Јанко Ниловић
Јанко Ниловић је мулти-инструменталист, музички аранжер, композитор, диригент, певач-вокалист и продуцент француско-црногорског порекла. Од инструмената свира клавијатуре, удараљке и бубњеве, гитару, бас, као и многе дувачке инструменте. Главни извођачки стилови и музички правци су му џез (Кубански, "Fusion" и Big Band Jazz) и фанки.
| Јанко Ниловић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 29. мај 1942. |
| Место рођења | Истанбул,  Турска |
| Занимање | Композитор, Певач, Клавијатуриста |
| Музички рад | |
| Активни период | 1960 - |
| Инструмент | мулти-инструменталист |
Рођен је 20. маја 1941. у Истанбулу, Турској. Живи у Француској од 1960. године, држављанство је примио 1973. године.
Јанко Ниловић пише и ствара музику у свим стиловима од класичне и поп музике, до џеза и фанка. Карактеристичан Ниловићев стил је дубок и инструментално богат џез са сталним призвуком фанкија. Компоновао је и музику за децу, класичну музику за оркестар са 16 тромбона,[1] а његова џез остварења популарна су чак и у Јапану.[2]
Биографија уреди
Јанко Ниловић је рођен у Истанбулу, од оца Пренца Ниловића, Црногорца и мајке Катине, Гркиње.
Отац је 1918. био у посети Турској код брата Луке, који је радио у Британској амбасади у Анкари, а потом се овде и сам запослио, у амбасади Француске. У Истанбулу и Анкари је радио пуних 35 година. Отац Јанка је био музички настројен, свирао је флауту и гусле. Сину Јанку је најпре купио панску фрулу и хармонику, а касније виолину, на њима је свирао по слуху.
Јанко Ниловић је самоуки музичар. Са дванаест година већ је свирао клавир, а усавршавао се под рукама професора клавира Марти Папазиан (Marthe Papazian). Јанко је у то време био фасциниран и плесом, те се почео њиме бавити и чак постао толико посвећен, да плешући са млађом сестром у пару осваја прво место на такмичењу плеса.
Јанка је занимала и књижевност, пре свега хрватска, српска, руска итд. Тако је већ са 15 година за себе сматрао да је песник, музичар и плесач.[3]
Међутим, следећи наступајући тренд у музици – рок – драстично је изменио правац његове инспирације. Док је у Истанбулском конзерваторијуму студирао обоу и бубњеве, на клавиру је свирао "буги-вуги" и блуз. Сматрао је великом срећом да је тих дана на радију чуо рокенрол у извођењу Елвиса Прислија, Била Хејлија, Фатса Домина и других. То је на њега утицало толико, да је 1955. напустио музичку школу и основао свој први бенд. Као вођа и певач групе, у њој је још свирао и додатних осам инструмената: клавир, гитару, бас, бубњеве и 4 саксофона. Почео је да наступа професионално у џез клубу Истанбула, свирајући у једној од тадашњих најбољих музичких постава у Турској. Репертоар им је био џез и афро-кубански стил.
Ниловић је већ са 17 година писао и аранжирао музичке нумере у свим стиловима од џеза, преко класичне музике, до ритам-блуза (Rhythm' n' Blues). Године 1960, са 19 одлази у Париз, где потом зарађује свирајући у клубовима, а у међувремену код познатог учитења Џулијена Фока (Julien Falk) студира хармонику и фугу. Пошто му будућност са оваквим начином живота у Паризу није обећавала, одлучује да се укључи у шоу-бизнис. Са америчким певачем Дејви Џонсом (Davy Jones) оснива музичку кућу “Ju Ju” Records, а након сусрета са издавачем Montparnasse 2000 започиње дугу каријеру музичке продукције. За овај музички студио током следећих година компонује око 60 LP плоча, што ће му постати завидан извор средстава. Тиме стиче услове за рад на свом првом самосталном LP-ју Psyc' Impressions. Montparnasse 2000 је 1970. пласирала ову плочу, инспирисану тадашњим "психоделичним" трендом (Пинк Флојд, Кинг Кримсон и други) и она је постала апсолутни успех. Јанко је са 29 година био на врхунцу своје каријере.[3]
Осамдестих година опробава се и у Холивуду, а потом у Њујорку, Канади и Јапану покушавајући да офилми своју новелу "Клавир у свемиру" ("A Piano In Space"), али у томе не успева. Та идеја, у модернизованој форми и даље му је на уму – чекајући инспиративног продуцента дело је адаптирао и за мјузикл, анимирани филм, стрип...[3]
Јанко је до дан данас екстремно продуктиван музичар. Током 60-их и 70-их је био толико активан, да се не зна тачан број његових дела. Сам каже да је снимио најмање 150 синглова, али је тај број вероватно много већи.[4]
У току своје музичке каријере служио се и следећим псеудонимима: Alan Blackwell, Emiliano Orti, Johny Montevideo, Andy Loore, Heinz Kube, Bill Mayer, Ennio Morandi, Philippe Gray, The Texas Travellers и др.
Јанко са супругом Јоханом (Yohana) живи у Паризу, имају двоје синова Сашу и Јована. Планира да отвори џез клуб у Будви.[3] Тренутно држи концерте са својим бендом Janko Nilovic Trio (клавир, бас, бубњеви) а са другим, JNB - Janko Nilovic Band снима у студију.[4] Између осталих, писао је музику за Џеј-Зиа (Jay-Z) и Бијонсе.
Дискографија уреди
| 1968 — |
|
|
|
|
|
|
| 1969 — |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| 1970 — |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| 1971 — |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| 1972 — |
|
|
|
|
|
|
| 1973 — |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| 1974 — |
|
|
|
|
|
|
|
|
| 1975 — |
|
|
|
| 1976 — |
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
| 1977 — |
|
| 1978 — |
|
|
|
|
|
|
| 1979 — |
|
|
|
|
|
|
| 1981 — |
|
|
| 1990 — |
|
| 1991 — |
|
| 1992 — |
|
| 1993 — |
|
| 2000 — |
|
|
| 2002 — |
|
Референце уреди
- ^ L'ensemble de trombones de Paris performs Suite Balkanique & double concerto by Janko Nilovic (1978)
- ^ Forum B92, razgovor o Nilovicu - pristupljeno 31. avgusta 2016.
- ^ а б в г Janko Nilovic interview – 24. фебруар 2013.
- ^ а б „The official Janko Nilovic home page authorized by Janko Nilovic”. Архивирано из оригинала 12. 09. 2016. г. Приступљено 03. 09. 2016.
