Јован Христић (Београд, 26. август 1933Сремска Каменица, 20. јун 2002) био је српски књижевник, књижевни и позоришни критичар, преводилац и уредник. Христић је радио као уредник Књижевности, листа Данас и уредник у издавачкој кући Нолит.[1][2]

Јован Христић
Јован Христић
Лични подаци
Пуно имеЈован Христић
Датум рођења(1933-08-26)26. август 1933.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти20. јун 2002.(2002-06-20) (68 год.)
Место смртиСремска Каменица, СР Југославија

Биографија уреди

Јован Христић је рођен 26. августа 1933. године у Београду.[2] Матурирао је у Другој мушкој гимназији, заједно са Слободаном Селенићем. Студирао је архитектуру и филозофију. На Филозофском факултету дипломирао је 1958. године. Био је редовни професор на Факултету драмских уметности и предавао драматургију свим генерацијама од 1967. године.[1]

Заступник је модерне српске лирике; у драмама покушава да кроз општепознате ликове из класике проговори о вечним проблемима који муче и савременог човека; у есеју испитује модерне појаве и облике у књижевности и уметности.

Умро је у Сремској Каменици 20. јуна 2002. године.[1]

Јован Христић био је праунук Филипа Христића, по сину Јовану Христићу.[3]

Награде уреди

Дела уреди

Књиге песама уреди

  • Дневник о Улису (1954)
  • Песме 1952-1959 (1959)
  • Александријска школа (1963)
  • Старе и нове песме (1988)
  • Нове и најновије песме (1993)
  • Сабране песме (1996),
  • Сабране песме (2002)
  • У тавни час – постхумно (2003)

Драме уреди

  • Чисте руке (1960)
  • Орест (1961)
  • Савонарола и његови пријатељи (1965)
  • Седморица: данас (1968)
  • Тераса (1972)

Књиге критика, студија и огледа уреди

  • Поезија и критика поезије (1957)
  • Поезија и филозофија (1964)
  • Облици модерне књижевности (1968)
  • Позориште, позориште (1976)
  • Чехов, драмски писац (1981)
  • Позориште, позориште II (1982)
  • Студије о драми (1986)
  • Позоришни реферати (1992)
  • Есеји (1994)
  • Позоришни реферати II (1996)
  • О трагедији (1998)
  • О трагању за позориштем (2002)
  • Изабрани есеји – постхумно (2005)
  • Јован Христић, Антологијска едиција ДЕСЕТ ВЕКОВА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ, Књига 89, Изд. центар Матице Српске (2016)
  • Дуго трагање за позориштем, 2. издање (2017)

Критичка проза уреди

  • Професор математике и други есеји (1988)
  • Професор математике и други други есеји (1997)
  • Тераса на два мора - постхумно (2002)

Референце уреди

  1. ^ а б в „Јован Христић”. poezijasustine.rs. Приступљено 28. 1. 2022. 
  2. ^ а б Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 246. 
  3. ^ „Јован Христић (1933–2002)”. skd.rs. Приступљено 28. 1. 2022. 

Литература уреди

  • Марко Магарашевић, Светлости књижевности, Београд, Идеа, 1991.
  • Јован Ћирилов, Драмски писци, моји савременици: портрети, Нови Сад, Стеријино позорје, 1989.
  • Радомир Путник, Читајући изнова: огледи из драматургије и театрологије, Нови Сад, Стеријино позорје, 1990.
  • Слободан Ракитић, Песник Јован Христић, Књижевне новине, година 43, бр. 790. pp. 14
  • Петар Милосављевић, Традиција и авангардизам, Нови Сад, Матица српска, 1968.
  • Михајло Пантић, Човек није сам ни у осећањима, Књижевне новине, година 42, бр. 779. pp. 12-13
  • Гордан М. Маричић, Антички мотиви у драмама Јована Христића и Велимира Лукића – докторска дисертација, Београд, 1999.

Спољашње везе уреди