetskog prvaka u srednjoj kategoriji, i Bobija Pača.

Armstrong je odbranio pojas u lakoj kategoriji u revanšu sa Ambersom, koji je izgubio odlukom u 15 rundi. Nakon toga, ponovo se koncentrisao na odbranu titule svetskog prvaka u poluteškoj kategoriji. Odbranio ju je u osam borbi zaredom, od kojih je poslednja bila pobeda nokautom u devet rundi nad Pedrom Montanjezom iz Portorika.

Armstrong je želeo da postane prvi bokser koji je osvojio svetske titule u četiri različite kategorije u revanšu sa Garsijom, koji je već bio svetski šampion u srednjoj kategoriji, ali je borba završena nerešenim rezultatom u deset rundi. Armstrongov pokušaj da osvoji titulu svetskog prvaka u četvrtoj ligi bio je osujećen.[25] Prema istoričaru boksa Bertu Šugaru, mnogi komentatori tog vremena su rekli da je Armstrong zaslužio odluku u ovoj borbi.[26]

 
Armstrong (desno) demonstrira neke bokserske tehnike pripadniku američke vojske tokom izložbene turneje 1943.

Vrativši se u verter kategoriju, Armstrong je uspešno odbranio titulu još pet puta, sve dok ga Frici Živić nije pobedio i osvojio svetsku titulu u 15 rundi. Time je okončana Armstrongova vladavina kao šampion u velter kategoriji. Armstrongovih osamnaest uspešnih odbrana titule bilo je najviše u istoriji u velter kategoriji.

Godine 1945, Armstrong se povukao iz boksa. Njegov službeni rekord bio je 152 pobjede, 21 poraz i 9 remija, uz 101 pobedu nokautom.[16]

Nakon boksa uredi

Nakon što se 1946. povukao iz boksa, Armstrong je nakratko otvorio noćni klub u Harlemu, Melodi Rum (nazvan po njegovom prvom nadimku).[27] Zatim se preselio i ponovo nastanio u Sent Luisu, Misuri, gde je, izuzev ceremonija i gala kojima je prisustvovao, živeo u tihoj penziju. Postao je ponovo rođeni hrišćanin[28][29][30] i zaređeni baptistički sveštenik i pobornik mladih, pomažući u vođenju kluba Herberta Huvera za dečake. Takođe je učio mlade borce da boksuju.[17] U februaru 1966, sveštenik Armstrong se pojavio u TV igri I've Got a Secret.

Reference uredi

  1. ^ а б „BoxRec ratings: world, pound-for-pound, active and inactive”. BoxRec. Приступљено 13. 7. 2020. 
  2. ^ Eisele, Andrew. „Ring Magazine's 80 Best Fighters of the Last 80 Years”. About.com Sports. Архивирано из оригинала 08. 01. 2017. г. Приступљено 04. 01. 2020. 
  3. ^ Mulvaney, Kieran (11. 5. 2007). „All-Time Greatest Boxers”. ESPN. Приступљено 27. 12. 2017. 
  4. ^ „Boxing Hall of Fame names first inductees”. UPI. 
  5. ^ „IBRO All-Time Ratings - Pound For Pound Results” (PDF). International Boxing Research Organization. 31. 12. 2019. Приступљено 11. 12. 2022. 
  6. ^ „IBRO All-Time Ratings - Featherweight Ratings” (PDF). International Boxing Research Organization. 31. 3. 2019. Приступљено 11. 12. 2022. 
  7. ^ „IBRO All-Time Ratings - Welterweight Ratings” (PDF). International Boxing Research Organization. 30. 9. 2019. Приступљено 11. 12. 2022. 
  8. ^ „IBRO All-Time Ratings - Lightweight Ratings” (PDF). International Boxing Research Organization. 30. 6. 2019. Приступљено 11. 12. 2022. 
  9. ^ „Armstrong, Henry (1912-1988)”. Online Encyclopedia of Significant People and Places in African American History. BlackPast.org. Приступљено 18. 1. 2019. 
  10. ^ „Henry Armstrong Biography”. Welcome to the Official Website Of Henry Armstrong. Архивирано из оригинала 07. 01. 2019. г. Приступљено 18. 1. 2019. 
  11. ^ Bakker, Peter (1991). "A Basque etymology for the Amerindian tribal name Iroquois." Anuario del Seminario de Filología Vasca (ASJU Geh). 14(2): 1119–1124.
  12. ^ Bakker, Peter (2002). "Amerindian Tribal Names in North America of Possible Basque Origin". In Artiagoitia, X., R.P.G. de Rijk, P. Goenaga, and J. Lakarra (Ed.), Erramau Boneta: Festschrift for Rudolf P. G. de Rijk, pp. 105–116.
  13. ^ „The Great Migration” (PDF). Smithsonian American Art Museum. Архивирано из оригинала (PDF) 27. 07. 2019. г. 
  14. ^ Wilkerson, Isabel. „The Long-Lasting Legacy of the Great Migration”. Smithsonian (на језику: енглески). Приступљено 3. 10. 2019. 
  15. ^ St. Louis Walk of Fame. „St. Louis Walk of Fame Inductees”. stlouiswalkoffame.org. Архивирано из оригинала 31. 10. 2012. г. Приступљено 25. 4. 2013. 
  16. ^ а б в г „BoxRec: Henry Armstrong”. Приступљено 16. 4. 2018. 
  17. ^ а б Ryan, James. „Boxer Henry Armstrong dead at 75” (на језику: енглески). UPI. Приступљено 16. 4. 2018. 
  18. ^ а б Grasso, John (2014). Historical Dictionary of Boxing. Lanham, Maryland: The Scarecrow Press, Inc. стр. 44—45. ISBN 978-0810878679. 
  19. ^ Family, Armstrong (2009). „Biography of Henry Armstrong”. Official Henry Armstrong website. Архивирано из оригинала 11. 05. 2009. г. Приступљено 16. 4. 2009. 
  20. ^ „Albert (Chalky) Wright”. International Boxing Hall of Fame. International Boxing Hall of Fame. Приступљено 13. 7. 2011. 
  21. ^ „Chicago/New York Championships: Intercity Golden Gloves Championships”. pagoldengloves.com. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015. 
  22. ^ а б „Barney Ross Loses Bout To Cancer; Dies at 57”. Waco News-Tribune. Associated Press. 19. 1. 1957 — преко Newspapers.com.   
  23. ^ „Chicago Golden Gloves – History”. chicagogoldengloves.com. Архивирано из оригинала 13. 8. 2015. г. Приступљено 10. 5. 2015. 
  24. ^ Runyon, Damon, "Wins Third Crown in Bristling Bout", Democrat and Chronicle, pg. 23, 18 August 1938
  25. ^ „Henry Armstrong: Goes for Four Divisions”. BoxingScene.com (на језику: енглески). 
  26. ^ „Ceferino Garcia vs. Henry Armstrong (2nd meeting) – BoxRec”. 
  27. ^ Haygood, Wil (2011). Sweet thunder the life and times of Sugar Ray Robinson. Chicago: Lawrence Hill Books. стр. 114. ISBN 978-1569768648. 
  28. ^ Cathcart, William (1883). The Baptist Encyclopaedia: A Dictionary of the Doctrines, Ordinances ... of the General History of the Baptist Denomination in All Lands, with Numerous Biographical Sketches...& a Supplement (на језику: енглески). L. H. Everts. стр. 834. 
  29. ^ Wood, William W. (1965). Culture and Personality Aspects of the Pentecostal Holiness Religion (на језику: енглески). Mouton & Company. стр. 18. ISBN 978-3-11-204424-7. 
  30. ^ Bornstein, Erica (2005). The spirit of development: Protestant NGOs, morality, and economics in Zimbabwe. Stanford University Press. ISBN 9780804753364. Приступљено 30. 7. 2011. „A senior staff member in World Vision's California office elaborated on the importance of being "born again," emphasizing a fundamental "relationship" between individuals and Jesus Christ: "...the importance of a personal relationship with Christ [is] that it's not just a matter of going to Christ or being baptized when you are an infant. We believe that people need to be regenerated. They need a spiritual rebirth. The need to be born again. ...You must be born again before you can see, or enter, the Kingdom of Heaven."” 

Spoljašnje veze uredi

 
Henri Armstrong na Vikimedijinoj ostavi.
Спољашње слике
  Armstrong, seated, posing with a title belt (undated)
  Armstrong boarding an airplane (undated)
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Henri_Armstrong&oldid=25886816”