Банови Далмације и Хрватске

За општи списак банова Далмације и Хрватске погледајте страницу Списак банова Далмације и Хрватске, односно Славоније.

Банови Далмације и Хрватске су били краљевски намесници и земаљски управитељи на подручју Краљевине Далмације и Хрватске, која се у раздобљу од 1102. до 1526. године налазила у саставу Краљевине Угарске. Током поменутог раздобља, далматинско-хрватски бан (лат. Banus Dalmatiae et Croatiae) је био највиши представник управне и војне власти у поменутим угарским круновинама. Бана је постављао и смењивао угарски краљ, који је уједно одређивао и опсег банске власти. Као краљевски намесници, банови су имали изузетно значајну улогу у политичком животу Далмације и Хрватске, а неки од њих су стекли знатну моћ. Најпознатији далматинско-хрватски бан из овог раздобља био је Павле I Шубић, који је банску службу обављао од 1275. до 1312. године.

Положај Краљевине Далмације и Хрватске у саставу Краљевине Угарске (1102—1526)

Банска служба у Далмацији и Хрватској

Грбови Хрватске и Далмације

За далматинско-хрватске банове су по првилу постављани најистакнутији великаши. Неки од њих су били родом са матичног подручја, док су други били пореклом из уже Угарске или других области. Њихова основна дужност је била да воде бригу о земаљској управи и војним пословима на целокупном подручју Краљевине Далмације и Хрватске, укључујући приморске градове и жупаније у залеђу. Банови су представљали краља и на заседањима далматинско-хрватског земаљског сабора, а најстарије саборско заседање за које се зна одржано је 1351. године.

Порекло банске службе у јужнословенским и угарским земљама још увек није утврђено са потпуном сигурношћу, иако је извесно да је ова служба у хрватским земљама постојала још у време самосталне Краљевине Хрватске (925—1102). Банска служба је изграђивана постепено, током 12. века, а опсег банске власти се коначно усталио током 13. века. Поред далматинско-хрватских банова, угарски краљеви су постављали посебне банове и у суседној Бановини Славонији. Понекад је истој личности било поверавано да банску службу врши како у Далмацији и Хрватској, тако и у Славонији.

Види још

• Краљевина Далмација и Хрватска (1102-1526)
• Краљевина Угарска (1000—1301)
• Краљевина Угарска (1301—1526)
• Списак банова Далмације и Хрватске, односно Славоније
• Сабор Краљевине Далмације и Хрватске
• Историја Хрватске у средњем веку
• Историја Далмације
• Бановина Славонија
• Бан

Литература

• Karbić, Damir (2004). „Šubići Bribirski do gubitka nasljedne banske časti (1322)”. Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti. 22: 1—26. 
• Klaić, Vjekoslav (1905). „O krunisanju ugarskih Arpadovića za kraljeve Dalmacije i Hrvatske (1091-1207)”. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva. 8: 107—117. 
• Klaić, Vjekoslav (1905). „Hrvatsko kraljevstvo u XV. stoljeću i prvoj četvrti XVI. stoljeća (1409-1526)”. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva. 8: 129—147. 
• Robinson, William H.; Gastelum, Raymond (1998). Parliamentary Libraries and Research Services in Central and Eastern Europe: Building More Effective Legislatures. Walter de Gruyter. 
• Рокаи, Петер (2002). „Историја Мађара од најстаријих времена до Мохачке битке 1526. године”. Историја Мађара. Београд: Clio. стр. 7—183. 
• Szoldos, Attila (1998). „Hrvatska i Slavonija u kraljevstvu Arpadovića”. Povijesni prilozi. 17: 287—296. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1991) [1983]. The Early Medieval Balkans: A Critical Survey from the Sixth to the Late Twelfth Century. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (1994) [1987]. The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 
• Fine, John Van Antwerp Jr. (2005). When Ethnicity did not Matter in the Balkans: A Study of Identity in Pre-Nationalist Croatia, Dalmatia, and Slavonia in the Medieval and Early-Modern Periods. Ann Arbor, Michigan: University of Michigan Press. 
• Heka, Ladislav (2008). „Hrvatsko-ugarski odnosi od sredinjega vijeka do nagodbe iz 1868. s posebnim osvrtom na pitanjе Slavonije”. Scrinia Slavonica. 8: 152—173.