No.4 je četvrti album sarajevske grupe Valentino, sniman u studiju „Rockoko”, a objavljen za zagrebački Jugoton 1988. godine.[1]

-No.4-
Studijski album: Valentino
Izdat6. septembar 1988.
Žanrpop rok
IzdavačJugoton
ProducentNikša Bratoš
Diskografija
-No.3-
(1987)
-(No.4)-
(1988)
-No.5 Ponekad noću dok grad spava-
(1989)

Nakon odlaska prvog pevača Suada Jakirlića, Zijo Valentino u grupu dovodi pevača sličnih glasovnih mogućnosti Goga Prusinu, koji je iste godine snimio album „Zapisano u zvijezdama” sa mostarskom grupom „Ime ruže”.

Album beleži pop-rok numere koje su karakterisale grupu i ranijih godina, pa se tako pored standardnih radijskih hitova „Samo sklopi okice”, „Idu ptice selice” i „Pile moje”, nalazi i interesantan instrumental „Saksofoni lete u nebo”, koji je Zijo komponovao na Tajlandu gde je nalazio inspiraciju za ploču.

Spisak pesama uredi

  1. Ne mogu, ne mogu
  2. Samo sklopi okice
  3. Idu ptice selice
  4. Moje zlato
  5. Pile moje
  6. Gori mi gori (padobranac)
  7. Skloni se sa moga prozora
  8. Saksofoni lete u nebo (instrumental)

Sve pesme: Zijo Rizvanbegović

Top liste uredi

Lista Najviša pozicija
Ritam 8[2]

Reference uredi

  1. ^ Moyle, Mahree (2013). The Kennedy Half-Dollar. ISBN 9781475989809. 
  2. ^ „FEBRUAR 1989”. Ritam. 1989. 

Spoljašnje veze uredi