Апострофа
реторичка фигура речи/говора
Апострофа (грч. ἀποστροφή, apostrophé — „одвратити се”, „одустати”)[1] усклична је стилска фигура.[2] Појављује се кад се говорник престаје обраћати публици (нпр. у представи) и усмерава говор трећој страни, као што је супарнички парничар или нека друга особа, понекад одсутна са сцене. Често је прималац персонификовани апстрактни квалитет или неживи предмет.[3][4] У драмским делима и поезији написаним или преведеним на енглески, таква стилска фигура често се представља вокативним узвиком „О”. Песници могу апострофирати вољену, музу, Бога, љубав, време или било који други појам који не може да говори у стварности.[5][6][7]
Примери уреди
- „Ти, славно сунце!” — Семјуел Тејлор Колриџ, This Lime Tree Bower.[8]
- „О пријатељи моји, нема пријатеља!” — Мишел де Монтењ, изворно приписан Аристотелу.[9]
Референце уреди
- ^ „Definition of Apostrophe”. Dictionary.com. Приступљено 24. 2. 2018.
- ^ „Apostrophe”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 2 (11 изд.). 1911. стр. 205.
- ^ Hays, J. Daniel; Duvall, J. Scott (1. 9. 2011). The Baker Illustrated Bible Handbook (Text Only изд.). Baker Books. стр. 891. ISBN 978-1-4412-3785-9.
- ^ Ford, Margaret L. (1984). Techniques of Good Writing. Irwin Pub. стр. 27. ISBN 978-0-7725-5001-9. Приступљено 8. 8. 2013.
- ^ „Apostrophe (poetry)”. Grammarist.com (на језику: енглески). Приступљено 25. 2. 2018.
- ^ „The Apostrophe”. English Literature and Composition (на језику: енглески). 4. 2. 2013. Приступљено 25. 2. 2018.
- ^ Ridderstrøm, Av Helge (21. 11. 2016). „Apostrofe” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 25. 2. 2018. г. Приступљено 25. 2. 2018.
- ^ Greenblatt, Stephen (2006). The Norton Anthology of English Literature Ed. 8, Vol. D. New York: Norton. стр. 429.
- ^ „Politics of friendship (Cover Story)”. American Imago. 22. 9. 1993.
Спољашње везе уреди
