Бабушница

Бабушница
Бабушница;
	Центар Бабушнице
	Грб
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Пиротски
Општина	Бабушница
Становништво
— 2022.	4.254
Географске карактеристике
Координате	43° 03′ 57″ С; 22° 24′ 46″ И / 43.06575° С; 22.41270° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	470 m
Површина	3,95 km2
	Бабушница Бабушница на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	18330
Позивни број	+381 (0)10
Регистарска ознака	PI

Бабушница је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Пиротском управном округу. Према попису из 2022. било је 4.254 становника. Председница општине је Ивана Стојичић.^[1]

Географија

Бабушница се налази на регионалном путу Лесковац—Власотинце—Бабушница—Пирот. Удаљена је од Пирота 24 km, од Власотинца 37 km, од Лесковца 52 km а од Беле Паланке 23 km.

Кроз Бабушницу протиче река Лужница а сам град се налази у Лужничкој котлини. Недалеко од Звоначке Бање налази се Ветренско језеро.

Овде се налазе ОШ „Деспот Стефан Лазаревић” Бабушница и Гимназија „Вук Караџић” у Бабушници.

Историја

У месту је 1899. године подигнут споменик краљу Милану Обреновићу.^[2]

Указом Краља од 23. јануара 1925. године насеље је добило статус варошице.

Општина одржава 2 манифестације: Вурдијада и Лу-Фест.

Демографија

У насељу Бабушница живи 3634 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,1 година (36,6 код мушкараца и 37,6 код жена). У насељу има 1477 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,10.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у другој половини XX века је становништво увећано вишеструко. Од 1945. године до 1990. године се број становника брзо увећавао махом због развоја индустрије и досељавања становника из околних села. После 1990. године се бележи успорени раст броја становника углавном због смањеног наталитета али и због драстичног смањења броја становника околних села.

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	603
1953.	749
1961.	972
1971.	1.668
1981.	2.906
1991.	4.270	4.256
2002.	4.575	4.596
2011.	4.601
2022.	4.254

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	4.424	96,69%
Бугари	18	0,39%
Југословени	15	0,32%
Роми	10	0,21%
Хрвати	3	0,06%
Македонци	2	0,04%
Црногорци	1	0,02%
Немци	1	0,02%
Власи	1	0,02%
Албанци	1	0,02%
непознато	41	0,89%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	8	15
80+	23	26
75—79	35	44
70—74	45	70
65—69	92	94
60—64	107	117
55—59	104	77
50—54	217	199
45—49	237	227
40—44	198	210
35—39	168	177
30—34	138	138
25—29	179	165
20—24	179	177
15—19	190	184
10—14	153	152
5—9	119	112
0—4	111	88
Просек :	36,6	37,6

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	195	204	293	537	896	1.325	1.477

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	190	319	365	443	100	49	8	0	1	2	3,10

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.920	566	1.257	56	28	13
Женски	1.920	395	1.279	178	61	7
УКУПНО	3.840	961	2.536	234	89	20

Становништво по делатностима које обавља
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	970	40	0	0	410
Женски	849	9	0	0	527
Укупно	1.819	49	0	0	937

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	33	100	80	21	42
Женски	8	8	68	9	3
Укупно	41	108	148	30	45

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	11	6	90	63	34
Женски	12	3	37	76	77
Укупно	23	9	127	139	111

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	11	0	0	29
Женски	7	0	0	5
Укупно	18	0	0	34