Љубинка Кларић
Љубинка Кларић (Београд, 23. април 1978) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.
Љубинка Кларић | |||||
---|---|---|---|---|---|
Датум рођења | 23. април 1978. | ||||
Место рођења | Београд![]() | ||||
Деца | Константин Јовановић Кларић | ||||
Занимање | глумица | ||||
Битна улога | Мој рођак са села - Учитељица Дуња Тате - Лола | ||||
Веза до IMDb-а | |||||
|
БиографијаУреди
Љубинка Кларић је глуму дипломирала 2007. године на Факултету драмских уметности у Београду, у класи професора Предрага Бајчетића.[1] Стални је члан Београдског драмског позоришта од 2009. године.[1]
Своју филмску каријеру је започела 2001. године улогом у филму Нормални људи за коју је на 36. Филмским сусретима у Нишу добила Награду Царица Теодора.[2]
ФилмографијаУреди
Год. | Назив | Улога | |
---|---|---|---|
2000-е | |||
2001. | Нормални људи | Мира | |
2002. | Т. Т. Синдром | Тина | |
2002. | Рингераја | Вера | |
2003. | 011 Београд | Карина | |
2003. | Приватни животи | Сибил Чејс | |
2003. | Новогодишњи програм | Љубинка Кларић (ЛИЧНО) | |
2003. | Неки нови клинци | Мадмазел | |
2004. | Пољупци | Жижа | |
2004. | Лифт | Лела | |
2004. | Црни Груја | Смиљка / Перса | |
2004. | Црни Груја 2 | Смиљка / Перса | |
2005. | Дангубе! | Весна | |
2006. | Седам и по | Зорица | |
2007. | Љубав, навика, паника | Професорка физике | |
2008. | Читуља за Ескобара | Бојана | |
2010-е | |||
2008—2011. | Мој рођак са села | Учитељица Дуња | |
2013. | Љубав долази касније | Жена са функцијом | |
2019. | Тате | Лола | |
2020-е | |||
2021. | Коло среће | Даница Ристић |
РеференцеУреди
- ^ а б „Љубинка Кларић”. bdp.rs. Архивирано из оригинала на датум 03. 12. 2013. Приступљено 24. 11. 2013.
- ^ „Доделом награда у Нишу завршен Фестивал глумачких остварења”. Приступљено 24. 11. 2013. Текст „publisherglas-javnosti.rs” игнорисан (помоћ)
Спољашње везеУреди
- Љубинка Кларић на сајту IMDb (језик: енглески)
- Љубинка Кларић - порт
- Nikolić, Tanja (25. 8. 2019). „Ljubinka Klarić: Jedem samo da bih preživela”. gloria.rs. Приступљено 28. 1. 2020.
- Време је да се ресетујемо („Политика”, 1. јануар 2021)