Брајићи (Горњи Милановац)

Брајићи су насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 46 становника.

Брајићи
Кафана у Брајићима у којој су Јосип Броз Тито и Дража Михаиловић преговарали о заједничкој борби против Немаца.
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округМоравички
ОпштинаГорњи Милановац
Становништво
 — 2011.Пад 46
Географске карактеристике
Координате44° 05′ 20″ С; 20° 11′ 22″ И / 44.089° С; 20.189333° И / 44.089; 20.189333
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина702 m
Брајићи на карти Србије
Брајићи
Брајићи
Брајићи на карти Србије
Остали подаци
Позивни број032
Регистарска ознакаGM

Овде се налазе Стари надгробни споменици у Брајићима (општина Горњи Милановац).

Географија уреди

Брајићи су удаљени 30 км од Горњег Милановца. Налазе се на падинама планине Сувобор, на надморској висини од 600 до 760 м. Површина села је 930 ха.[1]

Брајићи су смештени већим делом на заравњеном развођу где се и налази седиште села, а лежи под самим Даниловим врхом (839 м), југоисточно од највишег врха Сувобора. Атар села Брајићи је брдско-планинске природе, које је настало у крчевинама јер је само село опкољено шумом. Неки засеоци размештени су и лево од Брајићке реке, односно на развођу ове реке и Велике Дичине. Из правца Горњег Милановца и Бершића преко Теочина до Брајића постоји асфалтни пут. а потом ка јужној и западној подгорини Сувобора односно Равној гори је водио макадамски пут, који је био прилично широк и без кривина. Године 2005. асфалтиран је и овај пут који из Брајића води до Равне горе. Због овог пута постоји саобраћајна аутобуска линија. У селу нема месне канцеларије, јер оно због малог броја становника припада месној кацеларији из Коштунића. У селу постоји четворогодишња школа, продавница мешовите робе и једна кафана од историјског значаја. У другој половини 20. века из села се иселио велики број младих људи у потрази за послом у граду.

Историја уреди

Село је по једном предању добило име по Турчину Браји (Брајиму) који је био ага у селу и добар према Србима. По другом предању, име села потиче од досељеника из Црне Горе.[1]

Недалеко од Брајића налази се Равна гора, која се простире на западном и југозападном делу Сувобора. На њој се од маја до децембра 1941. године налазила Команда Четничких одреда Југословенске војске, на челу са пуковником Дражом Михаловићем, која је подигла устанак против немачког окупатора. Читав овај сувоборски крај је био седиште устаника. У кафани у Брајићима, испод Равне горе, 26. октобра 1941, вођа устаника, пуковник Дража, је примио са својом Командом партизанску делегацију на челу са Јосипом Брозом Титом, која је том приликом дошла из Ужица. После састанка, Тито са делегатима је преноћио у Дражином штабу, и ујутру, 27. октобра кренули су натраг за Ужице. На згради кафане, која и данас постоји, али се не налази под заштитом државе, постављена је спомен-плоча која подсећа на овај састанак, али је плочу неко оскрнавио тако што ју је премазао грађевинским лепком (види се на снимку из 2012).

Брајићи су припадали општини Коштунићи. Село је имало школу а припадало је парохији Брезна. Сеоска слава је Спасовдан. Вашар у селу одржава се на Митровдан.[1]

У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 21 ратника. Погинуло их је 18 а 3 је преживело.[1]

Демографија уреди

У насељу Брајићи живи 60 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 55,9 година (53,6 код мушкараца и 58,3 код жена). У насељу има 30 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,17.

У пописима село је 1910. године имало 257 становника, 1921. године 230, а 2002. године тај број је спао на 64.[1]

Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века
Демографија[2]
Година Становника
1948. 287
1953. 262
1961. 264
1971. 202
1981. 154
1991. 100 100
2002. 65 65
2011. 46
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Срби
  
65 100,0%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Слике уреди

Референце уреди

  1. ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 93. 
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе уреди