Бановићи
Бановићи су градско насеље и сједиште општине Бановићи у сјевероисточној Босни. Према прелиминарним подацима пописа становништва 2013. године, у Бановићима је пописано 6.432 лица.[1]
Бановићи | |
|---|---|
 Бановићи | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Тузлански кантон |
| Општина | Бановићи |
| Становништво | |
| — 2013. |  6.432 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 24′ 22″ С; 18° 31′ 31″ И / 44.40602° С; 18.52535° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
  Бановићи Бановићи на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 75290 |
| Позивни број | 035 |
| Веб-сајт | banovici |
Географија уреди
Град је смјештен на сјеверозападним обронцима планине Коњух, на надморској висини 330-380 метара, на магистралном путу који повезује два велика индустријска центра Тузлу и Зеницу, односно два велика кантона Тузлански и Зеничко-добојски. Бановићи се граниче са општинама Лукавац, Живинице, Кладањ, Олово и Завидовићи и на тај начин представљају тромеђу кантона Тузланског, Сарајевског и Зеничко-добојског. Бановићи су удаљени од Тузле 36 km, а од Сарајева, главног града БиХ 110 km. Најближа морска обала налази се око 300 km од Бановића у луци Плоче (Република Хрватска) и за нормалне временске и саобраћајне околности из Бановића се на море може стићи за око пет сати вожње аутомобилом.
Континентална и умјерено-континентална клима у Бановићима има за посљедицу топла љета са пљусковима и оштре вјетровите зиме са мањим количинама сњежних падавина. У просјеку је сваки трећи дан облачно вријеме с тим сто је љетна облачност краткотрајна. Најчешћи су вјетрови из сјеверног квадранта. Релативно често јавља се и град. Анализе и процјене климатских карактеристика Бановића и околине произвољне су и углавном емпиријске јер на подручју општине нема нити једне метеоролошке станице. Општина Бановићи је обухваћена сливним подручјима Криваје и Спрече, а оријентисана долинама ријека Литве и Турије. Понивка, Хоџин поток, Јабланица, Буковац, Турија, Литва, Радина, Брестица, Брложник, Драгања, Остружница, Бегов поток, припадају сјеверном подручју општине и сливу Спрече, а у западном дијелу, јужног, брдско-планинског подручја развијено је неколико мањих сливова који припадају главном току ријеке Криваје. Читаво подручје одликује се нагибом терена према сјеверу и дијелом према истоку те се према томе може подијелити на равничарске, на сјеверу и на сјевероистоку, брдско-планинско сјеверно од равничарске депресије и брдско-планинско са више израженим карактеристикама планинског рељефа у подручју јужно од равничарске депресије.
Бановићи имају укупно 17 улица: Бранилаца града, 119. муслиманске брдске бригаде, Хусинске буне, Рударска, Хабетова, 4. јули, 7. новембар, 10. септембар, Радничка, Патриотске лиге, Божићка Бановића, Заима Субашића, 27. јули, Скојевска, Школска, Пионирска и Улица Алије Изетбеговића. Најдужа улица је „Бранилаца града“, некадашња ЈНА која се протеже дуж цијелог града од бензинске пумпе на улазу до пијаце и творнице конфекције „Борац“ из Травника, на изласку из града, а најкраћа и можда најљепша улица је 4. јули која граничи са градским парком.
Историја уреди
Изградњом омладинске пруге Брчко–Бановићи новембра 1946. године, насеље је повезано са главном магистралом Београд – Загреб, па преко Добоја са осталим пругама Босне и Херцеговине. Упоредо са изградњом омладинске пруге, у Бановићима је отпочела изградња модерног рударског насеља.
Становништво уреди
| Састав становништва – насеље Бановићи | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991. | 1981.[3] | 1971.[4] | 1961. | |||
| Укупно | 6 432 (100,0%) | 8 637 (100,0%) | 6 834 (100,0%) | 5 456 (100,0%) | 5 105 (100,0%) | ||
| Бошњаци | 5 572 (86,63%) | 3 843 (44,49%)1 | 2 250 (32,92%)1 | 2 147 (39,35%)1 | 1 103 (21,61%)1 | ||
| Хрвати | 255 (3,965%) | 495 (5,731%) | 663 (9,701%) | 813 (14,90%) | 979 (19,18%) | ||
| Босанци | 201 (3,125%) | – | – | – | – | ||
| Срби | 197 (3,063%) | 2 534 (29,34%) | 1 989 (29,10%) | 2 063 (37,81%) | 2 201 (43,11%) | ||
| Неизјашњени | 70 (1,088%) | – | – | – | – | ||
| Муслимани | 52 (0,808%) | – | – | – | – | ||
| Босанци и Херцеговци | 38 (0,591%) | – | – | – | – | ||
| Роми | 11 (0,171%) | – | – | – | – | ||
| Остали | 11 (0,171%) | 240 (2,779%) | 50 (0,732%) | 39 (0,715%) | 32 (0,627%) | ||
| Албанци | 10 (0,155%) | – | 29 (0,424%) | 6 (0,110%) | 14 (0,274%) | ||
| Југословени | 5 (0,078%) | 1 525 (17,66%) | 1 774 (25,96%) | 287 (5,260%) | 647 (12,67%) | ||
| Словенци | 5 (0,078%) | – | 19 (0,278%) | 37 (0,678%) | 72 (1,410%) | ||
| Црногорци | 2 (0,031%) | – | 42 (0,615%) | 40 (0,733%) | 32 (0,627%) | ||
| Непознато | 2 (0,031%) | – | – | – | – | ||
| Македонци | 1 (0,016%) | – | 14 (0,205%) | 12 (0,220%) | 8 (0,157%) | ||
| Мађари | – | – | 4 (0,059%) | 12 (0,220%) | 17 (0,333%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
Види још уреди
Извори уреди
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
- интернет — извор, „Попис по мјесним заједницама“ — https://web.archive.org/web/20160527055331/http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf
Референце уреди
- ^ „Попис становништва у БиХ 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 18. 11. 2013.
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
