Важини
Важини (рус. Важины) насељено је место са административним статусом варошице (рус. посёлок городского типа) на северозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у североисточном делу Лењинградске области и административно припада Подпорошком рејону.
| Важини Важины | |
|---|---|
 Важињска црква Васкрсења Христовог | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Северозападни |
| Област |  Лењинградска област |
| Рејон | Подпорошки рејон |
| Основан | први помен 1587. |
| Варошица од | 1970. |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2014. | 2.676 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 60° 57′ 51″ С; 34° 01′ 30″ И / 60.964167° С; 34.025° И |
| Временска зона | UTC+3 |
.svg)  Важини Важини на карти Русије | |
 Важини Важини на карти Лењинградске области | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 187742 |
| Позивни број | +7 81365 |
| Регистарска ознака | 47 |
| ОКАТО код | 412 365 548 |
| ОКТМО код | 41 636 154 051 |
Према проценама националне статистичке службе за 2014. у вароши је живело 2.676 становника.
Статус насеља урбаног типа, односно варошице носи од 1970. године.
Географија уреди
Варошица Важини налази се на северозападу Подпорошког рејона, на десној обали реке Свир, односно на месту где су у њу улива река Важинка (по којој је насеље и добило име). Рејонски центар град Потпорожје налази се на свега 15 километара источније. Кроз насеље прлази локални друмски правац 41К-148, док нешто јужније пролази деоница магистралног друма Р37.
Историја уреди
Први писани подаци о насељу Важини датирају из 1587. године, где се само насеље помиње као погост (црквени феуд).
Насеље је у периоду од септембра 1932, па до августа 1938. вршило функцију административног центра Подпорошког рејона. Административни статус варошице, односно урбаног насеља носи од 1970. године.
Становништво уреди
Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 2.754 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. варошица имала 2.676 становника.[1]
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1,910 | --- | --- | 3,996 | 3,956[2] | 2,941[3] | 2,754[4] | 2,676 |
Види још уреди
Референце уреди
- ^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (27. април 2020)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе уреди
- Важинский погост, Олонецкого уезда // Олонецкие губернские ведомости. 1895. № 38—61. Архивирано на сајту Wayback Machine (4. март 2016)
