Вараждинска жупанија

Вараждинска жупанија се налази на северозападу Републике Хрватске. Седиште јој је град Вараждин. Према прелиминарним резултатима пописа из 2021. у жупанији је живело 160.264 становника.[1]

Вараждинска жупанија
Положај Вараждинске жупаније
Држава Хрватска
Админ. центарВараждин
ЖупанРадимир Чачић (Народна странка-реформисти)
Површина1,261 км² km2
 — број ст.160.264 (2.011)
 — ISO 3166-2HR-05
Позивни број042
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Становништво уреди

 
Старосна пирамида Вараждинске жупаније према попису становништва 2011.

Према попису из 2011. у жупанији је живело 175.951 становника.

Попис 2011.[2]
Хрвати
  
172.192 97,86%
Срби
  
699 0,40%
Албанци
  
264 0,15%
Аустријанци
  
12 0,01%
Бошњаци
  
114 0,06%
Бугари
  
9 0,01%
Власи
  
0 0%
Мађари
  
54 0,03%
Македонци
  
62 0,04%
Јевреји
  
3 0,00%
Италијани
  
24 0,01%
Немци
  
51 0,03%
Пољаци
  
6 0,00%
Роми
  
711 0,40%
Румуни
  
3 0,00%
Руси
  
39 0,02%
Русини
  
9 0,01%
Словаци
  
14 0,01%
Словенци
  
496 0,28%
Турци
  
3 0,00%
Украјинци
  
17 0,01%
Црногорци
  
43 0,02%
Чеси
  
26 0,01%
остали
  
118 0,07%
регионална припадност
  
49 0,03%
верска припадност
  
35 0,02%
нераспоређено
  
6 0,00%
неизјашњени
  
231 0,13%
непознато
  
661 0,38%
укупно: 175.951


Према попису становништва из 2001. Вараждинска жупанија је имала 184.769 становника, што је 4,2% становништва Хрватске. Густина насељености била је 149 становника/km².

Етнички састав је био следећи: Хрвати 97,7%, Срби 0,4%, Словенци 0,3%, Роми 0,2% и други.

Број становника по пописима уреди

година пописа 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 184.769 187.853 187.495 184.380 179.905 177.352 174.682 159.767 147.524 144.720 131.849 120.397 105.612 99.194 87.960

Извор уреди

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Економија уреди

У Вараждинској жупанији развијена је: текстилна, прехрамбена и дрвна индустрија.

Саобраћај уреди

Жупанију пресеца ауто-пут А4 који повезује Мађарску границу (на северу) и Загреб (на југу). По хоризонтали (запад-исток) кроз жупанију пролази магистрални пут који иде уз реку Драву и спаја Марибор (Словенија) и Осијек. Кроз жупанију пролази и железничка пруга која спаја Загреб (на југу), Чаковец и Будимпешту (на северу) и Копривницу (на истоку).

Знаменитости уреди

Референце уреди

  1. ^ „Први резултати пописа 2021. године”. popis2021.hr. Архивирано из оригинала 14. 01. 2022. г. Приступљено 26. 8. 2022. 
  2. ^ „STANOVNIŠTVO PREMA NARODNOSTI PO GRADOVIMA/OPĆINAMA, POPIS 2011.”. Državni zavod za statistiku. Приступљено 06. 5. 2013. 

Спољашње везе уреди