Антифашистички фронт жена

Антифашистички фронт жена (скраћено: АФЖ; словен. Antifašistična fronta žensk; мкд. Антифашистичкиот фронт на жените) био је масовна женска друштвено–политичка организација, која је радила на окупљању и организовању жена Југославије и њиховом укључивању у Народноослободилачки покрет (НОП), у циљу још ефикације борбе против окупатора, као и политичког и просветног васпитавања жена.

Антифашистички фронт жена Југославије
Амблем Антифашистичког фронта жена
први председник	Ката Пејновић
последњи председник	Вида Томшич
Основана	6. децембар 1942.
Распуштена	28. септембар 1953.(1953-09-28) (10 год.)
Наследник	Савез женских друштава Југославије
Седиште	Београд СФР Југославија
Национално чланство	Народни фронт Југославије

Основан је у току Народноослободилачког рата (НОР) 6. децембра 1942. у Босанском Петровцу, када је ујединио све до тада постојеће антифашистичке организације жена. Представљао је јединствену женску организацију у историји левих покрета, због масовности и размера хуманитарног, пропагандног, образовног и политичког деловања међу женама у тешким ратним условима. Уз Уједињени савез антифашистичке омладине (УСАОЈ), био је један од најважнијих фактора у оквиру Народноослободилачког покрета, као и борби за његово омасовљење и ангажовање свих друштвених група у борбу за ослобођење. Активности АФЖ концентрисане су на организовање жена и пружање помоћи јединицама Народноослободилачке војске (НОВЈ) и органима народне власти у организовању позадине, учешћу у оружаним и диверзантским акцијама, организовању бриге о деци, развијању братства и јединства међу женама, културно-просветном уздизању и еманципацији жена и др.

Након ослобођења Југославије, у оквиру Народног фронта Југославије, активно се укључио у послове обнове и изградње земље, чинећи да жене предњаче својим волонтерским залагањем и изузетним напорима око еманипације свих друштвених субјеката. У овом периоду, АФЖ је радио на успостављању новог живота жене у социјалистичком друштву, предводио је социјалну политику Југославије и наставио са образовним радом. Одбори АФЖ постигли су посебан успех у социјалном збрињавању деце без родитеља, описмењавању, просвећивању и другим конкретним акцијама. У току посојања одржана су четири конгреса АФЖ, а његове председнице биле су Ката Пејновић, Спасенија Бабовић и Вида Томшич.

Сматрајући да је јачањем народне демократије и женске равноправности сазрео тренутак да питање еманципације жена преузме друштво у целини, односно Социјалистички савез радног народа (ССРН), Антифашистички фронт жена је на свом Четвртом конгресу, 28. септембра 1953. реорганизован у Савез женских друштава Југославије (СЖД). Ова организација је 21. априла 1961. преименована у Конференцију за друштвену активност жена, чије је деловање било усмерено на окупљање и учествовање жена у јавном и политичком животу, али са фокусом на побољшање социјалне и здравствене заштите. Распадом Савеза комуниста, 1990. дошло до распада и ове друштвено-политичке организације.

Жене Југославије дале су велики допринос победи у Народноослободилачком рату, а у редовима партизанских јединица борило се око 100.000 жена, од чега је њих 25.000 погинуло, а 40.000 рањено. Око 25.000 жена постале су официри НОВЈ, 3.344 жена је добило Партизанску споменицу 1941, а 91 је одликована Орденом народног хероја. Учешћем у радничком и женском покрету пре рата, као и у Народноослободилачком покрету у току Другог светског рата жене Југославије избориле су се за равноправан статус у друштву и право гласа. За велики допринос жена у рату Антифашистички фронт жена је 29. јануара 1945. одликован Орденом народног ослобођења.

Предратно стање

Положај жена на Балкану почетком 20. века био је карактеристичан по њиховој подређеној улози у патријархалном друштву. Жене су биле потискиване из јавног живота, у културном погледу заостале, великим процентом неписмене, а обичаји су их одвајали од друштвених активности јер се сматрало да је жени место у кући.

Ипак, жене Југославије су се и пре Другог светског рата бориле за мир и против фашизма, мада засебних револуционарних организација жена није било. 1934. године 2.000 рударских жена учествовало је у штрајку рудара Трбовља; 1935. демонстрирало је 5.000 жена пред немачким конзулатом у Загребу, за мир, а против фашизма; 1936. у акцији за мир и слободу сакупљено је 600.000 потписа жена. Часопис »Жена данас» покреће 1939. акцију за право гласа жена, у којој жене масовно учествују.

Стварање организације

Плакат У борбу против окупатора из 1941, аутора Драгољуба Вуксановића

Након окупације Југославије 1941. Комунистичка партија Југославије (КПЈ) почела је са припремама за оружани устанак против окупатора. У рад на организацији устанка, ангажовале су се и жене, које су радиле — на сакупљењу оружја и ратног материјала за устанак, бризи за смештај и чување илегалних партијских радника, организовању и похађању санитетских курсева, обављању курирске службу и прикупљању податка о стању и кретању окупацијених снага и њиховом раду. У заменичке комитете КПЈ биране се и жене, а приликом одласка комуниста мушкараца у прве партизанске одреде, оне су преузимале дужности у партијским и скојевским руководствима. На позив Комунистичке партије, велики број жена се у лето 1941. укључио у устанак народа Југославије, где су активно учествовале у свим облицима борбе и отпора, као и у раду антифашистичких и револуционарих органа власти. На овај начин оне су прекинуле са патријархалним начином живота и почеле борбу за своју еманципацију.

Жене су имале значајну улогу у снабдевању првих партизанских јединица храном, одећом и санитетским материјалом. Оне су се такође бринуле за рањенике у борбама. Увиђајући значај жена у борби, Комунистичка партија је развела широк политички рад међу женама. На ослобођеној и окупираној територији, активи и одбори жена радили су на укључивању жена у Народноослободилачки покрет (НОП). Преко тих одбора и актива жена стварала се масовна и борбена организација — Антифашистички фронт жена (АФЖ). Сеоски и градски одбори повезивани су кроз развитак организације у више одбора АФЖ. У стварању првих органа народне власти учествовале су жене, које су такође биране у Народноослободилачке одборе (НОО). Почетком 1942. Врховни штаб и ЦК КПЈ донели су у Фочи прописе о задацима, устројству и раду Народноослободилачких одбора (Фочански прописи), према којима изборно право поред мушкараца имају и жене. У неким крајевима велики број жена изабран је у Народноослободилачке одборе, а било је и Народноослободилачких одбора који су искључиво сачињавале жене, јер су мушкарци отишли у рат или су раније убијени, односно отерани у логоре. Народноослободилачки одбори имали су врло тешке и одговорне задатке у току рата, а у извршавању ових задатака имали су пуну помоћ и подршку организација Антифашистичког фронта жена.

На ослобођеној територији током 1942. развиле су се врло снажне организације Антифашистичког фронта жена. Формирани су сеоски, општински, срески и у неким крајима окружни одбори, који су окупљали хиљаде жена. Ови одбори били су врло активни у раду на ангажовању жена, у извршавању разноврсних задатака, који су се свакодневно постављали. У окупираним градовима, који су имали јачу партијску организацију, у исто време стварале су се организације АФЖ. У специфичним условима илегалног рада, жене су у градовима обављале све послове који су им поверaвани, иако су знале да сваког часа могу бити ухапшене. У току друге ратне године, број жена у редовима Народноослободилачке војске (НОВЈ) стално се повећавао, а у Хрватској су формиране и женске партизанске чете. Повећан је и број партизанских болница, а санитетско особље у њима претежно су сачињавале жене. Ово је давало нов квалитет у раду организације. После формирања великог броја основних и виших одбора АФЖ створене су могућности да се они организационо уједиње и да се створи јединствена антифашистичка организација за читаву земљу. Зато је на предлог Централног комитета КП Југославије децембра 1942. у Босанском Петровцу сазвана Прва конференција Антифашистичког фронта жена.

Оснивање АФЖ

Насловна страна листа Борба из децембра 1941. са вешћу о Првој конференцији АФЖ

Прва земаљска конференција Антифашистичког фронта жена Југославије одржана је од 6. до 8. децембра 1942. у Босанском Петровцу, који се тада налазио у склопу слободне Бихаћке републике. На Конференцији је учествовало 166 жена делегата из свих крајева, изузев Словеније и Македоније, чије делегације нису могле доћи због непријатељских офанзива. Конференцију жена Југославије отворио је Врховни командант НОВ и ПОЈ Јосип Броз Тито, који је у свом излагању одао признање женама за њихово учешће у борби и раду за победу и указао на развитак антифашистичког покрета жена. На Конференцији су поднети реферати — О антифашистичком покрету жена у оквиру Народноослободилачке борбе, који је поднела Митра Митровић и О организационим питањима и задацима Антифашистичког фронта жена, који је поднела Спасенија Цана Бабовић. После реферата говориле су делегаткиње из војске и организација жена са терена. Поред радница и службеница, на Конференцији је говорило више жена делегата са села, које су са поносом износиле податке о масовном учешћу сељанки у народној борби.

У Резолуцији, која је донета на Конференцији, говорило се о постигнутим резултатима, о циљу Антифашистичког фронта жена и постављању наредних задатака, међу којима се као најважнији и најхитнији истичу — оснивање организације Антифашистичког фронта жена у местима у којима не постоје и њихово организационо учвршћивање и повезивање; омасовљивање организације Антифашистичког фронта жена и окупљање најширих слојева жена преко разних облика рада; веће ангажовање жена у изградњи народне власти и помоћ Антифашистичком већу народног ослобођења Југославије; развијање братства и јединства кроз масовни организациони и плански рад и радно такмичање за помоћ јединицама НОВ и ПОЈ; јачање и учвршћивање јединства фронта и позадине и укључивање жена заједно са мушкарцима у оружане и диверзантске акције против окупатора; плански и систематски рад на политичком и културно-просветом уздизању жена и обухватању неписмених аналфабетским течајевима; покретање листа Женa данас као листа свих жена Југославије.

У Централни одбор Антифашистичког фронта жена Југославије изабране су: Јудита Аларгић из Војводине, Спасенија Бабовић радница из Београда, Зора Бркић домаћица из Мркоњић Града, Ђина Врбица студенткиња из Подгорице, Ката Вујаклија са Баније, Маца Гржетић текстилна радница из Загреба, Драгица Каран председница АФЖ за Кордун; Олга Ковачић чиновница из Загреба, Вахида Маглајлић из Бања Луке, Нада Марковић радница из Београда, Даница Медан сељанка из Босанске Крајине, Митра Митровић књижевница из Београда, Мира Морача из Босанске Крајине, Марија Новак из Далмације, Ванда Новосел из Загреба, Стана Томашевић учитељица из Бара, Нада Трбовић из Горског котара, Ката Пејновић председница АФЖ за Лику, Мика Пећанац сељанка из Дрвара и Рашида Шакић из Бихаћа. На првој седници Централног одбора АФЖ изабран је Извршни одбор у саставу — председник Ката Пејиновић, секретар Ванда Новосел и чланови Спасенија Бабовић Цана, Митра Митровић и Мира Морача.

АФЖ у рату

АФЖ у Пироту

Жене су дале огроман допринос борби за ослобођење: од 1941. до 1945. борило се у редовима Народно ослободилачке војске око 100.000 жена од којих је 25.000 погинуло, 40.000 рањено, док је 3.000 жена остало потпуно неспособно за рад. У току Другог светског рата око 2000 жена постале су официри. Партизанску споменицу 1941. је добило 3.344 жена, а Орденом народног хероја одликована је 91 жена.

На ослобођеној територији учествовало је око 2 милиона жена у различитим позадинским акцијама, а 600.000 жена је хапшено и затварано. Посебни одбори АФЖ-а скупљали су храну, одећу и санитетски материјал за Народноослободилачку војску, бринули су се за обраду земље, за жетву и сетву, за болнице, за децу, за курирску службу и слично.

Босна и Херцеговина

Велика конференција жена Дрвара и околине одржана је већ августа 1941. године. Крајем 1941. године помишља се на оснивање јединствене организације жена Босне и Херцеговине. која је основана у ослобођеној Фочи фебруара 1942. године.

Црна Гора

III конгрес АФЖ Црне Горе

Око 50.000 жена Црне Горе било је активно укључено у Народноослободилачки покрет. Преко 12.000 жена је за непуну годину дана прошло кроз затворе и логоре Црне Горе. Јуначким држањем пред непријатељем приликом стрељања оне су показивале невиђену храброст. Конгрес АФЖ Црне Горе и Боке которске одржан је 5. децембра 1943. године чиме је обједињен рад свих одбора жена ових крајева.

Хрватска

Још у периоду припрема за устанак почеле су у Хрватској да се формирају групе жена. Нарочито је био значајан рад жена илегалки и то посебно у Загребу и Сплиту. Жене су ступале у партизанске јединице, па је већ 1942. године створена женска партизанска чета у Лици. Ситуација у Лици је била нарочито тешка због великих војних операција на овој територији, нарочито 4. непријатељске офанзиве. Прва конференција АФЖ Хрватске одржана је јуна 1943. године. Поред видних успеха у борби, жене су дале и велики допринос у развоју народне власти, ширењу братства и јединства и превазилажењу национале мржње на ослобођеној територији.

Македонија

Учествујући у припремама за устанак у Македонији, жене су много помогле у изградње војске и народне власти. Као и мушкарци, подносиле су сурови терет и пљачку окупатора а посебно политику бугаризације. Жене укључене у антифашистички покрет су значајно доприносиле позадинским радом снабдевајући фронт и старајући се о избеглицама и сиротињи. Конференција АФЖ Македоније је одржана децембра 1944. године када је дефинитивно обликована организација македонских жена.

Словенија

Освободилна фронта словеначког народа, подржавала је и активност жена у борби и позадинском раду. На ослобођеним, али и на окупираним територијама, жене су активни чинилац у формирању власти и у војним јединицама. Веома је значајно њихово масовно учешће у пружању помоћи исељеницима и депортирцима које су немачки фашисти присилно протеривали из Словеније желећи да од ње направе германизовану територију.

Србија

Многе организације жена Србије биле су део антифашистичког фронта окупљајући велики број жена у покрет. Набављале су одећу, обућу и храну за партизанске одреде. Од посебног је значаја снажан отпор жена Србије братоубилачком рату. Изграђена је читава мрежа организација жена у Србији која је деловала у току четворогодишњег рата. Прва конференција АФЖ Србије је одржана у у Београду, јаунара 1945. године.

Војводина

У жаришту устанка, у Срему, почело је стварање посебних организација жена по селима и градовима, тако и у Банату и касније Бачкој. Смотра жена антифашисткиња одржана је јануара 1945. године у Новом Саду. Оне су се бориле не само за ослобађење земље и сопствено ослобађање већ и за заједничи суживот Српкиња, Хрватица, Мађарица, Русинки, Румунки и других.

Косово

Иако је Комунистичка партија Југославије радила на укључивању Албанки, Туркиња, Српкиња, Црногорки и других жена у Народноослободилацки покрет, жене на Косову су ипак у већини остале одвојене до покрета, јер се патријархални менталитет тамо највише осећао. Тек марта 1945. године ће сеоски и градски одбори жена бити организационо уобличени на Обласној конференцији жена Косова.

АФЖ после рата

У јулу 1945. у Београду је одржан Први конгрес АФЖ Југославије, на коме је било 960, делегаткиња, за председника је изабрана Спасенија Бабовић. Други конгрес је одржан 1948. са 826 делегата, а за председника је изабрана Вида Томшич, а 1950. Трећи са 609 делегата, са поновним избором Виде Томшић.

АФЖ је представљао жене Југославије у међународном женском покрету и организацијама жена у иностранству. АФЖ Југославије један је од оснивача Међународне демократске федерације жена. На четвртом конгресу АФЖ је укинут као посебна женска организација.

АФЖ је, према неким активисткињама АФЖ-а, је укинут 1953. године јер је постао исувише јак политички са великим утицајем на женску популацију (еманципација је ишла „сувише брзо"). Други разлог, како се наводи, је био недовољан број радних места. АФЖ је постао исувише утицајан па је био на путу да прави проблеме, као што је то касније учинио Синдикат под руководством Светозара Вукмановића Темпа.

Различите организације и друштва која се баве питањима од интереса за жене ујединиле су се 1953. године у Савез женских друштава Југославије. Из тог савеза израсла је Конференција за друштвену активност жена Југославије, основана 1961. на конференцији у Загребу, као друштвена организација која делује у оквиру ССРНЈ (Социјалистичког савеза радног народа Југославије).

Списак председница Антифапистичког фронта жена Југославије
сазив	скуп	број	име и презиме	почетак мандата	крај мандата	трајање мандата	напомена	реф.
1942—1945.	Оснивачка конференција	1	Ката Пејновић	8. децембар 1942.	19. јун 1945.	7007797904000000000♠2 године, 193 дана
1945—1948.	Први конгрес	2	Спасенија Бабовић	19. јун 1945.	31. јануар 1948.	7007826416000000000♠2 године, 226 дана
1948—1950.	Други конгрес	3	Вида Томшич	31. јануар 1948.	29. октобар 1950.	7008178524000000000♠5 година, 240 дана
1950—1953.	Трећи конгрес			29. октобар 1950.	28. септембар 1953.

Председници Антифашистичког фронта жена, Савеза женских друштава и Конференције за друштвену активност жена

име и презиме	п. мандата	к. мандата	напомена	реф
Антифашистички фронт жена
Ката Пејновић	1942.	1945.
Спасeнија Цана Бабовић	1945.	1948.
Вида Томшич	1948.	1950.
	1950.	28. септембар 1953.
Савез женских друштава
Боса Цветић	28. септембар 1953.	21. април 1961.
Конференција за друштвену активност жена
Латинка Перовић	21. април 1961.	25. фебруар 1965.
Мирјана Крстинић	25. фебруар 1965.	18. септембар 1969.
Васка Дуганова	18. септембар 1969.	17. јул 1971.
	17. јул 1971.	23. октобар 1975.
Хајра Марјановић	23. октобар 1975.	1978.
Вјера Ковачевић	1978.
Радмила Попадић	1984.
Софка Клемен Крек	1988.

Види још

• Жене у Народноослободилачкој борби
• Жене народни хероји Југославије

Литература

• Vojna enciklopedija tom I. Beograd. 1970.  COBISS.SR 72911623
• Мала енциклопедија Просвета том I. Београд: Просвета. 1978.  COBISS.SR 445703
• Leksikon Narodnooslobodilačkog rata i revolucije u Jugoslaviji 1941—1945. tom I. Beograd—Ljubljana: Narodna knjiga—Partizanska knjiga. 1980.  COBISS.SR 49291527
• Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom II 1941—1945. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 49272583
• Hronologija radničkog pokreta i SKJ 1919—1979. tom III 1945—1979. Beograd: Narodna knjiga; Institut za savremenu istoriju. 1980.  COBISS.SR 1539739598
• Стојаковић, Гордана (2011). Родна перспектива новина Антифашистичког фронта жена (1945—1953) (PDF). Нови Сад: Асоцијација центара за интердисциплинарне и мултидисциплинарне студије и истраживања. 

Спољашње везе

• Историја женског покрета у Југославији