Беседа на гори је збирка Исусових етичких учења и изрека, прикупљена у новозаветном Јеванђељу по Матеју.[1] Излагања која се овде спомињу компилације су изрека изговорених у различитим приликама.[2]

Карл Хајнрих Блох, Беседа на Гори.

Јеванђељу по Матеју (поглавља 5-7) преноси да је Исус читаво етичко учење изложио у једној беседи на планинском обронку пред својим ученицима и окупљеном масом. Најпознатији део Беседе на гори чине блаженства, која се налазе на самом почетку. У наставку следи молитва Оченаш, савети о неопирању злу и окретању другог образа, као и Исусова верзија Златног правила. Још су познате и изреке о „светлости света“, „не судите да вам се не суди“ и слично. Док Матеј групише Исусово учење у целине по сродности, исти материјал је код Луке разбацан по разним поглављима.[1]

Велики број научника верује да овај садржај није изнет у једној беседи, већ је по среди компилација изрека из заједничког извора, коју је извршио аутор јеванђеља ради уоквиривања Исусовог учења.[3] Матеј групише Исусово учење у пет целина, од којих је Беседа на гори права.[4] Остало су упутства ученицима, параболе о царству, упутства цркви и оштра критика писара и фарисеја.[4]

Многи хришћани Беседу на гори сматрају неком врстом коментара на Десет заповести, која приказује Исуса као истинског тумача Мојсијевог закона.[1] Беседа на гори се сматра средишњим начелом хришћанског учења и многи етички мислиоци – попут Толстоја, Гандија и Бонхефера – је сматрају основним извором хришћанског пацифизма.[1]

Локација уреди

Иако нема правих планина у овом делу Галилеје, постоји неколико већих брда у области западно од Галилејског мора. Стога неки научници сматрају да је превод „планина“ неадекватан; Гандри сматра да то може значити „планинска област“, док Франс сматра да треба читати као „брдо“. Једна од могућих локација Исусове беседе може бити брдо у близини Капернаума, на коме се данас налази католичка капела названа Црква блаженстава. Други сматрају да је у питању Сионска гора.

Опис Исусовог успона на гору ради проповедања многи виде као паралелу чувеном библијском опису Мојсијевог успона на гору Синај.[5][6]

Садржај уреди

Блаженства уреди

 
Џејмс Тисо, Беседа о блаженствима.

У овој беседи, Исус је изрекао девет блаженстава, која гласе:

  • Блажени су сиромашни духом, јер је њихово Царство небеско.
  • Блажени су тужни, јер ће се они утешити.
  • Блажени су кротки, јер ће они наследити земљу.
  • Блажени су гладни и жедни правде, јер ће се наситити.
  • Блажени су милостиви, јер ће они бити помиловани.
  • Блажени су чисти срцем, јер ће они Бога видети.
  • Блажени су миротворци, јер ће се они синови Божији назвати.
  • Блажени су прогнани правде ради, јер је њихово Царство небеско.
  • Блажени сте кад вас, мене ради, руже н прогоне и, лажући, набеде сваким злом. Радујте се и веселите се, јер је награда ваша велика на небесима; јер су тако прогонили пророке који су били пре вас."

Проширење закона уреди

Неопирање злу уреди

Свеопшта љубав уреди

Златно правило уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г "Sermon on the Mount." Cross, F. L., ed. The Oxford dictionary of the Christian church. New York: Oxford University Press. 2005.
  2. ^ Isus, Enciklopedija živih religija (str. 316-318), Nolit, Beograd, 2004.
  3. ^ Ehrman 2004, стр. 101.
  4. ^ а б Harris, Stephen L., Understanding the Bible. Palo Alto: Mayfield. 1985.
  5. ^ St. Augustine of Hippo. Commentary on Sermon on Mount. Translated by William Findlay. http://www.newadvent.org/fathers/1601.htm
  6. ^ Lapide, Pinchas. The Sermon on the Mount, Utopia or Program for Action? translated from the German by Arlene Swidler. Maryknoll: Orbis Books, 1986.
  7. ^ Еванђеље по Матеју, глава 5:17 (превод Вука Караџића)
  8. ^ Еванђеље по Матеју, глава 5:38-41 (превод Емилијана Чарнића)
  9. ^ Еванђеље по Матеју, глава 5:43-45 (превод Вука Караџића)
  10. ^ Еванђеље по Матеју, глава 7:12 (превод Вука Караџића)

Спољашње везе уреди