Бошко Николић
Бошко Николић (Доњи Рибник, 1923. - Трстеник, 1991) био је кројач, трговац, пчелар и библиофил. Био је учесник Народноослободилачке борбе.[1]
Бошко Николић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1923. |
| Место рођења | Доњи Рибник, Краљевина СХС |
| Датум смрти | 1991. (67/68 год.) |
| Место смрти | Трстеник, СФР Југославија |
Биографија уреди
Бошко Николић је рођен у Доњем Рибнику у породици Јовице и Милке Николић. Као кројач припадао је напредном радничком покрету, а за време Другог светског рата учествовао је у народноослободилачкој борби. Након ослобођења, радио је у више државних и друштвених предузећа.[1] Био је директор трговинског предузећа Западна Морава, а касније и директор градског стоваришта у Трстенику.
Пчеларство уреди
Бошко Николић је био један од најпознатијих пчелара. Многи су га сматрали легендом трстеничког пчеларства. Његов пчелињак се налазио у Љубостињском Прњавору и садржао је више од сто кошница. Многе кошнице су имале изглед српских кућа из тог периода. Кошница у старом пању храстовог дрвета и кошница издубљена у једном комаду попинског камена биле су велике атракције, али би ипак највеће одушевљење изазвала глинена кошница у облику медведа у природној величини. Бошков пчелињак је такође имао павиљон са неколико модернизованих трмки, а на самом врху пчелињака налазила се велика кошница у облику сахат куле, са истакнутом државном заставом.
У Бошковом пчелињаку је настајало пуно меда, а посебан чар давали су глинени ћупови у којима се налазио мед.
Несебично је помагао свим пчеларима. Почетницима је поклањао ројеве, давао савете и обучавао их у практичном раду. Запажено је било његово залагање за гајење пчела у школама и развијање смисла за пчеларство код деце у најранијим годинама. Школама је редовно поклањао мед и пчелиња друштва.
Добитник је многих пчеларских награда и свих пчеларских признања, међу којима је и Заслужан пчелар.
Десимир Јевтић, председник Владе Србије исказивао је велико интересовање за трстеничко пчеларство. Често је обилазио управо Николићев пчелињак који му је био један од омиљених.[2]
Песник Верољуб Вукашиновић је једну своју песму посветио управо Бошку Николићу и његовом пчелињаку - Јесен у пчелињаку.
Бошков пчелињак дуги низ година био је институција са којом се хвалио и поносио и Трстеник и околина.[2]
Библиотека уреди
Бошко је био библиофил, сакупљач и колекционар добрих и ретких књига из разних области. Велики део у његовој библиотеци заузимале су завичајне књиге, али је такође поседовао и велики број књига из области историје, права, медицине и многих других. Годинама је његова библиотека завичајним истраживачима служила као изванредан извор ретке књижне и некњижне грађе.
Са неколико истомишљеника, Бошко је основао Иницијативни одбор за формирање градске библиотеке – прикупља књиге и 19. фебруара 1954. године Савет за просвету и културу Народног одбора општине у Трстенику донео је Решење да се оснује Градска библиотека са читаоницом. Део књижног фонда из своје библиотеке приложио је Градској библиотеци и до краја живота помагао је њен рад.
Почетком 2021. године, ову изузетно значајну библиотеку, његова породица поклонила је Завичајном одељењу Народне библиотеке Јефимија у Трстенику и тиме испунила његову жељу.[3][4][1]
Дела уреди
Бошко је имао пуно записа и текстова из области историје и пчеларства које је објављивао у периодици.
Важио је за најначитанијег човека у трстеничком крају, а иза себе је оставио више рукописа и једну штампану књигу: Црква Светог Архангела Гаврила у Горњем Рибнику (1824-1984) (Рибник, 1984.).[1]
Извори уреди
- ^ а б в г „Биографски лексикон”. Трстеник: Народна библиотека Јефимија Трстеник. 2019. Архивирано из оригинала 21. 2. 2023. г. Приступљено 21. 2. 2023.
- ^ а б Чабровић 2011.
- ^ „КО ЈЕ БИО НАЈНАЧИТАНИЈИ У ТРСТЕНИКУ?”. НОВОСТИ. 02. 12. 2022.
- ^ „НАЈНАЧИТАНИЈИ ЧОВЕК СВОГА ВРЕМЕНА”. BLIC. 02. 12. 2022.
Литература уреди
- Тодосијевић, Момчило Р. (2011). Значајне личности трстеничког краја. Трстеник: Народна библиотека Јефимија Трстеник. ISBN 978-86-83191-47-5.
- Чабровић, Љубинко (2011). Пчеларство и пчелари трстеничког краја. Трстеник: Народна библиотека Јефимија / Друштво пчелара Сретен Аџић. ISBN 978-86-83191-37-6.
