Википедија

Александар Стамболијски

премијер Бугарске (1919—23)

Александар Стоименов Стамболијски[1][2][3] (буг. Александър Стоименов Стамболийски) је био један од најистакнутијих бугарских политичара, лидер Бугарског земљорадничког народног савеза (БЗНС), народни посланик, новинар, министар јавних зграда, путева и комуналног уређења, министар унутрашњих послова и рата. Био је на челу бугарске владе у периоду 1919—1923. г.[4] Одлучно и активно се борио против бугарског учешћа на страни Немачке у Првом светском рату, због чега је био бачен у затвор,[5] а после рата је морао да потпише Нејски уговор, са надом за мирну ревизију тешких уговорних услова.[6] Приликом војно-фашистичког преврата 9. јуна 1923. године смењен је с положаја[7][8] ухваћен у покушају бекства[9] и убијен на свиреп начин у Славовици.[10][11]

Александар Стамболијски
Лични подаци
Датум рођења(1879-03-01)1. март 1879.
Место рођењаСлавовица, Кнежевина Бугарска
Датум смрти14. јун 1923.(1923-06-14) (44 год.)
Место смртиСлавовица, Краљевина Бугарска
Политичка каријера
Политичка
странка		Бугарски земљораднички савез

Подржавао је идеју Балканске федерације и није се исказивао као Бугарин, већ као Југословен.[12]

Биографија уреди

 
Стамболијски потписује Нејски споразум
 
Разговор с Крстом Раковским за време конференције у Ђенови 1922. године
 
Чланови бугарске делегације на конференцији у Ђенови
 
Споменик Стамболијском у Славовици

Рођен 1. марта 1879. г.[13] у Славовици (Пазарџичка област) Александар Стамболијски учио је школу у земљорадничкој школи у Садовском (1893-95) и завршава и Школу вина у Плевену (1895-97). У Плевену је био ученик осниватеља Бугарског земљорадничког савеза (БЗС) Јанка Забунова. Године 1899. учествује у оснивању конгреса БЗС-а. У наредним годинама студира филозофију у Халеу и агрономију у Минхену, али је прекинео студије због туберкулозе.

По повратку у Бугарску бави се политичким активностима. Постаје фактички лидер БЗНС-а и под његовим утицајем савез се преображава од удружења земљорадника и социјалиста у политичку партију. Стамболијски се оштро противио промени у Трновског устава 1911. године и учествувању Бугарске у Првом светском рату, због чега је 1915. одстрањен из парламента и осуђен на доживотну робију.

Током војничког устанка септембра 1918. године пуштен је и послат, заједно с другим политичарима, да преговара са учесницима устанка ради мирног решавања сукоба. Под утицајем његовог колеге Рајка Даскалова, решава да води устанак. Након његовог неуспеха, крије се, али је децембра 1918. амнестиран заједно с већином учесника.

Јануара 1919. године. Стамболијски се у укључује у коалициону владу Теодора Теодорова. Учествује у преговорима за закључивање мировног договора на Париској конференцији. Након што је Теодор одбио да прихвати наметнуте услове, он је, немајући другог избора, на челу владе 27. новембра 1919. године потписао Нејски споразум по којем се Бугарска одрекла дела Македоније у корист Краљевине СХС, јужне Добруџе у корист Румуније и западне Тракије у корист Грчке.[14] Потписавши тај споразум, по сведочењу тадашњих новинара, сломио је пенкало; а према речима бугарског академика Георги Маркова, директора Института за историју Бугарске академије наука (БАН), Стамболијски је одбацио пенкалу на страну и рекао : „Лепа успомена, не треба ми, задржите је.“, показавши на тај начин своје нерасположење. Након парламентарних избора 21. маја 1920. године влада је састављена само од представника БЗНС-а.

Влада Александра Стамболијског покушавала да је у наредном периоду да изведе земљу из међународне изолације после Првог светског рата, кроз активно учешће у Друштву народа и успостављањем пријатељских односа са Југославијом. Оваквом политиком дошла је у сукоб с владиним организацијама македонских Бугара, које су Стамболијског оптужиле за националну издају.

На унутрашњем плану влада Стамболијског је спровела неке реформе, од којих су неке контроверзне. Неке од тих су ограничавале износ власништва над земљиштем, увеле радне обавезе према држави, поједноставиле правопис, а неметнута је и ауторитативна владавина.

Године 1922. одржан је и референдум о суђењу кривцима за националне катастрофе. Тада су присталице БЗНС-а и Бугарске комунистичке партије (БКП) са огромном већином одобрили осуђивање дела политичке и војне елите Бугарске за време ратова из 1913–1918. године. Нешто касније је дошло до репресија како против БКП-а, тако и против буржоаске опозиције. Основни инструмент тих репресија била је верна БЗНС-у и Стамболијском тзв. Наранџаста гарда – одреди сељака са лаким наоружањем.

Главни чланак: Нишки споразум (1923)

Политички противници Александра Стамболијског били су ужаснути таквим ауторитарним режимом и оптужили су га да се понаша као тиран. Након што је потписао Нишки споразум с Краљевином СХС, чиме се обавезао да ће сузбијати активности ВМРО-а,[15] ситуација је била напета и 9. јуна 1923. против владе Стамболијског је изведен војни преврат, чији је организатор био Војни савез, уз подршку буржоаских партија и цара. Наранџаста гарда је била разоружана. За време пуча Стамболијски је био у свом родном селу и није могао да реагује адекватно. Лидер земљорадника је био ухапшен и убијен 14. јуна на свиреп начин, тако што су му одстранили руку којом је потписао Нишки споразум.[15] Током преврата, посланство Краљевине Бугарске у Београду је радило код министра иностраних дела Момчила Нинчића и других истакнутих српских политичара против војне интервенције Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у корист Александра Стамболијског, јер су чиновници били уверени да бугарски сељаци из патриотских разлога никада не би прихватили повратак БЗНС на власт уз подршку оружане силе стране државе.[16]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „Великите Българи: Александър Стамболийски” (на језику: (језик: бугарски)). Интернет сајт „Великите Българи“. Архивирано из оригинала 15. 01. 2011. г. Приступљено 29. 8. 2010. „Александър Стамболийски е виден български политик, водач на Българския земеделски народен съюз. Роден е през 1879 г. в пазарджишкото село Славовица...” 
  2. ^ Кастелов, Боян. „ЗНАМ.bg - Българският портал на знанието: Александър Стамболийски” (на језику: (језик: бугарски)). Приступљено 30. 8. 2010. „СТАМБОЛИЙСКИ, Александър Стоименов (1.III.1879–14.VI.1923), политически и държавен деец. Роден в с. Славовица, Пазарджишко. Ръководител на Българския земеделски народен съюз, министър–председател на България (1919–1923); свален с преврат на 9.VI.1923 г. и убит.”  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last= (помоћ)
  3. ^ „Большая Советская Энциклопедия (цитаты):Стамболийский Александр Стоименов” (на језику: (језик: руски)). Приступљено 30. 8. 2010. „Стамболийский Александр Стоименов (1.3.1879, Славовица, Пазарджикский округ, — 14.6.1923, там же), болгарский политический и государственный деятель...” 
  4. ^ „Българско Национално Радио: Странице из бугарске историје: Александар Стамболијски стаје на чело владе у драматичном тренутку нове бугарске историје” (на језику: (језик: српски)). Приступљено 29. 8. 2010. „Александар Стамболијски је један од најистакнутијих бугарских политичара, лидер Бугарског земљорадничког народног савеза (БЗНС), народни посланик, новинар, министар јавних зграда, путева и комуналног уређења, министар унутрашњих послова и рата...” 
  5. ^ Ћоровић, Владимир (2010). Историја Срба (на језику: (језик: српски)). Београд: Makibook. стр. 714 стр. ISBN 978-86-87463-10-3. „Краљ Фердинанд, аустријски пријатељ, и добар део Бугара с њим, обрнуо се тад не само против Срба него и против ослободитељске Русије. Други део Бугара, с неколико угледних државника на челу, није се слагао с таквом политиком, али је био немоћан да спречи. Али само је вођа бугарских земљорадника, Александар Стамболијски, енергично дизао свој глас против тога рата и због тога био затворен.” 
  6. ^ Павлова, Венета. „BNR Радио Бугарска: 90 година од потписивања Нејског уговора” (на језику: (језик: српски)). Приступљено 29. 8. 2010. „Стамболијски који се одлучно и активно борио против бугарског учешћа на страни Немачке у рату, због чега је био бачен у затвор, после рата је морао да потпише Нејски уговор, са надом за мирну ревизију тешких уговорних услова”  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last= (помоћ)[мртва веза]
  7. ^ „РТС :: Времеплов (9.6.2010)” (на језику: (језик: српски)). Приступљено 29. 8. 2010. „1923. - Војно - фашистички преврат у Бугарској, убијен председник владе Александар Стамболијски” 
  8. ^ „Na današnji dan (9. jun) - Dogodilo se danas - Novine Toronto” (на језику: (језик: српски)). Приступљено 30. 8. 2010. „- U Bugarskoj je državnim udarom oborena vlada premijera Aleksandra Stamboliskog, lidera Zemljoradničkog narodnog saveza Bugarske. Nekoliko dana posle prevrata, Stamboliski i njegovi saradnici su ubijeni.” 
  9. ^ „wordiq.com: Aleksandar Stamboliyski - Definition” (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 30. 8. 2010. „During his term in office, Stamboliyski took the unpopular measures of complying with the terms of Bulgaria's surrender. Though popular with the peasants, this antagonized the middle class and military. He was ousted in a military coup on June 9, 1923, and attempted to flee the country, but was captured by rebels and killed.” 
  10. ^ „Александър Стамболийски - опълчилият се на Фердинанд - Actualno.com” (на језику: (језик: бугарски)). Архивирано из оригинала 15. 01. 2011. г. Приступљено 30. 8. 2010. „След военния преврат на 9 юни 1923 г. е свален от власт, заловен и убит по най-жесток начин край с. Славовица.” 
  11. ^ „Vremeplov: Preminuo Jovan Jovanović Zmaj - RADIO-TELEVIZIJA VOJVODINE” (на језику: (језик: српски)). Приступљено 30. 8. 2010. „Petog dana posle profašističkog udara ubijen je premijer Bugarske i vođa Zemljoradničkog narodnog saveza Aleksandar Stamboliski, izuzetno popularan u narodu. Tokom trogodišnje vladavine je sproveo agrarnu i poresku reformu, nacionalizovao neke banke i nastojao da izmeni unutrašnju i spoljnu politiku dinastije Koburg, zalažući se za prijateljstvo sa Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca.” 
  12. ^ „Serving History > topics > Aleksandar Stamboliyski” (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 29. 8. 2010. „He was a supporter of the idea of a Balkan federation and identified not as a Bulgarian, but as a South Slav.” 
  13. ^ „Vremeplov: Rođen Stanislav Vinaver - RTV” (на језику: (језик: српски)). Приступљено 30. 8. 2010. „Rođen je bugarski državnik Aleksandar Stamboliski, vođa Zemljoradničkog narodnog saveza i predsednik vlade Bugarske od 1920. do 1923. kad je oboren u profašističkom udaru i zatim ubijen. Kao šef vlade stekao je izuzetnu popularnost u narodu, jer je sproveo agrarnu i poresku reformu, nacionalizovao neke banke i nastojao da izmeni politiku dinastije Koburg, između ostalog i zalažući se za prijateljstvo sa Kraljevinom Srba, Hrvata i Slovenaca.” [мртва веза]
  14. ^ Moser, Charles. „A history of Bulgarian literature 865-1944” (на језику: (језик: енглески)). стр. 123. Приступљено 30. 8. 2010. „Stambolijski had no choice but to accept the Treaty of Neuilly of 27. November, 1919, by the terms of which Bulgaria ceded part of Macedonia to Serbia, southern Dobrudža to Rumania, and eventually western Trace to Greece.”  Пронађени су сувишни параметри: |author= и |last= (помоћ)
  15. ^ а б Roberts, Mary (2005). Spencer Tucker, Priscilla Mary Roberts, ур. World War One (на језику: (језик: енглески)). ABC-CLIO. стр. 1721. ISBN 978-1-85109-879-8. „On 23 March 1923 Stamboliyski signed the convention of Nish with the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes (Yugoslavia). With this agreement, Stamboliyski promised to suppress the Internal Macedonian Revolutionary Organization (IMRO), which was then carrying out operations against Yugoslavia from Bulgarian territory. IMRO members as well as other opponents of Stamboliyski's foreign and domestic policies murdered him on 14 June 1923 at his farm in Slavovitsa, cutting off the hand that signed the Nish treaty.” 
  16. ^ Мићић, Срђан (2016). „"Бугарско посланство у Београду против војне интервенције Краљевине СХС (9-18. јун 1923)"”. Зборник Матице српске за историју. 93: 89—103. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
Александар Стамболијски на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Александар_Стамболијски&oldid=26697221”