Аустроугарска окупација Црне Горе
Аустроугарска окупација Црне Горе (1916–1918) је период аустроугарске војне окупације државног подручја Краљевине Црне Горе у вријеме Првог свјетског рата. Окупација је трајала од почетка 1916. године до јесени 1918. године. Током тог периода, аустроугарска окупациона власт у Црној Гори била је организована као Војна генерална управа у Црној Гори (нем. Militär-Generalgouvernement in Montenegro). Ова управа је успостављена већ почетком 1916. године, након војног пораза и капитулације црногорске војске, а трајала је до ослобођења Црне Горе почетком јесени 1918. године. Аустроугарска је своју војну управу у Црној Гори организовала по моделу који је недуго прије тога био примјењен и на окупираном подручју сусједне Краљевине Србије, где је установљена аустроугарска Војна генерална управа у Србији.[1]
| Militär-Generalgouvernement in Montenegro | |
| Датум оснивања | 1916. |
|---|---|
| Расформирано | 1918. |
| Тип | окупаторска војна управа |
| Седиште | Цетиње окупирана Краљевина Црна Гора |
Током окупације Црне Горе, аустроугарска власт је спроводила репресивну политику, која је непосредно погађала цивилно становништво. Иако је настојала да створи политичко упориште међу црногорским првацима који су остали у земљи, аустроугарска управа се на подручју Црне Горе убрзо суочила са дјеловањем комитског покрета, који се није мирио са окупацијом. У вријеме окупације, Аустроугарска је разматрала неколико могућих рјешења за будући политички статус Црне Горе, почевши од потпуне анексије, преко стварања зависне државе која би била под контролом Беча, до обнове независне државе али у смањеном обиму, без Ловћена, Приморја и подручја ослобођеног 1912. године. У исто вријеме, прављене су и разне политичке комбинације са принцом Мирком Петровићем-Његошем. Ни један од тх планова није могао бити спроведен током рата, а окупација је окончана ослобођењем Црне Горе почетком јесени 1918. године.[2][3]
Аустроугарски гувернери у Црној Гори уреди
.jpg)
|
Виктор Вебер, 1916−1917 |
|
Хајнрих фон Клам-Мартиниц, 1917−1918 |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Ракочевић 1969.
- ^ Ракочевић 1960, стр. 611-641.
- ^ Ракочевић 1970, стр. 251-271.
Литература уреди
- Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2013). Историја Срба у Црној Гори 1496-1918. Нови Сад: Прометеј.
- Микавица, Дејан; Васин, Горан; Нинковић, Ненад (2017). Срби у Црној Гори 1496-1918. Никшић: Институт за српску културу.
- Пузовић, Предраг (2015). „Страдање свештеника током Првог светског рата на подручију Цетињске, Пећске и Никшићке епархије” (PDF). Богословље: Часопис Православног богословског факултета у Београду. 74 (2): 211—220.
- Ракочевић, Новица (1960). „Прилози историји аустро-угарске окупације Црне Горе 1916-1918”. Историјски записи. 13 (17/3): 611—641.
- Ракочевић, Новица (1966). „Ловћенски одред у Првом свјетском рату 1914-1916. године”. 19 (23/2): 253—319.
- Ракочевић, Новица (1967). „Односи између Црне Горе и Аустро-Угарске од завршетка Скадарске кризе маја 1913. до Сарајевског атентата”. Југословенски народи пред Први светски рат. Београд: Научно дело. стр. 819—845.
- Ракочевић, Новица (1968). „Борбе Херцеговачког одреда Црногорске војске у јануару 1916. године”. Историјски записи. 21 (25/2): 223—250.
- Ракочевић, Новица (1969). Црна Гора у Првом свјетском рату 1914-1918. Цетиње: Обод.
- Rakočević, Novica (1969). „Pokret za ujedinjenje Crne Gore sa Srbijom među interniranim Crnogorcima i kod komitskog pokreta u Crnoj Gori u periodu 1916-1918. godine”. Naučni skup u povodu 50-godišnjice raspada Austro-Ugarske monarhije i stvaranja jugoslavenske države. Zagreb: Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti. стр. 173—180.
- Ракочевић, Новица (1970). „Политичка активност књаза Мирка Петровића у току аустро-угарске окупације Црне Горе”. 23 (27/1): 251—271.
- Ракочевић, Новица (1983). Црна Гора и Аустро-Угарска 1903-1914. Титоград: Историјски институт.
- Ракочевић, Новица (1989). „Војна и политичка ситуација у Црној Гори од почетка августа 1918. до засиједања Подгоричке скупштине”. Србија 1918. године и стварање југословенске државе. Београд: Историјски институт САНУ. стр. 53—66.
- Ракочевић, Новица (1997). „Војнополитичка ситуација у Црној Гори 1914. године”. Мојковачка операција 1915-1916: Зборник радова са научног скупа. Београд: Институт за савремену историју. стр. 13—21.
- Ракочевић, Новица (1998). „Прилог питању капитулације црногорске војске 1916”. Црна Гора у Првом свјетском рату: Зборник радова. 2. Подгорица: Историјски институт. стр. 153—160.