Википедија

Бојан Јовановић

српски антрополог, књижевник и синеаста

Бојан Јовановић (Ниш, 18. фебруар 1950) српски је антрополог, књижевник и синеаста.[1]

Бојан Јовановић
Датум рођења(1950-02-18)18. фебруар 1950. (74 год.)
Место рођењаНиш, НР Србија, ФНР Југославија

Биографија уреди

У родном граду је завршио основну школу, гимназију и Технички факултет.

На групи за етнологију Филозофског факултета у Београду дипломирао је 1975. године, магистрирао 1981. године са тезом Улога и значај анимизма у српској народној религији и докторирао 1988. године са тезом Магија у обредима прелаза у Срба. Током редовних и постдипломских студија, на основу високог просека оцена, био је стипендиста Универзитета у Београду.

У статусу слободног уметника — књижевника био је до 1984. године када се запослио на месту уредника научног програма Дома културе Студентски град у Новом Београду где је радио до преласка у Балканолошки институт САНУ 16. децембра 1993. године. На основу објављених радова изабран је 1991. године за научног сарадника, 1997. године за вишег научног сарадника, а 2001. године добио је и звање научног саветника. У Балканолошком институту је био ангажован на пројектима Народна култура Срба у словенско—балканском контексту и Српска народна култура између Истока и Запада.

Јавни наступи и текстови у свим важнијим листовима и часописима обележавају његово вишедеценијско присуство у нашој култури. Учествовао је у бројним разговорима поводом књига, тематских трибина и одржао више предавања у нашим најзначајнијим институцијама, а критичке текстове, коментаре и колумне објављивао је у најугледнијим домаћим листовима и недељницима:

Главне теме Јовановићевог научног интересовања су: традиционална духовна култура Срба и балканских Словена, паганско наслеђе, магијска пракса, представе о смрти, етнопсихологија, теорија обреда, урбана антропологија, антрополошко проучавање зла, истраживање снова и превредновање досадашњег етнолошког и антрополошког наслеђа. Резултати његових истраживања уграђени су у приступе савремених научних проучавања.

Осим научне, Јовановић се бави и књижевном и филмском активношћу, објавивши дванаест збирки поезије и снимивши преко четрдесет алтернативних филмова.

Покренуо је и уређивао едиције „Откривања“, „Трећи миленијум“, „Душа и култура“ и „Словенска ризница“. Био је члан редакција Књижевног листа и часописа Градина, Култура и Источник. Редактор је Српске енциклопедије за област етнологије и антропологије.

Дело уреди

Антропологија уреди

Осим бројних научних и стручних радова, Бојан Јовановић је аутор и следећих антрополошких дела:

  • Српска књига мртвих, Градина, Ниш 1992. Друго издање „Прометеј“, Нови Сад 2002, треће Службени гласник, Београд 2015.
  • Магија српских обреда, Светови, Нови Сад 1993. Друго издање 1995, треће (са поговором Жарка Требјешанина), Просвета, Ниш 2001, четврто Народна књига, Београд 2005, пето Службени гласник, Београд, 2014.
  • Тајна лапота — традиционални и научни мит о убијању старих, Прометеј и Балканолошки институт САНУ, Нови Сад, Београд 1999. Друго издање Службени гласник, Београд, 2013.
  • Дух паганског наслеђа, Светови, Нови Сад 2000. Друго издање Народна књига, Београд 2006, треће (са поговором Владете Јеротића) Дерета, Београд 2015.
  • Карактер као судбина, Библиотека „Стеван Првовенчани“, Краљево, 2002. Друго издање Народна књига, Београд 2004.
  • Клопка за душу, Анахронике I, Stylos, Нови Сад 2002. Друго издање Народна књига, Београд 2007.
  • Говор пећинских сенки, Анахронике II, Stylos, Нови Сад 2004.
  • Блискост далеког, Анахронике III, Stylos, Нови Сад 2005.
  • Судбина и магија, Просвета, Београд 2007.
  • Пркос и инат, Завод за издавање уџбеника, Београд, 2008.
  • Речник јавашлука, Прометеј, Нови сад, 2009.
  • Љубав и опраштање, Арс либри, Партенон, Београд, 2011.
  • Читање пророчанства (са М. Демићем), Службени гласник, Београд, 2011.
  • Играње с ништавилом, Службени гласник, Београд, 2011.
  • Околни пут, Адреса, Нови Сад, 2013.
  • Памћење и самозаборав, Orpheus, Нови Сад, 2014. Друго издање (са поговором Ђорђа Малавразића), Дерета, Београд, 2018.
  • Светови антрополошке имагинације, Hеsperia edu, Београд, 2014.
  • Антропологија зла, Hеra edu, Београд, 2016.
  • Тајни интерес: песничко и антрополошко искуство, Завод за издавање уџбеника, Београд, 2017.
  • Онирички код: увод у антропологију снова, Hеra edu, Београд, 2017.
  • Крај амбиса, Ars Libri, Задужбина Владете Јеротића, Београд, 2018.
  • Путовање заборављеним бродом, Нишки културни центар, Ниш, 2019.
  • Ново варварство, Адреса, Београд, 2022.[2]
  • Манцонијево завештање, Дерета, Београд, 2022.[3]

II Приређене књиге уреди

  • Писма Нори, Градина, Ниш 1982. Следећа издања: 1988, 1990, 1991, 1993 (Брајево писмо), 1998, 2003. 2005. је постављена на сцени Театра поезије и извођена под називом „Страсна љубав великог писца“.
  • О магији и религији, (избор из дела Веселина Чајкановића), Просвета, Београд 1985, 355.
  • Ишчекивање месије, Панпублик, Београд 1988.
  • Фројдов антрополошки песимизам, Дом културе Студентски град, Београд 1990.
  • Етнопсихологија данас, Дом културе Студентски град, Београд 1991.
  • Откривени бог, Градина, Ниш 1991.
  • Карактерологија Срба, Научна књига, Београд 1992.
  • Тамна страна људске природе, Дом културе Студентски град, Београд 1992.
  • Српска Византија, Дом културе Студентски град, Београд 1993.
  • Мушкарац и жена — жена и мушкарац, Гутенбергова галаксија, Београд 2001.
  • Сабране песме Бранка Миљковића, (прир. са Д. Јевтићем), Просвета, Ниш, 2001.
  • Српска етномитологија — изабрана дела Слободана Зечевића (са Б. Зечевићем), Службени гласник, Београд 2008.
  • Јединство народног духа, избор из дела Симе Тројановића, Службени гласник, Београд 2008.
  • Детињство народа, избор из дела Војина Матића, Службени гласник, Београд, 2010.
  • Антологија снова, Службени гласник, Београд, 2012.

Приређени темати часописа уреди

  • „Поетика сажетости“, Градина 2, Ниш, 1980.
  • „Алтернативна знања“, Дело, бр. 8, Београд, 1981.
  • „Британска антропологија“, Градина, бр. 5—6, Ниш, 1983.
  • „Негативна утопија“, Градина, бр. 1—2, Ниш, 1984.
  • „Магија“, Градац, бр. 63, Чачак, 1985.
  • „Религија и митологија“, (о делу Мирчеа Елијадеа), Књижевна критика, бр. 6, Београд, 1986.
  • „Читање ритуала“, Градина, бр. 10, Ниш, 1986.
  • „Тихомир Ђорђевић“, Balcanica, XXV—2, Београд, 1994.

Књижевност уреди

Објавио је књиге песама:

  • Бацање каменчића (1973).
  • Кост између обала (1981).
  • Душоловац (1989).
  • Проповед мрава (1993).
  • Пешчана мајка (1996),
  • Одломци божанства (1997).
  • Кућа иза облака (1999).
  • Називи долазећег (2005).
  • Сенке у тами (2006).
  • Говор прозорљивог (2009).
  • Састојци времена (2012).
  • Поновна рођења — изабране и нове песме (2015).
  • Спасоносне невоље (2017).

Важан аспект његовог књижевног рада чине тематски есеји и текстови о домаћим и иностраним писцима. Песме су му превођене на енглески, француски, немачки, италијански, мађарски и словенске језике. Заступљен је у више антологија.

Филм уреди

Бојан Јовановић је снимио је преко четрдесет алтернативних филмова[4] од којих су најважнији:

  • ТВ је биоскоп у који одлазим седећу у дворишту (1974),
  • Телетека (1975),
  • Пронађени канал (1975),
  • Егзодус (1976),
  • Почетак (1978),
  • Размишљање ока (1979),
  • Ленон (1981),
  • Превирање (1982),
  • Девичански дар (1982),
  • Празник (1983),
  • Призори који су појели себе (1984),
  • Процес (1986),
  • Емисија (1986–87),
  • Откуцаји темпираног времена (1988).

У оквиру продукције ТВ Нови Сад режирао је филмове Живот је сан (о Андреју Тарковском) и Колективно несвесно (о Карлу Густаву Јунгу).

Књига Бранислава Милтојевића Целулоидни залогаји Бојана Јовановића, објављена у издању Дома културе „Студентски град“ 2008. године указује на значај његовог филмског опуса.

Избор његових филмова на ДВД објављен је у издању Архива алтернативног филма Дома културе „Студентски град“, а тим поводом снимљена је на РТС и посебна емисија „Свет прожет екранима“ о његовом филмском стваралаштву.

Одреднице о његовом раду објављене су у општим и специјализованим енциклопедијама: у Енциклопедија српског народа, у Филмској енциклопедији, у Енциклопедији филмских редитеља.

Књига његових изабраних интервјуа Мехури запенушаних година (приредила Анђелка Цвијић), објављена је у издању београдског Партенона 2013.

Награде и признања уреди

  • Вукова награда 2012. године — за изузетан допринос развоју културе и остварене научне резултате.
  • Повеља поводом 55 година постојања Другог програма Радио Београда 2013. — за дугогодишњу успешну сарадњу.
  • Награда „11. јануар“, највише признање града Ниша 2017. године — за постигнуте резултате у области науке и књижевности.
  • Награда „Дејан Медаковић”, за књигу Српско културно благо, 2023.[5]

Референце уреди

  1. ^ Портрети савременика: Бојан Јовановић, Пројекат Растко, 24. 1. 2020.
  2. ^ Вулићевић, Марина. „Данашњи човек није ни свестан свог варварства”. Politika Online. Приступљено 2022-05-06. 
  3. ^ Вулићевић, Марина. „Данашњи човек није ни свестан свог варварства”. Politika Online. Приступљено 2022-05-06. 
  4. ^ Бојан Јовановић, Српско књижевно друштво
  5. ^ „ОДА СРПСКОЈ КУЛТУРИ: Бојану Јовановићу награда „Медаковић“ за дело „Српско културно благо“”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-01-01. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бојан_Јовановић&oldid=27346687”