Барокна књижевност

КЊИЖЕВНОСТ

антика хеленска књижевност римска књижевност средњовековна ренесанса треченто петраркизам барок рококо класицизам нови век просветитељство сентиментализам преромантизам романтизам реализам надреализам натурализам парнасизам симболизам импресионизам модернизам постмодернизам савремена

Барок је епоха која се надовезује на ренесансу и траје од средине XVI до средине XVII века. Представља негацију ренесансе и повратак на средњовековну мисао у духу католичке реформације. Барок је добио име од португалске речи barocco - бисер неправилног облика.

Барок у књижевности

У књижевности барока јављају се теме греха, испаштања, пролазности свега људског. Основно обележје барока јесте нагомилавање стилско-изражајних средстава, као што су: контраст, перифраза, метафора, алегорија, анафора, епифора, таутологија, игра речима,... За разлику од ренесансног човека, барокни човек је свестан своје смртности и пролазности живота те се поновно јавља духовност. Разлог томе лежи у Католичкој реформацији која поновно успоставља темеље Католичке цркве након што је Мартин Лутер јавно иступио критиком морала свештеника, а и саме цркве. Књижевне теме у бароку су најчешће историјске, религиозне и романтичне.

Потправци барока

Барок се у књижевности јавља после ренесансе. Међутим, како је барок представљен као супротност ренесансе, морао је постојати неки прелаз између ова два правца. То је био маниризам. Барок се не јавља у исто време у свим књижевностима. Тако се код неких јавља још на почетку XVI века, док се код неких јавља касније. Сходно томе, барокне тенденције се у неким књижевностима осећају и касније, па сежу чак и до почетка XVIII века (у српској књижевности). У различитим државама барок се развио у виду различитих потправаца. Тако се у Италији развио у виду маринизма (име добио по писцу Ђан Батисти Марину), у Шпанији као гонгоризам (по Луису де Гонгори), у Француској као прециозност (по Молијеровој комедији Смешне прециозе), а у Енглеској као јуфјуизам (по роману Јуфјуис, Џорџа Лилија).