Leptin (grč. leptos - tanak) je proteinski hormon saa 16 kDa. On učestvuje u regulaciji unosa i potrošnje energije, putem uvećavanja apetita i metabolizma. On je jedan od najvažnijih hormona adipoznog porekla.[2] Gen Ob(Lep) (Ob za engl. obese - gojazan) je lociran na hromozomu 7 kod čoveka.[3]

leptin
PDB prikaz baziran na 1ax8​.
Dostupne strukture
1ax8
Identifikatori
Simboli LEP; FLJ94114; OBS; OB
Vanjski ID OMIM164160 MGI104663 HomoloGene193 GeneCards: LEP Gene
Pregled RNK izražavanja
podaci
Ortolozi
Vrsta Čovek Miš
Entrez 3952 16846
Ensembl ENSG00000174697 ENSMUSG00000059201
UniProt P41159 P41160
RefSeq (mRNA) NM_000230 NM_008493
RefSeq (protein) NP_000221 NP_032519
Lokacija (UCSC) Chr 7:
127.67 - 127.68 Mb
Chr 6:
29.01 - 29.02 Mb
PubMed pretraga [1] [2]
Leptin
Struktura proteina leptin-E100.[1]
Identifikatori
SimbolLeptin
PfamPF02024
Pfam klanCL0053
InterProIPR000065
SCOP1ax8
SUPERFAMILY1ax8

Otkriće

uredi

Efekti leptina su proučavani 1950-tih putem studiranja mutiranih gojaznih miševa, koji se nasumično javljaju u kolonijama miševa u Džeksonovoj laboratoriji.[4] Ti miševi su bili izuzetno gojazni i preterano alavi. Ultimatno, za više sojeva laboratorijskih miševa je utvrđeno da su homozigotni za jednu gensku-mutaciju koja je uzrokovala njihovu izuzetnu gojaznost. Oni se svrstavaju u dve klase:

  • „ob/ob“, oni sa mutacijama gena za proteinski hormon leptin, i
  • „db/db“, oni sa mutacijama gena za receptor leptina.

Kad su ob/ob miševi tretirani injekcijama leptina, oni su izgubili njihovo suvišnu masnoću i vratili se na normalnu telesnu težinu.

Leptin je otkrio 1994. Džefri M. Fridman sa saradnicima na Rokfelerovom univerzitetu putem studija takvih miševa.[5]

Vidi još

uredi

Literatura

uredi
  1. ^ Zhang F; Basinski MB; Beals JM; et al. (1997). „Crystal structure of the obese protein leptin-E100”. Nature. 387 (6629): 206—9. PMID 9144295. doi:10.1038/387206a0. 
  2. ^ Brennan AM, Mantzoros CS (2006). „Drug Insight: the role of leptin in human physiology and pathophysiology--emerging clinical applications”. Nat Clin Pract Endocrinol Metab. 2 (6): 318—27. PMID 16932309. doi:10.1038/ncpendmet0196. 
  3. ^ GreGreen ED, Maffei M, Braden VV, Proenca R, DeSilva U, Zhang Y, Chua SC Jr, Leibel RL, Weissenbach J, Friedman JM (1995). „The human obese (OB) gene: RNA expression pattern and mapping on the physical, cytogenetic, and genetic maps of chromosome 7”. Genome Res. 5 (1): 5—12. PMID 8717050. doi:10.1101/gr.5.1.5. 
  4. ^ Ingalls AM, Dickie MM, Snell GD (1950). „Obese, a new mutation in the house mouse”. J. Hered. 41 (12): 317—8. PMID 14824537. 
  5. ^ Zhang Y, Proenca R, Maffei M, Barone M, Leopold L, Friedman JM (1994). „Positional cloning of the mouse obese gene and its human homologue”. Nature. 372 (6505): 425—32. PMID 7984236. doi:10.1038/372425a0. 

Dodatna literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi