Брестовац (Бор)

Брестовац
Брестовац;
	Панорама Брестовца
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Борски
Град	Бор
Становништво
— 2022.	2.594
— густина	37,54 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	44° 02′ 14″ С; 22° 04′ 35″ И / 44.037333° С; 22.0765° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	292 m
Површина	69,108 km2
	Брестовац Брестовац на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	19229
Позивни број	030
Регистарска ознака	BO

Брестовац је насеље града Бора у Борском округу. Према попису из 2022. било је 2.594 становника^[1] (према попису из 2011. било је 2.690 становника).

Етимологија уреди

Према предањима, Брестовац је добио назив по стаблима брестова који су расли у долини Брестовачког потока. Под највећим брестом народ се окупљао ради верских обреда па када су полазили ка том дрвету говорили су "Идемо код брестова". Од назива Брестова настао је Брестовац.^[2]

Географија уреди

Брестовац се налази дуж обале Брестовачке реке, а на 5 km од села на истој реци налази се Брестовачка Бања. Центар села се дели на село лева страна и село лева страна у односу на Брестовачку реку, док је остали део села организован у "котуне", "рејоне" или "засеоке": Тилва Њагра, Огашу Бугарин, Колиба, Огашу Брестовцулуј, Огашу Поток (Огашу Жени), Трњане, Думбрава, Бањско Поље, Коза, Краку Кржан, Кучајна, Муреј и Чока Мошулуј.^[3]

Историја уреди

Конак кнеза Милоша у Брестовачкој Бањи

Први запис о селу датира из 1586. године када се Брестовац спомиње као село Видинског санџака под називом Брестова.^[2]

Према традицији највећи број становника пореклом је из борског дела тимочке долине, али се претпоставља да су први досељеници из Алмаша у Румунији. Брестовац је до почетка 20. века био типично разбијено село. Са развојем Борског рудника село се почело збијати у данашњи центар села, али ипак село и даље остаје подељено на засеоке.^[3]

Прва школа у селу основана је 1867. године као школа за мушку децу, а од 1893. и за женску. Прва школска зграда била је чатмара и изграђена је 1879, а 1904. Брестовац добија школу са три учионице. Данас је то осмогодишња школа која носи назив по Станоју Миљковићу. У селу постоји и црква посвећена Светим апостолима Петру и Павлу.^[2]

Уз Брестовац се спомиње и бања. За благотворна дејства извора знало се још у турско доба, али је бања свој развој доживела за време Милоша Обреновића. Изградња бање почела је 1837, а настављена је за време Карађорђевића.^[2]

Демографија уреди

Брестовац је друго највеће село града Бора и Тимочке Крајине, после Злота.

Према попису из 2022. у Брестовцу је било 2.594 становника што је за 96 мање (-3,57%) у односу на попис из 2011. када је било 2.690 становника. У насељу живи 2.249 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,03 година (46,42 код мушкараца и 49,70 код жена).^[1]

Према подацима пописа из 2022. у насељу има 1091 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,38,^[4] а према попису из 2002. у насељу је било 966 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,05.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	2.051
1953.	2.120
1961.	2.350
1971.	2.201
1981.	2.121
1991.	3.140	3.086
2002.	2.950	3.039
2011.	2.690
2022.	2.594

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	1.864	63,18%
Власи	732	24,81%
Југословени	25	0,84%
Црногорци	18	0,61%
Румуни	14	0,47%
Роми	14	0,47%
Македонци	11	0,37%
Словаци	4	0,13%
Словенци	2	0,06%
Бугари	2	0,06%
Хрвати	1	0,03%
Украјинци	1	0,03%
Русини	1	0,03%
Муслимани	1	0,03%
Мађари	1	0,03%
непознато	17	0,57%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	1	2
80+	27	34
75—79	37	57
70—74	59	80
65—69	77	91
60—64	69	89
55—59	105	102
50—54	161	135
45—49	147	144
40—44	106	121
35—39	77	78
30—34	82	71
25—29	100	93
20—24	105	76
15—19	94	102
10—14	82	76
5—9	85	70
0—4	55	60
Просек :	40,3	42,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	496	503	635	614	625	925	966

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	195	230	166	203	87	60	18	6	1	0	3,05

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.247	340	779	58	70	0
Женски	1.275	221	770	218	64	2
УКУПНО	2.522	561	1.549	276	134	2

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	648	11	0	129	270
Женски	397	22	0	23	120
УКУПНО	1.045	33	0	152	390
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	35	12	41	8	41
Женски	2	2	50	25	10
УКУПНО	37	14	91	33	51
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	2	23	17	20	18
Женски	9	9	17	32	52
УКУПНО	11	32	34	52	70
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	12	1	0	8
Женски	16	0	0	8
УКУПНО	28	1	0	16

Види још уреди

Брестовачка бања

Галерија уреди

Брестовац (Бор)
Брестовац панорама
Брестовац јесењи поглед
Брестовац зимска панорама
Брестовац (Бор)
Брестовац, у позадини Металург-Бор
Брестовац рудник Чукару Пеки

Референце уреди

^ ^а ^б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.
^ ^а ^б ^в ^г Селима у походе - Брестовац Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2021) Снежана Антонијевић, tobor.rs Приступљено 22. јануара 2021.
^ ^а ^б Драшкић, Мирослав, Насеља, порекло становништва и етнички процеси, Бор и околина, стр. 261 Скупштина општине Бор и Музеј рударства и металургије Бор, Бор, 1973.
^ Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе уреди

[Старост_и_пол_2023-1] а ^б „Књига 2”. Старост и пол, подаци по насељима (PDF). publikacije.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. 2023. ISBN 978-86-6161-230-5.

[веза2-2] а ^б ^в ^г Селима у походе - Брестовац Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2021) Снежана Антонијевић, tobor.rs Приступљено 22. јануара 2021.

[веза1-3] а ^б Драшкић, Мирослав, Насеља, порекло становништва и етнички процеси, Бор и околина, стр. 261 Скупштина општине Бор и Музеј рударства и металургије Бор, Бор, 1973.

[4] Домаћинства према броју чланова - Попис становништва, подаци по насељима, Приступљено 2.8.2023. Београд: Републички завод за статистику. 2023. стр. 118. ISBN 978-86-6161-232-9.

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]