Аластер Макинтајер

Аластер Макинтајер (енгл. Alasdair MacIntyre; Глазгов, 12. јануар 1929) је британски филозоф посебно значајан због доприноса филозофији морала и политичкој филозофији али су значајни и његови радови из области историје филозофије и теологије.[1] Тренутно је истраживач у Центру за савремене аристотеловске студије у етици и политици и професор-емеритус филозофије на Универзитету Нотр Дам.[2]

Аластер Макинтајер
Лични подаци
Датум рођења(1929-01-12)12. јануар 1929.(95 год.)
Место рођењаГлазгов, Уједињено Краљевство
ОбразовањеУниверзитет у Манчестеру, Queen Mary, University of London
Филозофски рад
Епоха20. век/21. век
РегијаЗападна филозофија
Школа филозофијеАналитичка филозофија, Томизам
ИнтересовањаЕтика, метаетика, историја филозофије, политичка филозофија
Идејеобнова интересовања за етику врлине
Утицаји одАристотел, Августин Хипонски, Тома Аквински, Серен Киркегор, Карл Маркс, Фридрих Ниче, Георг Вилхелм Фридрих Хегел, Енскомбе, Р. Џ. Колингвуд, Имре Лакатош, Томас Кун, Џон Хенри Њуман
Утицао наПостлиберална теологија, Алистер Макгрет

У својим раним радовима Макинтајер је био на фону марксистичке филозофије присутне у британским културним круговима у првој половини 50-их година али се убрзо окренуо проблемима филозофије религије и филозофске теологије. Овај период који се може сместити у средину 50-их године карактерише сарадња са истакнутим британским филозофом и заговорником атеистичке филозофије религије Ентонијем Флуом.[3] Ипак, посебан филозофски стил Макинтајер је почео да негује тек од средине 60-их година када се заинтересовао за проблеме етике, филозофије морала и политичке филозофије. У једној од најзначајнијих својих књига Краткој историји етике (A short history of ethics: a history of moral philosophy from the Homeric age to the twentieth century) покушао је да истражи различите приступе етичким проблемима и да их систематизује.[4] У својим каснијим радовима, под утицајем Аристотела и Томе Аквинског, Макинтајер је све више постајао заговорник етике врлине што је нарочито изражено у његовим радовима У потрази за врлином (After Virtue), Whose Justice? Which Rationality?, Three Rival Versions of Moral Enquiry.[4] У неколико књига бавио се историјом римокатоличке филозофије (посебно животом и делом Едит Штајн).

Референце уреди

  1. ^ Kelvin Knight, The MacIntyre Reader, Notre Dame Press, 1998, "Interview with Giovanna Borradori," 255–256.
  2. ^ „Alasdair MacIntyre | Scottish-born philosopher | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-16. 
  3. ^ „MacIntyre: Political Philosophy | Internet Encyclopedia of Philosophy” (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-16. 
  4. ^ а б Dame, Marketing Communications: Web // University of Notre. „Alasdair MacIntyre // Department of Philosophy // University of Notre Dame”. Department of Philosophy (на језику: енглески). Приступљено 2022-01-16.