Благоје Н. Јоцић (Јагодина, 1900. - Београд 1976), био је српски индустријалац, власник ресавских рудника.

Благоје Н. Јоцић
Датум рођења1900.
Место рођењаЈагодина
 Србија
Датум смрти1976.
Место смртиБеоград
 СФРЈ

Након смрти његовог оца Николе Јоцића, ресавски рудници су наставили рад у оквиру исте фирме под називом Никола Б. Јоцић и син, која је искључиво власништво Благоја Н. Јоцића, као једниног наследника и ортака. Других наследника ни ортака није било, ни јавних ни тајних, те се рудник и надаље развијао, све до Другог светског рата, када је Благоју фактички одузет рудник од стране окупационих власти, а након ослобођења, власт у руднику су фактички, а потом и правно одузели победници рата, јер Благоје није хтео да поклони рудник држави, те је изложен прогону и насиљу.

Године 1945. решењем савезног Министарства за рударство ресавски рудници су организовани у оквиру сењско – ресавског угљеног басена под називом Сењско-ресавски рудници мрког угља.

Никола Јоцић и Благоје Јоцић утемељили су себе у значајни развој рударства у Србији, о чему сведочи и део постојећег индустријског наслеђа.

Благоје Јоцић судски је рехабилитован у мају 2007. године и утврђена је ништавост одлука о осуди од самог доношења, те су ништаве и правне последице, укључујући и казну о конфискацији имовине, а наследници још нису укључени у процес повраћаја имовине односно обештећења.

Благоје је био ожењем Катарином Јоцић, рођ. Ивановић. Имају потомство.