Јохан Бес

бечки сликар портретиста и цртач

Јохан Бес (нем. Johann Böss, 1822. Пешта1887) био је бечки сликар портретиста и цртач који је од 1846. радио у Србији многобројне портрете познатих личности, углавном као сарадник Анастаса Јовановића. Портретисао је Обреновиће, Карађорђевиће као и породицу Анастаса Јовановића.

Јохан Бес
Јохан Бес око 1850. на талботипији Анастаса Јовановића
Друга именаJohann Böss
Датум рођења1822
Место рођењаПешта
Датум смрти1887
ПребивалиштеБеч, Аустрија
ОбразовањеАкадемија у Бечу
Занимањесликар

Живот и дело уреди

Студије сликарства завршио је на Академији у Бечу, где је тада такође био и Анастас Јовановић одакле потиче њихово познанство и сарадња. На академији је студирао је од 1839. до 1843.

Године 1845. Анастас је дошао на идеју да изда "Споменике Сербске", којима би од заборава сачувао најзначајније личности и догађаје из српске историје од најстаријих времена. 1850. Анастас је у Бечу имао своју радионицу, и како је све литографије израђивао по својим фотографијама или уљаним сликама других сликара, Јохан Бес је био сарадник који је ишао у Србију да портретише тражене личности.[1]

Јовановићева кћерка Катарина наводи да њен отац није сам радио портрете, већ је за то "имао вештог портретисту Јохана Беза; њега је више пута слао и у Србију кад му беше потребан лик неке личности ван домашаја његовог фотографског објектива."[2]

Од 1846. почиње са радом портрета и копијама слика у Србији.

Године 1861, постаје члан "Wiener Künstlerhaus".[3]

Изабрани радови уреди

Многи његови радови су изгубљени али су остали сачувани њихови називи:[3]

Радио је и портрет Анастаса Јовановића 1858. (једини потписан од стране сликара са J. Böss 858) и целе његове породице који су стајали у Анастасовој кући у Косовској 25, а данас се сви налазе у Музеју града Београда):[1]

За Анастаса је урадио и велики репрезентативни портрет кнеза Михаила Обреновића (око 1860) који је такође стајао у салону Анастасове куће. Данас је у власништву Музеја града Београда, изложен на спрату у конаку кнегиње Љубице.[1]

Неки његови радови настали су по фотографијама Анастаса Јовановића, као што су:[3]

Остали значајни портрети су:

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в Банковић, Ангелина (2011). „Портрет кнеза Михаила из Музеја града Београда”. Годишњак града Београда. LVIII. 
  2. ^ Јовановић, Катарина (1924). О животу и раду Анастаса Јовановића. Београд: СКГ XIII/8. 
  3. ^ а б в Српска породична енциклопедија том 3, Ба-Би. Београд: Народна књига. 2006. 
  4. ^ „Портрет Николаја Првог у продаји Бечке галерије”. www.altekunst-vienna.com. Приступљено 2. 9. 2018. 

Литература уреди

  • "Српска породична енциклопедија том 3, Ба-Би", Народна књига, 2006. Београд
  • "Портрет кнеза Михаила из Музеја града Београда". Ангелина Ж. Банковић, Годишњак града Београда Књ. LVIII, 2011.
  • "О животу и раду Анастаса Јовановића". Катарина Јовановић, СКГ VIII/8, 1926. Београд
  • "Анастас Јовановић, талботипије и фотографије". Радмила Антић, Музеј града Београда, 1986. Београд
  • "Живот и дело Анастаса Јовановића, првог српског литографа." Павле Васић, Народна књига, 1962. Београд