Википедија

Београдски сајам аутомобила

Београдски сајам аутомобила једна је од најстаријих сајамских манифестација у Србији и најстарија манифестација која се организује у оквиру данашњег Београдског сајма. Основан је 1938. године и био је најисточнији од тадашњих девет званично регистрованих европских ауто-салона. Са одређеним паузама и изменама у динамици одржавања овај Сајам Традиционално се одржава сваког марта, све до данас.

Београдски Сајам аутомобила
Друга именаBg Car Show
Времемарт
Трајање7 дана
ЛокацијаБулевар војводе Мишића 14, Beograd
Организатор(и)Београдски сајам
Веб-сајтhttps://sajam.rs/
http://sajamautomobila.rs/
Шевролет Корвета на београдском Сајму аутомобила 2017. године

Београдски сајам аутомобила представља најрепрезентативнију и најстарију регионалну смотру аутомобилске индустрије. Заједно са Међународним сајмом мотоцикала, квадова, скутера и опреме Motopassion, који се истовремено одржава од 2007. године, најзначајнији је и највећи међународни догађај у сектору ауто и мото индустрије у целини у овом делу Европе. Истовремено, као један од само 15 оваквих аутомобилских хепенинга у читавом свету у годишњем календару Међународне асоцијације произвођача моторних возила (OICA),[1] и централни и највећи сајамски и медијски догађај те врсте и у том термину у свету.[2]

Прва међународна изложба аутомобила на Београдском сајму уреди

 
Први Београдски сајам, на простору данашњег Старог сајмишта

Прва изложба аутомобила међународног карактера у Београду одржана је септембра 1937. године, у оквиру прве сајамске манифестације која је организована на тада тек саграђеном Београдском сајму - Сајму узорака. Београдски сајам изграђен је 1937. године, за свега три месеца, на левој обали Саве, између старог железничког и новоподигнутог земунског моста. Била је то једна од највећих сајамских површина у југоисточној Европи тог времена. Комплекс се простирао на површини од 14 ха, а обухватао је централну кулу и пет изложбених павиљона. Осим главних павиљона Италија, Мађарска, Румунија и Чехословачка сазидале су на овом простору своје националне павиљоне, док је 17 страних и домаћих фирми подигло сопствене изложбене дворане.[3]

Главни чланак: Београдски сајам

У оквиру Сајма узорака аутомобилима и другим моторним возилима био је посвећен пети павиљон. Међу излагачима су били Џенерал моторс, Адлер, Доџ, Ситроен, Харлеј-Девидсон, Бјуик, Опел и други. Пажњу посетилаца посебно су привукли аеродинамични модели америчке фирме Грехем и немачког Мерцедес-Бенца. Модели Линколна и Форда продати су већ током изложбе.[4]

Први међународни Београдски сајам аутомобила уреди

Успех прве изложбе допринео је да се донесе одлука да се надаље одржавају засебни сајмови моторних возила, у сврху чега је добијено одобрење Сталног међународног бироа конструктора аутомобила (BPICA), основаног 1919. године у Паризу да се Међународни салон аутомобила у Београду уврсти у календар сталних изложби.[3] BPICA је 1986. трансформисан у Међународну организацију конструктора аутомобила (OICA), у чијем се годишњем календару Београдски сајам аутомобила и даље налази. Тиме је Београдски сајам постао најисточнији од тадашњих девет званично регистрованих европских ауто салона.[2]

Већ следеђе, 1938. године, од 5. до 15. марта, организован је први Сајам аутомобила као самостална манифестација.[5] Овај сајам био је један од важнијих догађаја Београдског сајма.[4] На првом Београдском сајму аутомобила учествовало је 107 излагача из 8 страних земаља (Сједињене Америчке Државе, Немачка, Француска, Енглеска, Италија, Чехословачка, Аустрија и Белгија.[4]) и неколико домаћих излагача. Возила су била изложена у пваиљонима 3, 4 и 5, на слободном простору и у неким павиљонима које су подигле појединачне фирме[4] - Италијански павиљон, павиљон Ханзе, Аранђеловић А. Д.. Према подацима организатора, било је изложено 158 путничких аутомобила, 65 теретних возила, 10 аутобуса, 18 шасиа, 105 мотоцикала и бицикала, 10 аутомобилских мотора, 3 трактора и 1 моторни багер. Овај сајам је обишло око 40.000 посетилаца. Своје моделе су на овом првом београдском Сајму аутомобилу излагали скоро сви произвођачи тадашње аутомобилске индустрије: немачки Мерцедес-Бенц и Опел, Фијат и Ланча из Италије, амерички Бјуик и други.[6]

На првобитној локацији београдског сајма, у периоду до Априлског рата 1941, укупно су четири пута излагана моторна возила. Поред поменуте изложбе у 1937. години, самостални сајмови аутомобила су одржани 1938. и 1939. Сајам 1940. одржан је нешто раније, истовремено са Пролећним сајмом узорака.[3]

Период током Другог светског рата уреди

Четврти салон, заказан за половину маја 1941, није одржан због напада Немачке на Југославију, 6. априла исте године.[3] Некадашњи простор Београдског сајма, данас познат као Старо Сајмиште, током Другог светског рата претворен је у нацистички концентрациони логор Сајмиште.

У почетку је то био логор само за Јевреје, али убрзо се у њега смештају и затвореници и логор добија назив Прихватни логор Земун. Током пет година у овом логору убијено је више од 10.000 Јевреја и око 13.000 Срба, Рома и припадника других националности. Њихови необележени гробови расути су свуда по простору Старог Сајмишта. За време савезничког бомбардовања у пролеће 1944. срушене су све зграде, осим централне куле и Спасићевог павиљона, у коме се налазила затворска болница. После рата, очуване зграде дате су ликовним уметницима за атељее, а било је и делом намерне, делом дивље градње. Комплекс је 1987. проглашен за културно добро Београда, а 1992. усвојен је Урбанистички план, са циљем да се Сајмиште реконструише. Споменик жртвама логора откривен је априла 1995. године, на 50. годишњицу затварања логора.[4]

Главни чланци: Старо Сајмиште и Логор Сајмиште

Послератни период и савремено доба уреди

 
Хала 1 Београдског сајма централни је изложбени простор Београдског сајма аутомобила

Београдски сајам обновљен је 23. августа 1957. године првим Сајмом технике, на новој локацији, на којој се и данас налази.[7] Исте године обновљен је и Београдски сајам аутомобила.[8]

Половином 90-их година 20. века, према договору са OICA, сајам је раздвојен на засебне изложбе путничких и привредних возила.[3] Крајем прве деценије 21. века Београдски сајам аутомобила добио је бијенални ритам. Наизменично се одржава као Међународни салон аутомобила и BG Car Show, по правилу непосредно после елитног Женевског салона аутомобила.[8] Од 2007. године, упоредо са Међународним салоном аутомобила и манифестацијом BG Car Show одржава се и Међународни сајам мотоцикала - Motopassion.[2]

Захваљујући дугој традицији, Београдски сајам аутомобила постао је место које доприноси развоју техничке културе и напретка. У 20. веку број посетилаца се приближио цифри од пола милиона. Бројни познати политичари, амбасадори, славни возачи Формуле 1, инжењери и бизнисмени посетили су до сада су ову манифестацију. Ова манифестација постала је важан годишњи догађај за Београд и Србију.[6] На сајму учествују сви водећи светски произвођачи, односно брендови аутомобила и лаких привредних возила, који послују на српском тржишту. Експонати се излажу у репрезентативној хали 1 и халама 2А, 3, 4 и 5 Београдског сајма. Присутна је већина водећих светских брендова, међу којима су Ролс-Ројс, Мерцедес, БМW, Ауди, Јагуар и други.[8]

Награде Београдског сајма аутомобила уреди

Стручни жири Београдског сајма додељује признања излагачима и учесницима Међународног салона аутомобила у неколико категорија. Награде су:

  • Велика награда – Гранд при за представљање на Салону и
  • Специјална признања у различитим областима

Категорије у којима се награде додељују су:

  • Путничка возила,
  • Лака привредна возила,
  • Пратећа индустрија и
  • Специјална признања ван категорија.[9]

Подсећања уреди

Поводом јубилеја 80 година од одржавања Првог међународног салона аутомобила на Београдском сајму ова компанија издала је 2018. године персонализовану поштанску марку у ограниченом тиражу.[10]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ „146.324”. Zvanična prezentacija. Beogradski sajam. Приступљено 1. 3. 2020. 
  2. ^ а б в „Vodič kroz Međunarodni salon automobila u Beogradu”. DriveIn. Архивирано из оригинала 01. 03. 2020. г. Приступљено 1. 3. 2020. 
  3. ^ а б в г д Milutinović, Miroslav. „PRVI MEĐUNARODNI SAJAM AUTOMOBILA U BEOGRADU”. Autoslavia. Приступљено 1. 3. 2020. 
  4. ^ а б в г д Pajin, Dušan (9. 2. 2006). „Davni sajmovi”. Vreme. Приступљено 29. 2. 2020. 
  5. ^ „PRVI MEĐUNARODNI SAJAM AUTOMOBILA U BEOGRADU”. Autoslavia. Приступљено 1. 3. 2020. 
  6. ^ а б Borenović, Ina. „Prvi međunarodni sajam automobila u Beogradu”. 011info. Приступљено 29. 2. 2020. 
  7. ^ „Sajamska istorija: 23. avgust”. Zvanična prezentacija. Beogradski sajam. Приступљено 1. 3. 2020. 
  8. ^ а б в „53. Međunarodni salon automobila u Beogradu”. netauto.rs. Приступљено 1. 3. 2020. 
  9. ^ „Velike nagrade Beogradskog sajma”. Zvanična prezentacija. Beogradski sajam. Приступљено 1. 3. 2020. 
  10. ^ „80 godina Sajma automobila: Jubilarna poštanska marka”. Zvanična prezentacija. Beogradski sajam. Приступљено 29. 2. 2020. 

Спољашње везе уреди

 
Београдски сајам аутомобила на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Београдски_сајам_аутомобила&oldid=27539447”