Бриг-Глис (фр. Brig-Glis, нем. Brigue-Glis, итал. Briga-Glis) је град у јужној Швајцарској. Бриг-Глис је један од највећих и најважнијих градова у оквиру кантона Вале.

Бриг-Глис
Brig-Glis - Brigue-Glis - Briga-Glis
Поглед на Бриг-Глис са околне Алпе
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Швајцарска
КантонВале
Становништво
Становништво
 — 12.467
 — густина327,39 ст./km2
Географске карактеристике
Координате46° 18′ 58″ С; 7° 59′ 14″ И / 46.316136° С; 7.98729° И / 46.316136; 7.98729
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина691 m
Површина38,08 km2
Бриг-Глис на карти Швајцарске
Бриг-Глис
Бриг-Глис
Бриг-Глис на карти Швајцарске
Поштански број3900
Веб-сајт
www.brig-glis.ch

Природне одлике

уреди

Бриг-Глис се налази у јужном делу Швајцарске. Од главног града, Берна град је удаљен 110 km јужно.

Рељеф: Бриг-Глис је смештен у долини горње Роне, на приближно 700 метара надморске висине. Долина је укљештена венцима Алпа са обе стране; северно се пружају Бернски Алпи, а јужно Пенински Алпи. Близу града се налази Симплонски превој.

Клима: Клима у Бригу-Глису је оштрија варијанта умерено континенталне климе због знатне надморске висине и алпског окружења.

Воде: Бриг-Глис је смештен на реци Рони у горњем делу њеног тока. Стари део града је на њеној јужној обали, а нови на северној.

Историја

уреди

Подручје Брига-Глиса је било насељено још у време праисторије (Келти). у доба Старог Рима овде се налази значајно насеље.

Бриг-Глис се под данашњим називом први пут јавља 1215. године, а у наредним вековима град јача и постаје привредно средиште горње Роне.

Током 19. века Бриг-Глис се почиње полако развијати и јачати привредно. Ово благостање се задржало до дан-данас.

Становништво

уреди

2008. године Бриг-Глис је имао око 12.000 становника. Од тога 14,1% чине страни држављани.

Језик: Швајцарски Немци чине већину Брига-Глиса и немачки језик је преовлађујући у граду. Протеклих пар деценија градско становништво је досељавањем досељеника из других земаља постало веома шаролико, па се на улицама града чују бројни други језици. Тако данас огромна већина (90,3%) градског становништва прича немачким језиком, а прате га италијански (1,9%) и француски језик (1,7%).

Вероисповест: Месно становништво је од давнина римокатоличке вере. Међутим, последњих деценија у граду се знатно повећао удео других вера уз још увек наглашену римокатоличку већину. Данашњи верски састав је: римокатолици (82,9%), протестанти (5,5%), муслимани (2,8%), атеисти (2,2%) и православци (1,5%)

Галерија слика

уреди

Спољашње везе

уреди