Википедија

Љубомир Тадић

српски филозоф, академик и професор
За друге употребе, погледајте Љубомир Тадић (вишезначна одредница).

Љубомир Тадић (Смријечно, 14. мај 1925 — Београд, 31. децембар 2013) био је српски професор филозофије, академик и члан САНУ. Најзначајнији допринос је дао у области: филозофије права, политичкој науци, теорији реторике, теорији јавности и јавног мњења. О његовом делу писали су Војислав Становчић, Илија Вујачић[1], Јован Бабић, Драган Симеуновић, Богољуб Шијаковић, Александар Прњат, Јовица Тркуља, Тодор Куљић и многи други[2]. Важан део архиве академика Тадића налази се Музеју Југославије и у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу Адлигат.[3]

Љубомир Тадић
Лични подаци
Датум рођења(1925-05-14)14. мај 1925.
Место рођењаСмријечно, Краљевина СХС
Датум смрти31. децембар 2013.(2013-12-31) (88 год.)
Место смртиБеоград, Србија
Породица
СупружникНевенка Тадић
ДецаБорис Тадић
Вјера Радовић-Тадић

Биографија уреди

Рођен је 14. маја 1925. године у селу Смријечно, код Плужина у Црној Гори. Његов отац Павле био је поручник црногорске војске.

Основну школу је завршио у родном месту. Пошто је у међувремену избио Други светски рат, прекинуо је школовање и 1941. са 16 година отишао у партизане. Носилац Партизанске споменице 1941. Током рата више чланова његове породице је убијено.[4]

Гимназију је завршио у Сарајеву 1946. године, а право је студирао у Сарајеву и Београду. Дипломирао је 1952, а докторирао 1959. године.

Каријеру је почео 1954. године као асистент на Правном факултету у Сарајеву, а убрзо је постао и ванредни професор. Године 1962. постао је виши саветник и Институту друштвених наука у Београду.

Године 1968. био је један од предводника студентског протеста, а 1974. је због „неподобности“ удаљен са факултета.Један од оснивача Института за филозофију и друштвену теорију Универзитета у Београду.[5]

Од 1985. је био дописни, а од 1994. редовни члан Српске академије наука и уметности. Уз др Драгољуба Мићуновића један је од високих интелектуалаца који су учествовали у обнови Демократске странке у децембру 1989. године.

Љубомир Тадић је био члан Сената Републике Српске од 1996. године.

Активно се залагао за очување државног заједништва Србије и Црне Горе у оквиру некадашње Савезне Републике Југославије (1992-2003), а потом и у оквиру Државне заједнице Србије и Црне Горе (2003-2006). Почетком 2001. године, изабран је за председника Одбора за одбрану једнаких права држављана Црне Горе,[6] а почетком 2005. године постао је председник огранка Покрета за европску државну заједницу Србије и Црне Горе у Србији.[7]

Године 2006. издао је први од шест томова своје књиге „Филозофија права“. Уредник његових сабраних дела је био Триво Инђић, његов бивши асистент.[тражи се извор]

Преминуо је у Београду у ноћи 30/31. децембра 2013. године.[8][9][10] Сахрањен је 4. јануара 2014. на Новом гробљу у Београду.[11]

Љубомир Тадић је имао ћерку Вјеру и сина Бориса Тадића, бившег председника Србије. Супруга му је била Невенка Тадић.

Један је од људи којима је Добрица Ћосић посветио поглавље у свом роману Пријатељи.

Архива академика Љубомира Тадића уреди

Невенка Тадић је у неколико наврата Удружењу „Адлигат” поклањала књиге из своје личне библиотеке, као и библиотеке свог покојног супруга академика Тадића. Осим тога, Удружењу је поклонила и део његове архиве, фотографије из породичних албума од историјског значаја, али и личне предмете супруга попут наочара и оловки.[12]

Дела уреди

 
Корице значајне књиге академика Тадића „Поредак и слобода” и посвета аутора на другој књизи, део колекције потписаних књига које се налазе у Адлигату.
  • Филозофске основе правне теорије Ханса Келсена: прилог критици „Чисте теорије права“, Веселин Маслеша, 1962
  • Предмет правних наука, Институт друштвених наука, 1966
  • Поредак и слобода: прилози критици политичке свести, Култура, 1967
  • Традиција и револуција, Српска књижевна задруга, 1972
  • Право, природа и историја, Филозофско друштво Србије, 1977
  • Филозофија права, Напријед, 1983
  • Филозофија права, (Брајево писмо) у четири свеске, Филип Вишњић, 1984
  • Да ли је национализам наша судбина, Мултипринт, 1986
  • Ауторитет и оспоравање, Филип Вишњић, Напријед, 1987
  • Оглед о јавности, Универзитетска ријеч, Просвета, 1987
  • Наука о политици: основни појмови и проблеми, Рад, 1988
  • The Comintern and the National Question in Yugoslavia, Serbian Heritage Academy, 1989
  • Јавност и демократија, Универзитетска ријеч, Слобода, 1990
  • О великосрпском хегемонизму, Стручна књига, Политика, 1992
  • Реторика: увод у вештину беседништва, Филип Вишњић, Институт за филозофију и друштвену теорију, Напредак, 1995
  • Политиколошки лексикон: основни појмови науке о политици, Завод за уџбенике и наставна средства, 1996
  • Филозофија у свом времену, Филип Вишњић, Напредак, 1998
  • У матици кризе: интервјуи 1968- 1998, Чигоја штампа, 1999
  • Полемике, Гутенбергова Галаксија, Гораграф, 2000
  • Загонетка смрти: смрт као тема религије и филозофије, Филип Вишњић, 2003.
  • Наука о политици, Завод за уџбенике, Службени гласник, 2007
  • Криза и „великосрпски хегемонизам“, Завод за уџбенике, Службени гласник, 2008
  • Изабрана дела - том I - Филозофија права[13]
  • Изабрана дела - том II - Поредак, ауторитет и слобода
  • Изабрана дела - том III - Традиција, легитимност и револуција
  • Изабрана дела - том IV - Наука о политици
  • Изабрана дела - том V - Јавност и реторика
  • Изабрана дела - том VI - Филозофија у времену и загонетка смрти
  • Изабрана дела - том VII - Криза и „великосрпски хегемонизам“

Референце уреди

  1. ^ Ljubomir Tadić-- : mislilac slobode. Jagoš Đuretić, Ilija Vujačić. [Beograd]. 2012. ISBN 978-86-6081-086-3. OCLC 873738124. 
  2. ^ Lolić, Marinko (2019). Filozofija krize i otpora : misao i delo Ljubomira Tadića. Slobodan Antonić, Jovo Bakić. Beograd. ISBN 978-86-7093-219-7. OCLC 1220905053. 
  3. ^ „DOKUMENT: Pismo Milovana Đilasa Ljubomiru Tadiću”. Nedeljnik Vreme. Приступљено 2020-12-17. 
  4. ^ Lalić, Veljko (26. 12. 2013). „Тајна преписка Љубе Тадића и Милована Ђиласа (Недељник, 26. децембар 2013)”. Nedeljnik.co.rs. Архивирано из оригинала 18. 04. 2015. г. Приступљено 24. 4. 2015. 
  5. ^ „Institut za filozofiju i društvenu teoriju”. Архивирано из оригинала 11. 06. 2015. г. Приступљено 11. 06. 2015.  Текст „ Univerzitet u Beogradu ” игнорисан (помоћ)
  6. ^ Ћупић 2001.
  7. ^ Slobodna Evropa (2005): Beogradski Crnogorci osnovali Pokret za očuvanje SCG
  8. ^ „Преминуо академик Љубомир Тадић, отац Бориса Тадића („Блиц“, 31. децембар 2013)”. Blic.rs. Архивирано из оригинала 19. 07. 2014. г. Приступљено 24. 4. 2015. 
  9. ^ „Умро Љубомир Тадић (Б92, 31. децембар 2013)”. B92.net. 31. 12. 2013. Приступљено 24. 4. 2015. 
  10. ^ Танјуг (31. 12. 2013). „Преминуо академик Љубомир Тадић („Политика“, 31. децембар 2013)”. Politika.rs. Приступљено 24. 4. 2015. 
  11. ^ „Сахрањен Љубомир Тадић („Блиц“, 4. јануар 2014)”. Blic.rs. Приступљено 24. 4. 2015. 
  12. ^ „Архива академика Љубомира Тадића”. Србија међу књигама. Годишњак: 168. 2017. ISSN 2620-1801 — преко Удружење за културу, уметности и међународну сарадњу „Адлигат”. 
  13. ^ „IZABRANA DELA LЈUBOMIRA TADIĆA”. www.knjizara.zavod.co.rs. Приступљено 2020-12-16. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Љубомир_Тадић&oldid=27552320”