Sesšu Tojo

Sesšu Tojo (jap. 雪舟 等楊, せっしゅう; Oda Tojo od 1431, takođe poznat pod imenima Tojo, Unkoku, i Bikeisaj) (1420./27. – 26. 8. 1506.[1]) japanski je slikar i budistički sveštenik iz razdoblja Muromačija. Umetničko ime mu je Sesšu, dok je Tojo njegovo vlastito ime (imina) koje je dobio tek 1431, dok izvorno lično ime nije poznato.

Sesšu Tojo
Kopija autoportreta iz 16. veka
Sesšu Tojo
Ime po rođenjuSesshū Tōyō
Druga imenaOda Tojo; Tojo; Unkoku; Bikeisaj
Datum rođenja1420.
Mesto rođenjaAkahama, Biču
 Japan
Datum smrti(1506-08-26)26. avgust 1506.
Mesto smrtiJapan
PrebivališteJapan
DržavljanstvoJapansko
UniverzitetRinzaj
ZanimanjeSlikar, sveštenik

Pripadao je zen sekti japanskog budizma rinzajske škole. Nosio je naslove slikanja tintom i vodenim bojama (suibokuge, 水墨画) i naslov majstora zena. Učitelj mu je bio Tenšo Šubun. Na Tojovo slikarstvo je uticalo pejzažno slikarstvo iz doba kineske dinastije južnog Sunga, posebno radovi Sja Gueja iz škole Ma-Sja.

BiografijaUredi

Rođen je u naselju Akahami u provinciji Biču, danas na zapadu prefekture Okajame, u samurajskoj porodici Oda (小田家). Odgojili su ga zen budistički sveštenici iz škole rinzai. U mladost je pokazao dar za likovnu umetnost i kasnije je postao jedan od najvećih japanskih umetnika svog vremena, posebno cenjen u Japanu i Kini.[2] Ime Tojo dobio je 1431. godine, kad je pristupio zen hramu u Hofukuji u Soji. Godine 1468/1469 otputovao je u Kitaj kojim je vladala dinastija Ming, gde su ga brzo prepoznali kao izvrsnog slikara. Po povratku u Japan, formirao je slikarski studio i uspostavio veliko sledbeništvo, koje se danas naziva škola Unkoku-rin[3] ili „Sesšuova škola”. Premda brojna dela nose njegov potpis, samo za mali broj njih može se sa sigurnošću potvrditi da ih je naslikao. Najpoznatiji mu je rad svitak Dugi pejzaž (山水長巻, Sansui čokan). Bilo je mnogo njegovih slavnih učenika, među njima i Hasegava Tohaku. Oni su se takođe potpisivali Sesšuovim imenom. To je bilo zbog umetničkih razloga.

 
Šokoku-ji, hram u Kjotu gde se školovao.

Oko 1440. otišao je da živi u Kjotu, velikom gradu, koji u to vreme bio japanski glavni grad. Živeo je kao monah u slavnom zen hramu Šokoku-ji. Tamo je učio kod poznatog majstora zena Šunrina Suta (春林周藤), a slikanje kod Tenšoa Šubuna, najcenjenijeg japanskog slikara tog vremena.

Dela su mu klasifikovana kao Nacionalno blago Japana ((国宝, kokuho).

SlikeUredi

 
Pogled na Ama-no-Hashidate, oko 1501.-1506.

Mada mnogi radovi ovog perioda nose Sesšuov potpis, ime, ili pečat, samo sa mali broj njih može sa sigurnošću pripisati njemu. Mnogi su bilo kopije ili radovi njegovih učenika; i nekoliko slikara, uključujući Hasegava Tohaku, čak su koristili Sesšuovo ime iz umetničkih razloga. Umetnici koji su u najvećoj meri bili pod uticajem Sesšuovog pristupa slikarstvu se smatraju pripadnicima „Sesšuove škole” (Unkoku-rin škole).[3]

Verovatno najvažniji sačuvani rad ovog majstora je takozvani Dugi svitak pejzaža (Sansui Čokan): 50-stopa (15 metera) dug svitak koji prikazuje četiri sezone u sekvenci proleće—leto—jesen—zima. Kao što je to bilo uobičajeno za taj period i rad Sesšuovog učitelja Tenšo Šubuna, stil i tehnika su u velikoj meri pod uticajem kineskih slika dinastije Song, a posebno radova Sja Gueja. Međutim, Sesšu je izmenio kineski model uvođenjem naglašenijeg kontrasta imeđu svetla i senke, debljih, težih linija, i poboljšanog efekta prostora. Postoje dva druga velika pejzažna svitka koji se pripisuju Sesšu. Manji svitak „Četiri sezone” (Kratki pejzažni svitak) manifestuje kvalitete slične onima svojstvenim Sansui Čokanu, samo s nešto slobodnijom tehnikom. Pogled na Ama-no-Hašidat, naslikan neposredno pred umetnikovu smrt, radikalno je odstupanje od kineske tradicije: na slici se vidi realističan pogled na određeni krajolik.

Ostala poznata Sesšuova dela obuhvataju budističku sliku Huike nudi svoju ruku Bodidarmi, naslikanu 1496. godine, koja ima status nacionalnog blaga Japana od 2004. godine, i par dekorativnih prikaza cveća i ptica.

Izabrana delaUredi

 
Huike Offering His Arm to Bodhidharma (1496)

Istaknuta dela su pejzaži:

  • Četiri godišnja doba, četiri svitka (pre 1469.; Nacionalni muzej u Tokiju)
  • Jesen i zima, dva viseća svitka (oko. 1470–90.; Nacionalni muzej u Tokiju)
  • Kratki svitak pejzaža (oko 1474.–90.; Nacionalni muzej u Kjotu)
  • Dugi svitak pejzaža (Sansui Čokan) (oko. 1486; zbirka Mori, Jamaguči, Japan)
  • Haboku-Sansui, svitak izrađen tehnikom zapljusnute tinte (1495.; Nacionalni muzej u Tokiju)
  • Pogled na Ama-no-Hašidate (oko 1502.–05.; Nacionalni muzej u Kjotu)

Ostala poznata dela su:

  • Portret Masude Kanetake (1479.; zbirka Masuda, Tokio)
  • Huike pruža ruku Bodhidharmi (Daruma i Hui K’o) (1496.; hram Sainen-ji, Aiči, Japan)
  • Cveće i ptice, par šestolisnih paravana (nedatirano; zbirka Kosaka, Tokio)

Vidi jošUredi

ReferenceUredi

  1. ^ Die kleine Enzyklopädie, Encyclios-Verlag, Zürich, 1950, Band 2, str. 601
  2. ^ Appert, Georges. (1888). Ancien Japon, p. 80.
  3. ^ а б Appert, pp. 3–4.

LiteraturaUredi

Spoljašnje vezeUredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Sesšu_Tojo&oldid=21951270”