Википедија

Ђорђе Ценић

Ђорђе Ценић (Београд, 25. јануар/6. фебруар 1825 — Беч, 24. септембар/7. октобар 1903) био је српски правник, политичар, професор Правног факултета на Великој школи, председник Државног савета, председник Министарског савета Кнежевине Србије и више пута министар правде.

Ђорђе Ценић
Ђорђе Ценић, српски правник
Лични подаци
Датум рођења(1825-02-06)6. фебруар 1825.
Место рођењаБеоград, Кнежевина Србија
Датум смрти7. октобар 1903.(1903-10-07) (78 год.)
Место смртиБеч, Аустроугарска
Породица
РодитељиДимитрије Ценић
Ана Ценић
Политичка каријера
Политичка
странка		Конзервативци
Премијер Србије
ПретходникНикола Христић
НаследникРадивоје Милојковић

Биографија уреди

Ђорђе Ценић рођен је 25. јануара 1825. године у Београду, од оца Димитрија Ценића, београдског трговца и мајке Ане.[1] Основну и средњу школу завршио је у Београду. Након завршене средње школе одлази као државни питомац у инистранство, где на универзитетима у Берлину, Хајделбергу и Халу студира право.[2]

После завршених студија враћа се у Србију и постављен је 1849. године за професора Правног факултета, предмет кривично право на Лицеју у Београду. Априла 1851. године премештен је у администрацију и био је столоначелник у попечитељству просвете, правосуђа и иностраних дела.[3] У својој двадесетдеветој години крајем 1853. постао је председник Окружног суда у Смедереву, а затим и председник суда за варош Београд.[4] Био је секретар Врховног и Касационог суда, а од јула 1858. године начелник попечитељства правосуђа. Члан Апелационог суда постао је у фебруару 1860. године, а у марту исте године постаје председник Апелационог суда, ставши на том месту до краја октобра 1860. године.[3]

У неколико наврата био је министар правде, први пут 1861. године у влади Филипа Христића, други пут је постао министар правде и председник владе после убиства Кнеза Михаила 1868. године, трећи пут Ценић је био министар правде 1873. године у влади Јована Мариновића.[5] Као министар Ценић је улагао напоре да уреди казнене заводе у Србији и да издржавање казне прилагоди савременим енглеским сватањима. Подигао је казнени завод у Пожаревцу. Његовом заслугом укинута је у Србији 1873. телесна казна (батинање). Био је главни носилац кривично-правне мисли у Србији деветнаестог века.

Поред своје основне дужности Ђорђе Ценић обављао је врло мало јавних и друштвених дужности. Са Стевчом Михаиловићем и Радивојем Милојковићем, био је тутор малолетном Кнезу Милану све до његовог пунолетства 10. августа 1872. године.[6]

Ђорђе Ценић постаје предсеник Државног савета 1875. године и на том месту остаје наредних десет година.[6] На том положају Ценић је био сарадник кнеза Михаила при изради закона којима се српска држава постепено модернизовала, не водећи рачуна о Турском уставу. По својој молби одлази у пензију 1885. године.

Од његових писаних дела најважније је Објашњење казнителног закона за Књажевство Србију из 1866. Сматра се да је овим делом ударен темељ српској теорији кривичног права и оно је дуго служило као основа за праксу кривичног правосуђа у Србији.

Био је строг али праведан, вредан и тачан што је захтевао и од својих запослених, без самохвалисања, предан служби и отаџбини. Због својих заслуга и врлина добитник је највиших државних одликовања: Таковски крст I реда са лентама, Краљевски орден Белог Орла I реда са лентама, Орден Милоша Великог I реда са лентама.

Правном факултету Велике школе поклонио је своју правничку библиотеку са око 300 стручних дела

Преминуо је 24. септембра 1903. године у Бечу, у хотелу Tegetthoff, где је одлазио ради лечења.

Одликовања уреди

Галерија уреди

  •  
    Обясненě Казнителногъ законика за Княжество Србію
  •  
    Нил Попов као назови историк српски
  •  
    Отворено писмо ономе који га хоће

Библиографија уреди

  • Ценић Ђ., Клеветнику, Подунавка : додатакъ къ Србскимъ новинама, Но. 14 (3. априла 1843). стр. 57.
  • Ценић Ђ., Известіє о дěланю Друштва србске словесности у 1851. години, Гласникъ Дружтва србске словесности, Год. 4, св. 4 (1852). стр. 266—275.
  • Ценић Ђ., Обясненě Казнителногъ законика за Княжество Србію, У Београду : у Државной штампаріи, 1866.
  • Ценић Ђ., Нил Попов као назови историк српски, Београд, 1881.
  • Ценић Ђ., , Београд : Државна штампарија, 1872.
  • Ценић Ђ., Је ли прекорачена сума одређена буџетом за пензионирање чиновника за 1874 год.?, Београд : Државна штампарија, 1876.
  • Ценић Ђ., Могу ли пензионари бити правозаступници?, Београд : Државна штампарија, 1881 (Београд : Државна штампарија).

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Васиљевић Т., Ђорђе Д. Ценић : развој кривичноправне мисли у Србији XIX века, Београд : Српска академија наука и уметности, 1987 , Одељење друштвених наука ; 7. стр. 4.
  2. ^ Споменица Ђорђу Ценићу председнику државног савета у пенсији 1825-1903, Прва електрична народна штампарија, Београд (1903). стр. 18.
  3. ^ а б Васиљевић Т., Ђорђе Д. Ценић : развој кривичноправне мисли у Србији XIX века, Београд : Српска академија наука и уметности, 1987 , Одељење друштвених наука ; 7. стр. 5.
  4. ^ Бранич, Ђорђе Д. Ценић. стр. 380.
  5. ^ Васиљевић Т., Ђорђе Д. Ценић : развој кривичноправне мисли у Србији XIX века, Београд : Српска академија наука и уметности, 1987 , Одељење друштвених наука ; 7. стр. 6.
  6. ^ а б Београдске новине, год. 1903, број 269.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ђорђе_Ценић&oldid=25600186”